Halilovićev originalni naučni rad, pod naslovom „Islamic Philosophy and Modern Social Science: The Need to Re-examine the Methods of Forming Social Theories in the Sphere of Religious Culture” (Islamska filozofija i moderna društvena nauka: potreba za preispitivanjem metoda formiranja društvenih teorija u sferi religijske kulture), dostupan je u časopisu Filozofija i društvo, godište 35, broj 3, 2024, str. 485–500. Pun tekst rada u PDF formatu možete pročitati na veb stranici časopisa Filozofija i društvo OVDE:

https://journal.ifdt.bg.ac.rs/fid/article/view/1729

Filozofija i društvo je međunarodni naučni časopis otvorenog pristupa koji je pokrenut 1987. godine i izlazi četiri puta godišnje u izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Časopis je posvećen interdisciplinarnim i kritičkim istraživanjima u oblasti filozofije i humanističkih i društvenih nauka. Naučni radovi objavljeni u Filozofiji i društvu indeksirani su u Web of Science (ESCI), Scopus, ERIH Plus, Philosopher’s Index, EBSCO, DOAJ, Sherpa Romeo itd.

Novi broj časopisa Filozofija i društvo objavljen je krajem septembra 2024. godine kao tematski broj pod naslovom „Contemporary Islamic Political and Social Thought” (Savremena islamska politička i društvena misao). Urednici ovog broja časopisa su dr Ivan Ejub Kostić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu) i prof. dr Emin Poljarević (Univerzitet Brunej Darusalam).

Dr Seid Halilović, član Centra za religijske nauke „Kom”, u svom naučnom radu „Islamic Philosophy and Modern Social Science: The Need to Re-examine the Methods of Forming Social Theories in the Sphere of Religious Culture” (Islamska filozofija i moderna društvena nauka: potreba za preispitivanjem metoda formiranja društvenih teorija u sferi religijske kulture) ističe da su društvene teorije logički povezane s nizom pojmova koji predstavljaju njihove principe i konsekvence. Prema njegovim objašnjenjima, društvene teorije aktualizuju logičkim redosledom celokupnu mrežu svojih pojmovnih dodataka onda kada se realizuju u društvu. Halilović dodaje da jedan deo ove mreže primarno privlači pažnju naučne zajednice, a da drugi deo ostaje skriven, dobijajući formu marginalnih saznanja. „Teorije iz oblasti modernih društvenih nauka premeštaju se s margina u suštinu društva onda kada njihovi filozofski principi budu aktualizovani u sferi opšte kulture”, zaključuje Halilović.

Član Centra za religijske nauke „Kom” primećuje da su se u stadijumu islamske kulture ove teorije pojavile u senci kredibiliteta političke i ekonomske dominacije zapadnih društava i da su njihovi filozofski principi ostali skriveni na marginama domaćih saznanja. Prema njegovim rečima, u domaćoj kulturnoj atmosferi, koja je utemeljena na bitno drugačijim saznanjima, moderne društvene teorije prouzrokovale su kulturne i istorijske poremećaje jer nisu rekonstruisane u skladu s potrebama saznajnog nasleđa islama. Dr Seid Halilović u svom novom naučnom radu u časopisu Filozofija i društvo objašnjava da su u islamskom svetu logički principi moderne nauke postepeno napuštali marginalnu sferu i da su dominantno uticali na svoje novo i oslabljeno kulturno okruženje, koje se, kako on upozorava, „suočava s identitetskim izazovima i krizama na putu potpune transformacije”.

Podsećamo da pun tekst naučnog rada dr Seida Halilovića, u PDF formatu, možete pročitati ovde:

Halilović, Seid (2024), „Islamic Philosophy and Modern Social Science: The Need to Re-examine the Methods of Forming Social Theories in the Sphere of Religious Culture” (Islamska filozofija i moderna društvena nauka: potreba za preispitivanjem metoda formiranja društvenih teorija u sferi religijske kulture), Filozofija i društvo/Philosophy and Society, Belgrade, Serbia, 35 (3), pp. 485–500. doi: 10.2298/FID2403485H.

Pun tekst rada u pdf formatu dostupan je na veb stranici Elektronskih izdanja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a možete ga preuzeti i ovde:

Halilović, Muamer (2017), „Sociologizam ili individualizam – o polazištu socijalne misli Murteze Mutaharija“, Arhe: časopis za filozofiju 28: 209–231.

Murteza Mutahari (1919–1979) slavni je muslimanski filozof, pravnik i sociolog s kraja XX veka. Autor je više od 60 knjiga, od kojih je čak 20 direktno povezano s raznim sociološkim temama. Mutaharijeve knjige su štampane u više od pedeset miliona primeraka, na persijskom, arapskom, engleskom i drugim svetskim jezicima, što ga je pretvorilo u jednog od najpopularnijih pisaca u istoriji nauke.

Dr Halilović u svom radu tvrdi da Mutahari nije podržavao ni dirkemovski sociologizam ni spenserovski individualizam, već je zagovarao treći oblik poimanja društva prema kome primarnost uporedo imaju i pojedinac i društvo. On najpre opisuje kako Mutahari poima suštinu čoveka. Jer čovek je glavni stvaralac društva, nezavisno od toga šta filozofi ili sociolozi mislili o društvu, pa i o čoveku. Prema tome, vrlo je bitno da se razjasni kako jedan sociolog definiše čoveka pre nego što se krene u detaljniju analizu njegove socijalne misli.

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ u nastavku razmatra šta je izvor čovekove društvenosti. On pokušava da razjasni da li je to njegova priroda, neka vrsta prisile ili neki određeni dogovor, a sve to detaljno se osvrćući na brojna dela velikoga Mutaharija. Na osnovu ponuđenih rešenja u ovom delu, Halilović iznosi četiri moguća modela odnosa između čoveka i društva. Svaki model detaljno ispituje i ukazuje na njihove moguće nedostatke.

Halilović u radu opisuje i odnos između društva i tradicije, te iznosi kritički stav u vezi s idejom o istorijskom determinizmu koja je i te kako prisutna u mislima mnogih predstavnika socijalne misli. On zaključuje da je nemoguće sve skupove i jedinjenja u svetu tumačiti na jedinstven način, te slično o njima suditi. Svaki skup i svako jedinjenje imaju svoju prirodu, pa tako i posebne zakone koji njima vladaju. Jedinjenja u svetu prirode nisu isto što i zajednički život među životinjama, a zajednički život među životinjama ima malo toga sličnog s čovekovim društvom. Prema tome, treba biti oprezan kada se prave nedovoljno autentične paralele između ovih skupova, odnosno jedinjenja. Murteza Mutahari posvećuje posebnu pažnju ovoj istini, pa kada govori da čovekovo društvo zaista postoji, mimo postojanja svakog pojedinca ponaosob, on ne želi da to društvo poistoveti s nekim nižim skupovima iz sveta prirode ili životinja. Čovek je dvodimenzionalno biće, satkan je od duše i od tela, pa je zato i društvo koje on formira nužno povezano s tim dvema dimenzijama. U svom sociološkom sistemu, Mutahari ne odustaje ni od jedne od pomenutih dimenzija i zaključuje da u društvu uvek treba kružiti od jedinstva do mnoštva, pa onda od mnoštva do jedinstva. Uostalom, kao i u samome svetu, pošto ni čovek nije ništa drugo do – mali svet.