Ljubav kao izvor lepote – Tadž-Mahal
Izvor, broj 5, mart 2015.
Dr Muamer Halilović
Poznato je da ostaju ovekovečena samo ona dela koja su stvorena s ljubavlju, a da ono što se učini pod prisilom ili zarad materijalne nagrade vrlo brzo bude uništeno ili delimično zaboravljeno. Povezanost između ljubavi i večnosti tako je velika da nipošto ne može biti slučajna. Ona je suštinska. Ljubav i večnost su zapravo dve manifestacije jedne istine – ljubav nikada ne umire, a večnost je zajemčena ljubavlju. To će nam najbolje potvrditi velelepna „Kruna sveta – Tadž-Mahal“ iz XVII veka
Ovo besprekorno arhitektonsko delo, koje nijednog posmatrača ne ostavlja ravnodušnim, sagrađeno je u periodu između 1631. i 1654. godine u Agri, pored reke Jamune. Izgrađeno je, u timuridskom islamsko-persijskom arhitektonskom stilu, kao mauzolej posvećen Ardžumand-banu Begum (Mumtaz Mahal), supruzi mogulskog kralja Šaha Džahana. Ovaj mauzolej karakteriše posebna prefinjenost. Tako nešto je Šah Džahan zahtevao od svojih neimara, a jedino to bi priličilo mogulskoj kraljici. Mauzolej je izdignut na mramornu platformu. Na sve četiri strane platforme sagrađene su minare na čijim vrhovima su pričvršćene manje kupole. Četiri kupole se nalaze i na četiri strane samog krova mauzoleja. Glavna i najveća kupola, koja po svim karakteristikama podseća na persijsku arhitekturu, izgrađena je u srednjem delu krova. Na dve strane mauzoleja nalaze se dve simetrične građevine. Prva, originalna, bila je bogomolja, dok je druga, koja je simetrična sa prvom, bila namenjena za odmor posetilaca mauzoleja. Veliku ljubav između Šaha Džahana i njegove supruge nije prekinula ni njihova smrt. Šah Džahan je umro 1077/1666. godine, a njegovo telo je sahranjeno baš u Tadž-Mahalu, pored njegove supruge. Tako je njihova ljubav ostala ovekovečena, a Tadž-Mahal, kao kruna njihove ljubavi, još uvek krasi ovaj drevni indijski grad.
Naime, ljubav je izvor lepote. Ako je ta ljubav povezana s materijalnim svetom, lepota koju ona proizvodi biće takođe materijalna. Ali ako ljubav prevazilazi granice materije, lepota kojom će ona zračiti obasjaće sve aspekte materijalnog i duhovnog sveta.