Promocija časopisa u Valjevu

Centar za kulturu Valjevo i Centar za religijske nauke „Kom“ iz Beograda organizovali su u petak, 30. novembra 2012, promociju prvog broja stručnog časopisa za religijske nauke „Kom“. Promocija je održana u holu Centra za kulturu Valjevo i tom prilikom na temu „Tehnologija i duhovnost“ govorili su Vesna Milisavljević, dr Seid Halilović i dr Tehran Halilović.

Gđa Milisavljević je, u početku, prezentovala glavne karakteristike objavljenog časopisa i insistirala na značaju serijskih publikacija sa stručnim i naučnim sadržajima. Ona je istakla da tačna definicija odnosa između duhovnosti i tehnologije može biti presudno korisna u utemeljenju međureligijske tolerancije i našeg znanja o brojnim kulturološkim dostignućima različitih naroda i civilizacija.

Dr Tehran Halilović je definisao tehnologiju kao stvaranje, oblikovanje i upotrebu pribora, mašina, tehnika, sistema i različitih metoda sa ciljem rešavanja problema, poboljšanja postojećeg rešenja ili postizanje nekog cilja ili funkcionalnosti. On je istakao da se opsežan pojam tehnologije odnosi na sve što je čovek napravio, tako da obuhvata kako hardversko oblikovanje prirode, tako i softverska rešenja za pojednostavljivanje života. Po Haliloviću, glavni cilj, odnosno smisao tehnologije jeste unapređivanje čovekovog života, odnosno lakše, brže, jednostavnije i efikasnije obavljanje njegovih poslova. Ne postoji tehnologija koja stvara veće teškoće u čovekovom životu. S druge strane, kritikovanje tehnologije nije ništa novo. Svakidašnje su priče da nas tehnologija goji, truje ili ubija.

Halilović je objasnio da tehnologija nema delatnu inovativnost i stvaralaštvo. Čovek je taj koji stvara tehnologiju i unapređuje je. Oružje ne ubija ljude, ljudi ubijaju ljude. Tehnologija nema volju i ne određuje pravac svog razvoja. Iz tog razloga, kada kritikujemo tehnologiju, ne kritikujemo je kao takvu, već kritikujemo čovekovo shvatanje i ponašanje prema tehnologiji. Čovekova uloga i značaj njegovog ponašanja su utoliko veći što je on i stvaralac tehnologije. U mnogim slučajevima tehnologija prkosi običnim i redovnim procedurama prirode. Stoga je uništava. Čovek u svojim stvaranjima ne uzima u obzir ozbiljne prirodne faktore koji se narušavaju njegovom tehnologizacijom. Najštetnija oštrica tehnologije je prema mnogima upravo uperena prema samom čoveku. Tehnologija je apsolutno u kategoriji „kako“ i zapostavlja kategoriju „zašto“. Kako tehnologija donosi veću udobnost čoveku, izraženiji je i problem izgubljenosti u tehnologiji. To bi bilo kao da čovek pravi udobnu fotelju da bi gledao televiziju, pa toliko iskomplikuje taj proces i karakteristike fotelje da više ne može da vidi televiziju. U brzom razvoju tehnologije, odnosno u pogledu čoveka koji se izgubio u tehnologiji, čovek sam postaje mehanički deo ovog sveta. Odgovor na zašto ne mogu da pruže prirodne nauke. Odgovor na zašto, naučnim terminima i kognitivnim pojmovima nude filozofija i religija. Umetnost i gnoza funkcionišu na poseban način. Odnos između duhovnosti i tehnologije ovde postaje jasniji. Današnji čovek treba da ima u obzir značaj duhovnosti i pitanja zašto: zašto postojim, zašto živim, zašto mi je potrebna tehnologija, koliko je potrebna. Sve su to pitanja na koja treba da imamo odgovor, a naučne oblasti koje nam nude odgovore jesu one koje u nekoj slobodnoj kategorizaciji bivaju duhovne naspram svetovnih.

Na kraju, dr Halilović je ponovio da tehnologija sama po sebi uopšte nije negativna, već ona predstavlja mogućnost u rukama mudrog čoveka koji će je upotrebiti. Jedan ajet iz Kurana u vezi sa tim kaže (Lukman, 20): „Kako ne vidite da vam je Bog omogućio da se koristite svim onim što postoji na nebesima i na Zemlji i da vas darežljivo obasipa milošću Svojom, i vidljivom i nevidljivom?“

Dr Seid Halilović je u svojim objašnjenjima istakao: U zadivljujućoj i poučnoj istoriji islamskih društava uviđamo da napredak na polju duhovnosti, prema religijskom pogledu, nipošto se ne sučeljava sa razvojom društva i štaviše, duhovnost tu predstavlja srž svih aktivnosti i programa. Tako, grad Isfahan, iz safavidskog vremena, bio je ogromna prestonica sa razvijenom infrastrukturom, mnoštvom ulica, palata, divana, raskošnih bogomolja i škola, te bazara, hamama, kula i prelepih bašta. Međutim, napredak nije uvek na isti način bio razumevan i sprovođen. Nesaglediva znamenja zapanjujućeg nekolikovekovnog napretka mnogih društava, odjednom, ostala su u onom delu sveta koji je nemilosrdno predstavljen kao nerazvijen. Dominacija moderne nauke je iznedrila sasvim novu definiciju razvoja i bespremačnu podelu društava na razvijena i nerazvijena.

Halilović je ukazao da čovek kao osovina i merilo istine, a ne kao znak božji, nema pred sobom nikakvu stazu uzlaznog putovanja. Modernistički humanizam označava primarnost čoveka, a primarnost čoveka nije isto što i njegova plemenitost. Upravo na takvom tlu je i Niče izneo svoje viđenje o primarnosti moći. S druge strane, šari’at znači staza koja vodi do vode, dok je bogomolja bejt al-atik, i znači dom čovekove slobode. No, zajedno sa pojavom modernističke slike čoveka, više ne preostaje mesta za duhovna napredovanja. Koji god put da se uzme u obzir, zacrtava ga sam moderni čovek. Niti kakve realnosti ima povrh njega, niti je neko znanje izvan granica njegova htenja i volje. Na takvoj podlozi, tehnologija postaje sva nauka i sve znanje. Moderni gospodar ne samo da na šari’at gleda iz ugla tehnologije, nego se može ustanoviti da je njegova verozakonska staza – tehnologija.

Niže možete pogledati video zapise sa promocije.

Dr Tehran Halilović: Tehnologija i duhovnost

Dr Seid Halilović: Tehnologija i duhovnost

Slike sa promocije možete pogledati u Galeriji.