Osam tribina u ovom ciklusu održano je u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda i predavači su bili članovi Centra za religijske nauke „Kom” – dr Seid Halilović i dr Muamer Halilović, koji su doktorirali islamsku filozofiju.

Više o predavačima možete pročitati OVDE.

Video zapis svih tribina pogledajte:

1. na Jutjub kanalu Centra za religijske nauke „Kom” OVDE,
2. na Jutjub kanalu Doma omladine Beograda OVDE.

Muslimanski filozof aktivno prati i s jasnim kritičkim raspoloženjem analizira dominantne tokove razvoja zapadne filozofske misli, s ciljem da moguće odgovore na savremene teorijske dileme formuliše u svetlu kognitivnih principa svoje filozofske tradicije i da na taj način potvrdi vitalnost škole religijske filozofije kojoj pripada. Dinamična komparativna platforma na kojoj savremeni muslimanski filozofi učvršćuju metodološke okvire kritičke rekonstrukcije zapadnog filozofskog mišljenja iz perspektive islamskog i uopšte religijskog, metafizičkog, saznajnog stadijuma – predstavlja apsolutnu novinu u krugovima filozofskog mišljenja u Evropi i kod nas. Ciklus tribina „Islam i Zapad: filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”, ponudio je novi filozofski sadržaj koji može privući interesovanje stručne publike iz različitih sfera filozofskih, teoloških, kulturoloških, političkih i komparativnih studija.

U okviru spomenutog ciklusa „Islam i Zapad: filozofija i sociologija” održano je osam tribina prema sledećem rasporedu:

1.    Islamska filozofija i Kant

• predavač: dr Seid Halilović
• februar 2024.
  • VEST
  • VIDEO

2.    Islamska socijalna filozofija i Emil Dirkem

• predavač: dr Muamer Halilović
• mart 2024.
  • VEST
  • VIDEO

3.    Islamska filozofija i logički pozitivizam – odnos religije, filozofije i nauke

• predavač: dr Seid Halilović
• april 2024.
  • VEST
  • VIDEO

4.    Islamska socijalna filozofija i Mevlana Rumi

• predavač: dr Muamer Halilović
• maj 2024.
  • VEST
  • VIDEO

5.    Islamska filozofija i Vitgenštajnove jezičke igre – kritika odnosa kulture i nauke

• predavač: dr Seid Halilović
• jun 2024.
  • VEST
  • VIDEO

6.    Islamska socijalna filozofija i Karl Marks

• predavač: dr Muamer Halilović
• septembar 2024.
  • VEST
  • VIDEO

7.    Islamska filozofija i filozofija egzistencije – Jaspers i Sartr

• predavač: dr Seid Halilović
• oktobar 2024.
  • VEST
  • VIDEO

8.    Islamska socijalna filozofija i Maks Veber

• predavač: dr Muamer Halilović
• novembar 2024.
  • VEST
  • VIDEO

Organizovanje kratkoročnih edukativnih kurseva predstavlja jedan od osnovnih elemenata realizacije prvog strateškog cilja Centra, koji glasi:

- sticanje najvišeg kredibiliteta i autoriteta na polju produkcije religijske nauke u regionu.

Cilj radionica ovog kursa bio je to da se racionalnost predstavi kao temeljno i neodvojivo uporište naučne tradicije islama. Sa takvim sadržinskim usmerenjem, održano je devet radionica o značaju razuma u različitim naučnim disciplinama koje su se razvijale nekoliko stotina godina u briljantnim obrazovnim centrima u islamskom svetu.

Osnovne smernice analiza koje su izložene na kursu, oslanjale su se na filozofsku baštinu islama i zbog toga kao priručnik na kursu koristilo se drugo izdanje knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, objavljene u oktobru 2015.

Prijave za učešće na kursu bile su otvorene od prvog dana 60. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga do kraja novembra, a u toku Sajma knjiga upis je obavljan na štandu Centra „Kom“. Kako je planirano da radionice budu interaktivne i da diskusija bude jedan od najznačajnijih elemenata radionica, što zahteva da svi učesnici budu aktivno uključeni u diskusije, primljeno je dvanaest kandidata, koji su u pisanoj formi obrazložili motiv svog učešća. S obzirom na osnovnu povezanost kursa i sadržaja knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, cena ove knjige bila je uračunata u kotizaciju za učešće na kursu.

Svaka radionica trajala je 90 minuta, a poslednjih 40 minuta bilo je predviđeno za interaktivnu diskusiju. Diskusije su bile dinamične i sadržinski bogate. Predmet svake radionice učesnici su obuhvatno analizirali iz perspektive svojih različitih stručnih i akademskih interesovanja o filozofiji, pravu, empirijskim naukama i persijskoj i arapskoj književnosti.

Za svaku radionicu bila je pripremljena i odvojena PowerPoint prezentacija.

Fotografije radionica možete pogledati u Galeriji.

Održavanje ovog kursa u Beogradu privuklo je veliko interesovanje nekih vodećih bliskoistočnih medijskih kuća, pa su tako opširan izveštaj o kursu objavile dve najuticajnije iranske medijske agencije IRNA i Farsnjuz.

U nastavku sumiraćemo osnovne sadržinske karakteristike svih devet radionica kursa „Razum u islamu“.

1. Razum u Kuranu

Ponedeljak, 30. novembar

Predavač: dr Tehran Halilović

Kuranski tekst ima središnji značaj u razumevanju originalnih islamskih uverenja. Naravno, ne treba smetnuti s uma činjenicu da se kuranski tekst ne može tumačiti ako ostali islamski izvori nisu izučeni. U brojnim kuranskim stavcima na poseban način se ističe vrednost razuma. Prema kuranskom tekstu, razum ima podjednako autoritativnu saznajnu vrednost kao i druga religijska, odnosno prenesena, sredstva saznanja. Opšta prisutnost razuma u svim različitim metodama tumačenja Kurana dodatno potvrđuje autoritet razuma u samom Kuranu.

2. Razum u predanjima

Sreda, 2. decembar

Predavač: dr Muamer Halilović

U istoriji islama, određene su precizne i osnovne razlike između predanja (al-hadis) i tradicije (as-sunat). Kratkim osvrtom na istoriju prenošenja verovesnikovih predanja, postaje jasno kako su nastajale razne naučne discipline o tim predanjima. Kao primer može poslužiti detaljna analiza dve vrste predanja: neprekidnih i odvojenih predanja, kao i analiza položaja svake od te dve vrste u pomenutim naučnim disciplinama.

U predanjima se koriste dva univerzalna značenja termina al-akl. Ovaj termin nekada označava intelekt (ontološko značenje), a nekada razum (epistemološko značenje). Takođe, potrebno je navesti jasne primere racionalnog i analitičkog tumačenja složenih predanja, sa ciljem da se uoči i model praktične upotrebe razuma u interpretaciji predanja.

3. Razum u teologiji

Petak, 4. decembar

Predavač: dr Tehran Halilović

U islamu postoji nekoliko glavnih teoloških škola, a jedno od najvažnijih pitanja u kalamu uopšte u direktnoj je vezi sa značajem razuma u toj naučnoj disciplini, i ono glasi: da li razum može samostalno da sazna šta je u suštini dobro a šta loše? Uglavnom, predstavnici različitih škola u islamskoj dogmatičkoj teologiji (kalam) tvrde da razum ima tu sposobnost da prepozna dobro i loše u glavnim delima. Na osnovu upravo te saznajne sposobnosti, islamski mislioci potvrđuju osnovne islamske principe kao što su božja pravda i čovekova moralna odgovornost. U „filozofskom kalamu“ Hadže Nasirudina Tusija najjasnije se može uočiti uticajna uloga razuma u teologiji.

4. Razum u filozofiji

Ponedeljak, 7. decembar

Predavač: dr Tehran Halilović

Islamski filozofi imaju različite stavove u vezi sa odnosom između razuma i božje objave, odnosno verovesništva. Uglavnom, oni tvrde da verovesnik poseduje neograničenu moć intelektualnog saznanja, čak veću i od filozofa. Međutim, to nije jedina karakteristika verovesničke ličnosti po kojoj se verovesnik ističe od ostalih ljudi. Naime, osim posedovanja intelektualne sposobnosti verovesnik racionalna saznanja može pretočiti i u reči i jezičke oblike koji su u potpunosti identični s onim intelektualnim vrednostima. Ovaj način interpretiranja božje objave, sam po sebi, ukazuje na neprikosnovenu originalnost filozofske misli u islamu.

5. Razum u sufizmu

Sreda, 9. decembar

Predavač: dr Seid Halilović

Najznačajniji predstavnici muslimanskih filozofskih škola, Ibn Sina, Suhravardi i Mula Sadra, prihvatali su značaj i saznajni kredibilitet mističkih intuicija i čak superiornost intuicije u odnosu na racionalno saznanje. Suhravardi smatra da se ime filozof može koristiti samo za osobu koja neposredno sagleda višnje realnosti.

S druge strane, u islamskom doktrinarnom sufizmu ističe se da su razum i intuicija dve staze koje vode istini, te da istinska demonstracija ne može biti suprotna intuitivnom saznanju. Otuda, naučni sukob između sufija i filozofa u islamu treba tumačiti kao pokušaj da se prevaziđu ograničenja koja su razumu nametnuta u ranijim filozofskim školama.

6. Razum u persijskoj književnosti

Petak, 11. decembar

Predavač: dr Seid Halilović

Slavni persijski pesnici u svojim brojnim pesmama opisuju istinsku mističku ljubav i teškoće na putu te ljubavi. Hafiz Širazi u 150. gazelu u svom Divanu ističe da razum ne može otkriti tajnu te ljubavi. U prvom gazelu on piše da „bezbrižni na obalama“ ne znaju kako je duhovnim putnicima.

Šejh Mahmud Šabestari, u izvanrednoj zbirci pesama Golšane raz (Cvetnjak tajne), takođe govori o ograničenjima pojmovnog razuma. U 97. stihu on piše da se sjajno Sunce ne može tražiti u pustinji svećom malom. U 127. stihu on zaključuje da je nekada potrebno kloniti se razumskog promatranja, jer neke tajne mogu se sagledati samo snagom ljubavi.

Naravno, ako je razum prosvetljen svetlošću intuicije onda će i takvim razumom biti moguće razotkriti sve višnje tajne univerzuma i postojanja.

7. Razum u šerijatu

Ponedeljak, 14. decembar

Predavač: dr Muamer Halilović

Termin šerijat ima dva različita značenja. Univerzalno značenje termina šerijat jeste religija, i tada ovaj termin obuhvata sve aspekte jedne religije – verovanje, molitve i propise. U određenom značenju, šerijat se odnosi isključivo na propise. U nastavku ove radionice, okvirno su predstavljeni razni istorijski periodi islamske jurisprudencije, kao nauke koja pokušava da otkrije šerijat, i zatim, detaljno su obrazloženi razni saznajni izvori šerijata, među kojima se nalazi i razum. Podvučeno je da ti izvori nisu međusobno odvojeni, već da deluju zajedno. Na taj način, modernistički idžtihad u šerijatu kategorično se odbacuje, jer se njime prenebregavaju drugi veoma bitni saznajni izvori šerijata, kao što su Kur’an i predanja. Na kraju ove radionice, u okviru dva silogizma, objašnjeno je na koji način čovekov razum razotkriva stav šerijata u određenim pitanjima. Dva bitna zaključka ove radionice bila su: a) ono što razum zaključi nužno potvrđuje i šerijat; b) ono što šerijat zaključi nužno potvrđuje i razum.

8. Razum u društvenim naukama

Sreda, 16. decembar

Predavač: dr Muamer Halilović

Opsežno se govorilo o počecima islamske socijalne filozofije u vreme Abu Nasra Farabija (870–950), o njenom sistematizovanom utemeljenju u vreme Ibn Halduna (1332–1406), i o pojavi novih ontoloških smernica u ovoj naučnoj disciplini u vreme Mula Sadre Širazija (1571–1636). Farabi je pokušao da političku ideju islama predstavi filozofskim jezikom. Vodeći se osnovnim idejama o istinitosti života posle smrti i o nužnosti postizanja blaženstva u materijalnim i duhovnim stupnjevima postojanja, Farabi briljantno povezuje politiku i ontologiju u islamu. Proces utemeljenja islamske socijalne filozofije nastavio je slavni Ibn Haldun, koji nagoveštava pojavu nove analitičke istoriografije, pa kasnije i filozofije istorije. Predstavljene su i osnovne smernice Ibn Haldunove proslavljene Prolegomene, koja je prema mišljenju mnogih otvorila novi list u istoriji društvenih nauka u srednjem veku. Nakon opsežne analize Ibn Haldunovih misli, u poslednjem delu radionice, predstavljena su i četiri koraka utemeljivača transcendentne filozofije u pokušaju da se pokažu novi horizonti u istoriji islamskih društvenih nauka. Zahvaljujući njegovom trudu danas u islamskom svetu postoji živa i grandiozna baština raznih društvenih naučnih disciplina.

9. Razum kod modernih muslimana

Petak, 18. decembar

Predavač: dr Seid Halilović

Racionalnost je ključna karakteristika modernog sveta, međutim danas razum označava instrumentalni razum. Instrumentalni razum razlikuje se od sledećih drugačijih značenja razuma i ne obuhvata ih: metafizički razum, teorijski razum, praktični razum, pojmovni razum, intuitivni razum, razum zajednice, univerzalni razum, individualni razum i empirijski razum.

Kada su se u XX veku pokazale manjkavosti instrumentalnog razuma, tada isključivu autoritativnost dobija razum zajednice, pod uticajem društvenih i političkih faktora koji ga kontrolišu. Otuda, neki moderni muslimanski mislioci smatraju da religija predstavlja relativistički proizvod jedne kulture i da ne poseduje stalne i svete principe.

No, moderno prosvetiteljstvo danas se nalazi u fazi zatamnjenja i beznađa, a rešenje treba pronaći u svetlosti teorijskog i praktičnog razuma.

Održavanje kratkoročnih edukativnih kurseva predstavlja jedan od osnovnih elemenata misije Centra na putu realizacije strateških ciljeva, kao što su:

- sticanje najvišeg kredibiliteta i autoriteta na polju produkcije religijske nauke u regionu;

- prerastanje u naučni institut i učestvovanje istraživačkih grupa u menadžmentu znanja u regionu.

Cilj ovih radionica definisan je u vidu upoznavanja učesnika sa osnovnim saznajnim smernicama islamske civilizacije u njenim raznim periodima, kao i sa razvojem nauke i umetnosti u islamu. Takođe, učesnici na kraju kursa mogu prepoznati suštinske razlike između islamske i moderne zapadne civilizacije.

Sadržaj koji je prezentovan u okviru radionica uglavnom je zasnovan na sumarnom prikazu glavnih delova knjige „Razvoj kulture i civilizacije islama“ koju je napisao prof. dr Ali Akbar Velajati dugogodišnji iranski ministar inostranih poslova, a preveo dr Muamer Halilović.

Prijave za učešće na kursu bile su otvorene od početka oktobra 2014. do 7. novembra. Kako je bilo planirano da radionice budu interaktivne i da diskusija bude jedan od najznačajnijih elemenata radionica, što zahteva da svi učesnici budu aktivno uključeni u diskusije, primljeno je deset kandidata, koji su u pisanoj formi obrazložili motiv svog učešća. S obzirom na osnovnu povezanost kursa i sadržaja knjige „Razvoj kulture i civilizacije islama“, cena ove knjige bila je uračunata u kotizaciju za učešće na kursu.

Svaka radionica je trajala devedeset minuta, a poslednjih četrdeset minuta bilo je predviđeno za interaktivnu diskusiju. Diskusije su bile izuzetno korisne, dinamične i sadržinski bogate, jer su učesnici obuhvatno analizirali predmet svake radionice iz perspektive svojih različitih stručnih i akademskih interesovanja o filozofiji, antropologiji, teologiji i persijskoj i arapskoj književnosti.

Za svaku radionicu bile su pripremljene odvojena kraća skripta i PowerPoint prezentacija.

U nastavku, sumiraćemo osnovne sadržinske karakteristike svih devet radionica kursa „Tokovi islamske civilizacije“:

1. Osnove islamske civilizacije

Datum: ponedeljak, 10. novembar

Predavač: dr Muamer Halilović

U okviru analize opštih karakteristika islamske civilizacije potrebno je razmotriti kako univerzalne karakteristike svih civilizacijskih baština, tako i posebne karakteristike koje odlikuju isključivo islamsku civilizaciju. Iz grupe univerzalnih karakteristika možemo izdvojiti sledeće: sistematizovana produkcija nauke; posedovanje monolitnog, praktičnog društvenog sistema; odgovarajući ambijent za prevođenje strane literature; formiranje akademskih krugova. Takođe, treba istaći sledeće tri posebne karakteristike islamske civilizacije: jedinstvo (religijsko, jezičko i društvenopolitičko); individualni i društveni odnos između čoveka i Boga; utemeljen etički kodeks u vezi sa odnosnom između svakog pojedinca i drugih članova društva.

Islamsku civilizaciju treba analizirati i iz perspektive njenih racionalnih osnova. U njene epistemološke osnove ubrajaju se položaj saznanja u islamu i klasifikacija nauka u islamu. Takođe, posebno su značajne i njene sledeće ontološke osnove: Bog i čovek u islamu; život posle smrti i uticaj na čovekov individualni i društveni život; verovesništvo (an-nubuvat) i šerijat. Napokon, potrebno je opsežno razmotriti i dve najvažnije antropološke osnove islamske civilizacije, a to su: stalno suštinsko kretanje i Savršeni čovek, odnosno pitanje čoveka i njegovog blaženstva.

2. Naučne institucije u islamu

Datum: sreda, 12. novembar

Predavač: dr Muamer Halilović

Naučne institucije u islamu utemeljene su u sledećim različitim periodima: (1) vaninstitucionalna edukacija u ranom razdoblju pojave islama; (2) bogomolje kao prve naučne institucije u periodu umavidske vladavine; (3) pokret prevoda i istraživačke institucije u prvoj polovini abasidske vladavine; (4) univerziteti i edukativne institucije u drugoj polovini abasidske vladavine; (5) procvat racionalnih i tradicionalnih nauka u periodu obnove; (6) tradicionalni i moderni univerziteti u modernom dobu.

U ranom razdoblju pojave islama verovesnik Muhamed je bio izvor izvesnog saznanja. Kasnije, u gradu Medini u bogomoljama bivaju utemeljeni prvi tradicionalni edukativni krugovi. U prvoj polovini abasidske dinastije prevedena su brojna dela o filozofiji, matematici, fizici, mehanici i nekim prirodnim naukama. Polovinom XI veka, Nizam al-Mulk čuveni savetnik seldžučkog sultana Alp-Arslana počeo je sa izgradnjom nekoliko univerziteta koji su kasnije dobili naziv „Nizamija“. Prve Nizamije su izgrađene u Bagdadu, Nišapuru, Isfahanu, Balhu, Jerusalimu i Granadi. Zajedno sa pojavom Hadžea Nasirudina Tusija i u svetlu formiranja racionalnih škola u Širazu i kasnije u Isfahanu, počinje period punog procvata islamskih racionalnih i tradicionalnih nauka.

3. Islamska i moderna zapadna civilizacija

Datum: petak, 14. novembar

Predavač: dr Muamer Halilović

Civilizacijski rezultati modernog poslerenesansnog pozitivističkog svetonazora:

(1) Filozofija gubi svoju ulogu u sistemu nauka.

(2) Nauka znači ono što je empirijskom metodom opovrgljivo.

(3) Moral menja svoje okvire: zbog relativističkog pristupa dozvoljeni su razni, nekada i kontradiktorni oblici morala. Oni su naime zabranjeni jedino ukoliko ugrožavaju tuđa prava (drugorazredna, a ne ontološka, zabrana).

(4) Presude na osnovu objektivne situacije nisu moguće, jer saznanje ima drugačiju, fenomenološku definiciju.

(5) Istinska pravda se dovodi pod pitanje.

(6) Društveni red nije zagarantovan moralom, već zakonom (zakon kao princip, a ne kao faktor stabilnosti).

(7) Kriza duhovnosti.

Prema racionalnom religijskom svetonazoru, Bog je merilo istine, a ontologija je zasnovana na učenju o monoteizmu, kao što je i epistemologija usredsređena na mogućnost izvesnog saznanja. U središtu antropologije u ovom svetonazoru nalazi se čovek kao božji namesnik na Zemlji, dok je njegova kosmologija usmerena ka prirodi kao najnižoj božjoj manifestaciji.

4. Klasifikacija nauka u islamu

Datum: ponedeljak, 17. novembar

Predavač: dr Tehran Halilović

Prema prvoj klasifikaciji, nauke se dele u sledeće grupe: nauka o verovanjima (teologija), nauka o vrlinama (etika) i nauka o propisima (pravo). Prema drugoj klasifikaciji, nauke mogu biti teorijske ili praktične. Teorijske nauke su božje nauke (teologija), matematičke nauke i prirodne nauke, a u praktične nauke spadaju etika, administracija doma i društvene nauke.

Na osnovu treće klasifikacije, nauke se dele na racionalne i prenesene nauke. Ova podela je zasnovana na posebnoj metodologiji. Takođe, moguće je podeliti nauke na šerijatske i ostale, odnosno na islamske i ostale nauke.

U okviru analize epistemoloških pozadina klasifikacije nauka, značajno je primetiti da su ontološke nauke usredsređene na razum, matematičke nauke na imaginaciju, a prirodne nauke na osetna čula. Takođe, u racionalnim naukama se koristi razum, u gnostičkim intuicija, a u prenesenim tradicija.

5. Razvoj tradicionalnih islamskih nauka

Datum: sreda, 19. novembar

Predavač: dr Tehran Halilović

Ovde je važno napomenuti da se božja objava nalazi izvan i iznad podele nauka na racionalne (al-akli) i prenesene (an-nakli).

Najznačajnije prenesene nauke u islamu jesu jurisprudencija (al-fikh) i tumačenje Kur’ana (at-tafsir). O jurisprudenciji u islamu treba govoriti iz perspektive školskih pravaca u islamu, izvora šerijatskih prava, a posebno treba razmotriti značaj besprekidne tradicije izučavanja jurisprudencije u ovoj kulturi. U okviru analize izvora šerijatskog prava, obrazlažu se uglavnom značaj i uticaj Kur’ana, tradicije (sunet), konsenzusa (al-idžma’) i razuma u pravnim zaključivanjima.

Takođe, posebno značajne su i istorijske analize razvoja različitih škola islamskog prava u brojnim gradovima u islamskom svetu.

6. Razvoj racionalnih islamskih nauka

Datum: petak, 21. novembar

Predavač: dr Tehran Halilović

Prema poznatoj podeli islamskog znanja, jurisprudencija (al-fikh) povezuje se sa sporednim granama islama, a osnove učenja ove religije bivaju analizirane u teologiji (kalam). U ranim periodima razvoja islamskog kalama, glavna pitanja su bila pitanja o slobodi volje i božjem znanju, o božjoj pravednosti, odnosno o merilu dobra i zla, te o poreklu kur’anskog teksta, kao božjeg govora.

Najznačajnije teološke škole u islamu utemeljili su mutaziliti, ašariti, hanbelije (ahlul-hadis) i imamije.

7. Umetnost u islamskoj civilizaciji

Datum: ponedeljak, 24. novembar

Predavač: dr Seid Halilović

Sveta umetnost otkriva lepote metafizičkih sfera postojanja. U islamskoj duhovnoj tradiciji, uzvišene tajne utemeljenog sistema dodatno nas podstiču da razmišljamo o takvoj vrsti prefinjene umetnosti. Prema jednoj definiciji, umetnost jeste imitacija same realnosti i ponovno stvaranje po ugledu na nju – u okvirima osetnog sveta. Još Platon je kazao: „Sve lepo što vidimo na ovom svetu predstavlja samo jednu senku uzvišenih lepota.“

Moć čovekove imaginacije povezuje duhovne i materijalne realnosti. U okrilju ove moći čovek daruje osetnu formu svim duhovnim pojavama koje je razotkrio u dubinama svog srca. Otuda, umetničku realnost, prema islamskim saznajnim usmerenjima, treba otkriti i sagledati u skrivenom svetu (al-gajb).

U pogledu istorijskog konteksta islamske umetnosti, treba razlikovati sledeće periode: 1. rani period (Kupola na steni s kraja VII veka; Velika džamija u Damasku iz prve polovine VIII veka); 2. Andaluzija (Velika džamija u Kordobi, građena od 785. do 987; Alhambra u Granadi iz XIII i XIV veka); 3. Osmansko carstvo (Aja Sofija; Sultan Ahmedova džamija i Sulejmanija džamija); 4. Iran pre Safavida (Samanijev mauzolej u Buhari iz IX i X veka; Saborna džamija u Isfahanu iz IX veka; Džamija Gouharšad u Mašhadu, sagrađena 1418); 5. Iran u doba Safavida (Trg Nakš-e džahan u Isfahanu, izgrađen od 1598. do 1629); 6. Indija (Tadž Mahal, gradnja završena 1653).

8. Muslimanski reformistički tokovi

Datum: sreda, 26. novembar

Predavač: dr Seid Halilović

Nakon toga što je Napoleon zauzeo Egipat 1798, muslimanski mislioci su se pridružili procesu brzog promovisanja rezultata moderne empirijske nauke u najširim delovima svojih društava, inspirisani duhom religijske kulture u kojoj se institucija nauke uvek prepoznaje kao sveta. U savremenoj istoriji islamskog mišljenja, pojavile su se sledeće reformističke orijentacije:

(1) Civilizacijsko-arapska orijentacija. Ovu orijentaciju u početku možemo sagledati u mislima Tahtavija u Egiptu i Hajrudin-paše Tunisija (umro 1890) u Tunisu.

(2) Civilizacijsko-islamska orijentacija. Iako su priznavali naučnu i tehnološku nadmoć Zapada, Sejid Džemaludin Afgani (umro 1897) i njegov učenik Muhamed Abduh (umro 1905) bili su usmereni ka realizaciji svestranog islamskog jedinstva.

(3) Neoselefijska orijentacija (Rešid Rida, umro 1935)

(4) Sekularna orijentacija arapskih predstavnika liberalne i nacionalističke ideje

(5) „Islamski fundamentalizam“ Ihvanul-muslimina iz Egipta

Ukoliko jedna kultura stekne nadmoć nad ambijentom pojmova druge kulture i te pojmove istrgne iz njihovog osnovnog sadržaja, utisnuvši u njih novi sadržaj srazmeran svom saznajnom stadijumu, ona će zarobiti tu drugu kulturu i ustoličiti se na njeno mesto. Jedan od fundamentalnih pojmova i možda najosnovniji pojam u islamskoj kulturi, kao i u svim drugim kulturama – jeste pojam nauke.

9. Kur’an i savremeno doba

Datum: petak, 28. novembar

Predavač: dr Seid Halilović

Prema objašnjenjima poznatog muslimanskog reformiste Muhameda Ikbala (1877–1938), idžtihad danas označava razumevanje Kur’ana u svetlu moderne nauke, ekonomije i politike, jer nakon smrti verovesnika islama nauka određuje praktična usmerenja čovekova života. Uticajni predstavnik islamske tradicionalne filozofije Morteza Motahari (1919–1979) smatra da Ikbalov filozofski pravac označava kraj religije. Prema njegovim analizama, objava predstavlja intuitivno saznanje koje ne može biti potpuno razotkriveno ni razumom, ni osetnim moćima.

U okviru tradicionalne definicije idžtihada, ističe se da je potrebno apsolutno se obazirati na rezultate empirijskih nauka u procesu prepoznavanja „predmeta“ verozakonskog suda, iako se značenje svetih tekstova obuhvatno istražuje uz pomoć različitih nivoa intuitivnog, racionalnog i osetnog saznanja. Međutim, muslimanski reformisti idžtihad poistovećuju sa procesom donošenja verozakonskih sudova na temelju modernih empirijskih nauka. Otuda, naš poznati muslimanski reformista Husein Đozo ističe da je potrebno pronalaziti nove savremenije oblike praktične primene islamske misli, jer Kur’an je u stvari otvorio period u kojem glavnu reč ima nauka.

Cilj radionica bio je upoznavanje učesnika sa glavnim istorijskim karakteristikama različitih škola filozofske misli u islamu. Takođe, u uvodnom delu prve radionice široj stručnoj publici u Prijepolju prezentovani su najznačajniji rezultati naučnog rada članova i saradnika Centra za religijske nauke „Kom“ u proteklom periodu, a u skladu sa definisanim usmerenjima strateškog plana Centra.

Sadržaj kursa bio je usklađen sa tradicionalnim modelom izučavanja islamske filozofije i sve analize neposredno su se oslanjale na izvorna arapska i persijska dela slavnih muslimanskih filozofa. Kao i na 1. kursu islamske filozofije u Beogradu, sadržinski okviri radionica bili su zasnovani na sumarnom prikazu glavnih delova knjige Kratka istorija islamske filozofije, prve autorske monografije o istoriji islamske filozofije čiji su autori iz našeg regiona.

Svaka radionica je trajala devedeset minuta, a poslednjih pola sata bilo je predviđeno za interaktivnu diskusiju. Za svaku radionicu bila je pripremljena odvojena PowerPoint prezentacija.

Lokalni i regionalni mediji, poput Regionalne TV Novi Pazar, TV Forum iz Prijepolja i lista „Polimlje“ iz Prijepolja, preneli su vest o održavanju kursa islamske filozofije u Prijepolju u organizaciji Centra za religijske nauke „Kom“. U svojim kratkim izjavama, dr Seid Halilović član Saveta osnivača Centra istakao je da cilj islamske i religijske filozofije nije samo stručno predstavljanje naučnih rezultata naših filozofskih razmatranja, nego to da se prezentuju doktrine koje prosvetljuju čovekovu dušu i produbljuju naše znanje o religiji. On je, između ostalog, kazao: „Nauka i filozofija će biti produktivne i korisne samo onda kada budu prezentovane običnim ljudima. Nauka nije blago elite, nego zajednička baština svih nas. Ona mora oplemeniti naše celokupno društvo, usmeriti ga i obogatiti čoveka koji je svestrano opterećen mnogostrukim krizama modernog sveta“.

Niže možete pogledati izveštaje koji su emitovani u dnevniku RTV Novi Pazar i TV Forum iz Prijepolja:

http://www.youtube.com/watch?v=rdhwKllruUA

RTV Novi Pazar, dnevnik, 25. jun 2014.

http://www.youtube.com/watch?v=bk0BiycdhNI

TV Forum, vesti, 23. jun 2014. (od 5:04 do 7:24)

U nastavku, ukratko predstavljamo nazive, raspored i najznačajnije sadržinske karakteristike pet održanih radionica.

1. Originalnost islamske filozofije

Datum: ponedeljak, 23. jun

Predavači: dr Seid Halilović i dr Tehran Halilović

Muslimanski filozof je uveren da religija nudi saznajna rešenja za mnoga njegova pitanja, između ostalog i filozofska. Bilo bi neopravdano ako bi muslimanski filozof sa ovom saznajnom pozadinom ostao ravnodušan prema istini koju je upoznao u pouzdanim i izvesnim izvorima, onda kada bi počeo da se bavi filozofskim pitanjima racionalnom metodom.

2. Ibn Sina i peripatetička filozofija

Datum: utorak, 24. jun

Predavač: dr Tehran Halilović

Ibn Sina (370/980–428/1037) obuhvatno je realizovao filozofsku nameru da približi starogrčku i aleksandrijsku filozofiju kur’anskim monoteističkim doktrinama.

3. Suhravardi i iluminativna filozofija

Datum: sreda, 25. jun

Predavač: dr Seid Halilović

Šihabudin Suhravardi, poznatiji kao Šejh Išrak (Učitelj iluminacije) rođen je 549/1153. On u okviru svog novog filozofskog sistema insistira na tome da se nužno moraju prihvatiti kako diskurzivna moć, tako i moć intuicije.

4. Ibn Arabi i doktrinarna gnoza

Datum: četvrtak, 26. jun

Predavači: dr Seid Halilović i dr Muamer Halilović

Istaknuti muslimanski gnostici ističu da filozofski razum može razotkriti i dokazati sva gnostička višnja saznanja, ali u tom procesu razum ne može biti sam, već je potrebno da bude podržan od strane više i savršenije saznajne moći.

5. Mula Sadra i transcendentna filozofija

Datum: petak, 27. jun

Predavač: dr Muamer Halilović

U okviru svoje briljantne škole transcendentne filozofije, Mula Sadra je preusmerio tok celokupne sudbine muslimanske misli. On je različita usmerenja doktrinarne gnoze i dogmatičke teologije u islamu sistematizovano približio demonstrativnoj metodi muslimanske filozofije.

Slike sa kursa islamske filozofije u Prijepolju možete pogledati u Galeriji.

Održavanje kratkoročnih edukativnih kurseva predstavlja jedan od osnovnih elemenata misije Centra na putu realizacije strateških ciljeva, kao što su:

- sticanje najvišeg kredibiliteta i autoriteta na polju produkcije religijske nauke u regionu;

- prerastanje u naučni institut i učestvovanje istraživačkih grupa u menadžmentu znanja u regionu.

Cilj ovih radionica definisan je u vidu upoznavanja učesnika sa osnovnim karakteristikama peripatetičke, iluminativne i transcendentne filozofije, kao i doktrinarne gnoze u islamu.

Sadržaj koji je prezentovan u okviru radionica zasnovan je na sumarnom prikazu glavnih delova knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, prve autorske monografije o istoriji islamske filozofije u našem regionu. Na taj način, sadržaj kursa bio je usklađen sa tradicionalnim modelom izučavanja islamske filozofije i sve analize neposredno su se oslanjale na izvorna arapska i persijska dela slavnih muslimanskih filozofa. U svetlu didaktičnog pristupa analizi istorije islamske filozofije, na ovom kursu predstavljen je kratak i istovremeno obuhvatan prikaz svih značajnih tokova i prekretnica u filozofskoj baštini islama.

Prijave za učešće na kursu bile su otvorene od sredine marta 2014. do 10. maja. Kako je bilo planirano da radionice budu interaktivne i da diskusija bude jedan od najznačajnijih elemenata radionica, što zahteva da svi učesnici budu aktivno uključeni u diskusije, primljeno je četrnaest kandidata, koji su u pisanoj formi obrazložili motiv svog učešća. S obzirom na osnovnu povezanost kursa i sadržaja knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, cena ove knjige bila je uračunata u kotizaciju za učešće na kursu.

Svaka radionica je trajala devedeset minuta, a poslednjih pola sata bilo je predviđeno za interaktivnu diskusiju. Diskusije su bile izuzetno korisne, dinamične i sadržinski bogate, jer su uvaženi učesnici obuhvatno analizirali predmet svake radionice iz perspektive svojih različitih stručno-akademskih interesovanja o filozofiji, antroplogiji, religiologiji, političkim naukama i persijskoj i arapskoj književnosti.

Za svaku radionicu bile su pripremljene odvojena kraća skripta i PowerPoint prezentacija.

U nastavku, sumiraćemo osnovne sadržinske karakteristike svih devet radionica prvog kursa islamske filozofije:

1. Originalnost islamske filozofije

Datum: utorak, 13. maj

Predavač: dr Tehran Halilović

- Islam

Pojavom islama postavljene su osnove briljantnog i trajnog napretka islamskog društva u različitim oblastima, uključujući nauku i filozofiju. Površinskim pregledom tema koje se spominju u Kur’anu, uočavamo značajno prisustvo sadržaja koji odiše aromom filozofskih doktrina, kao što su: istina, čovek, život i smrt, moral, vaspitanje, porodica, društvo, svet i istorija naroda.

- Prevodilački pokret

Uzimajući u obzir prisustvo i dubinu filozofskih doktrina u islamu koje su iznesene u kur’anskim tekstovima, treba konstatovati da proces prevođenja starogrčke filozofije na arapski jezik, predstavlja isključivo rezultat naučnog razvoja i unapređenja islamskog društva, a ne posledicu uticaja stranih kultura.

- Suština islamske filozofije

Muslimanski filozof je uveren u istinitost kur’anskog teksta i veruje da religija nudi saznajna rešenja za mnoga njegova pitanja, između ostalog i filozofska. Bilo bi neopravdano ako bi muslimanski filozof sa ovom saznajnom pozadinom ostao ravnodušan prema istini koju je upoznao u pouzdanim i izvesnim izvorima, onda kada bi počeo da se bavi filozofskim pitanjima racionalnom metodom.

2. Farabi

Datum: sreda, 14. maj

Predavač: dr Tehran Halilović

- Život i dela

Abu Nasr Farabi (257/870–339/950), poznat kao Drugi učitelj, jedan je od najznačajnijih islamskih filozofa. Prema mišljenju mnogih istraživača, Farabi je utemeljivač islamske filozofije, s obzirom na to da je prvi u islamskom svetu predstavio potpuno samostalnu filozofsku školu.

- Odnos između filozofije i religije

Farabi ističe da i filozof i verovesnik mogu da uzdignu nivo svog razuma do stečenog razuma koji se sjedinjuje sa aktivnim intelektom i da tako dospeju do najvećeg znanja. Međutim, razlika između filozofa i verovesnika pokazuje se u moći imaginacije koja zapravo predstavlja verovesnikovu prednost. Zahvaljujući toj moći, verovesnik može da čuje glas i da vidi lik posrednika revelacije, odnosno anđela.

- Dokaz o postojanju Boga i o Njegovim svojstvima

Razlikujući esenciju i egzistenciju, Farabi uspešno pojašnjava novu podelu bića na nužno biće (al-vadžib) i na moguća bića (al-mumkinat). Esencija mogućih bića ne zahteva po svojoj biti egzistenciju, već je dobija spolja od drugih bića. Jedino biće koje nema esenciju različitu od egzistencije, jeste Bog, ili kako filozofi kažu, Nužno biće. Iz božije nužnosti i savršenstva, onako kako to Farabi pojmi, proističu takođe večnost i beskrajnost Boga.

- Emanacija i poreklo sveta

Da bi pojasnio odnos između jedinstva i mnoštva, Farabi koristi učenje o emanaciji. Emanacija podrazumeva to da jedno biće proizvede samo jedno biće. Shodno ontološkom hijerarhijskom sistemu peripatetičara, Farabi je tvrdio da je broj intelekata ograničen. Poslednji intelekt, odnosno aktivni intelekt neposredni je uzrok materijalnih bića.

- Utopija kao Vrli grad

Jedno od najpoznatijih filozofskih pitanja o kom prvi put u islamskoj filozofiji govori upravo Farabi jeste pitanje Utopije, ili kako to sam on naziva, pitanje Vrlog grada (al-madina al-fadila). Naime, Farabi je osnivač islamske političke filozofije i na tom polju ostvario je briljantne rezultate koji su do danas merodavni.

3. Ibn Sina

Datum: petak, 16. maj

Predavač: dr Tehran Halilović

- Život i dela

Ibn Sina (370/980–428/1037) je obuhvatnije realizovao filozofske namere Kindija, Farabija i ostalih islamskih filozofa koji su želeli da približe starogrčku i aleksandrijsku filozofiju kur’anskim monoteističkim doktrinama. Pored toga, on je napisao gnostička poglavlja o duhovnom putovanju na kraju svoje poslednje knjige, al-Išarat va at-tanbihat, i na taj način pokazao da on nije bio samo peripatetički filozof.

- Odnos između filozofije i religije

Ibn Sina je posvetio posebnu pažnju značaju verovesništva u filozofiji. Prema mišljenju Ibn Sine, verovesnik je savršen čovek koji ima tri osnovne karakteristike: bistar um, sjedinjen sa aktivnim intelektom, savršenu snagu imaginacije i moć upravljanja prirodom, onako kako duša upravlja telom.

- Argument iskrenih o božijem postojanju

Pošto se ne zasniva ni na čemu drugom osim na božijoj egzistenciji, filozofski argument kojim Ibn Sina potvrđuje egzistenciju Nužnog bića, odnosno postojanje Boga, ima izuzetno veći značaj od ostalih dokaza. Ibn Sina je ovaj argument nazvao argumentom iskrenih i tako po prvi put upotrebio ovu sintagmu koja će kasnije postati jedno od ključnih obeležja celokupne tradicije islamske filozofije.

- Čovekova duša i njen život

Ibn Sina tvrdi da Aristotelova definicija duše ne određuje njenu suštinu, već samo njen upravljački odnos prema telu. Ibn Sina je uverenja da duša nije samo forma tela, već da je samostalna supstancija koja može, a ne mora, da zavisi od materije. Na taj način, on dolazi do dokaza kojim utvrđuje nadmaterijalnost duše, kao i njenu večnost.

- Ibn Sinine gnostičke sklonosti

Svi tekstovi koje je Ibn Sina sročio na kraju svog naučnog života, govore o tome da Ibn Sininu naučnu ličnost ne treba interpretirati samo u okviru njegovih opštepoznatih dela, već je potrebno da uzmemo u obzir celokupan trud koji je on uložio sa ciljem uspostavljanja novih gnostičkih „istočnjačkih“ pogleda na svet.

4. Iluminativna filozofija

Datum: ponedeljak, 19. maj

Predavač: dr Seid Halilović

- Život i delo

Šihabudin Jahja ibn Habaš ibn Amirak Suhravardi, poznat kao Šejh Išrak (Učitelj iluminacije) rođen je 549/1153. u Suhravardu, u severozapadnom delu današnjeg Irana. On utemeljuje novu iluminativnu filozofiju.

- Filozofska metodologija iluminativne filozofije

- Spekulativno-intuitivna metoda

Suhravardi je želeo da preporodi filozofiju. Međutim, on u okviru svog filozofskog sistema insistira na tome da se nužno moraju prihvatiti dve moći: diskurzivna moć i moć intuicije.

- Istinska filozofija

Suhravardiju je izuzetno značajno to što su glavni predstavnici gnoze i misticizma, takođe, dospeli do same istinske realnosti. Oni su realnost sagledali snagom intuicije.

- Intuitivno iskustvo u ogledu razuma

Intuitivno iskustvo, u svojstvu uzvišene moći čoveka koji ga poseduje, utiče na njegove niže moći, to jest na razum i na oset. Intuicija svojom svetlošću obasjava niže stupnjeve čovekove saznajne moći. Tada, razum i oset bivaju prosvetljeni (munavvar) i funkcionišu kao razum i oset srca (qalbi).

- Čovekova duša u iluminativnoj filozofiji

Kod Suhravardija duša je manifestacija višnjeg sveta svetlosti. Ta manifestacija je obasjala tmine materijalnog sveta, ali je u njemu ostala zarobljena i otuđena od svoje primordijalne domovine.

- Izvori iluminativne filozofije

- Islamska peripatetička filozofija

Suhravardi je odrastao u naučnom ambijentu u kojem je islamska peripatetička filozofija bila dominantna naučna racionalna disciplina.

- Stare filozofske baštine Zapada i Istoka

U mislima i delima zapadnih predstavnika drevne filozofije, u starogrčko doba i ranije, Suhravardi pronalazi jasnu inspiraciju i smerodavnu potvrdu u korist osnovnih saznajnih obeležja svoje filozofske škole. Isto tako, posebno je značajan odnos Suhravardija prema „filozofiji istočnjaka“ (hikmat al-mašrikijjin).

- Otkrovenja, islamska gnoza (irfan) i religijska učenja

Intuitivna moć Suhravardijeve ličnosti imala je, nesumnjivo, presudan uticaj u procesu formiranja nove iluminativne orijentacije u islamskoj filozofiji. Naravno, u svojoj inovativnoj filozofskoj školi Suhravardi je često koristio i sadržaje intuitivnih iskustava grandioznih muslimanskih mistika. Napokon, ne možemo smetnuti s uma činjenicu da sama učenja islama predstavljaju jedan od najosnovnijih izvora Suhravardijevog intelektualno-intuitivnog nasleđa.

5. Filozofija i doktrinarna gnoza

Datum: sreda, 21. maj

Predavač: dr Seid Halilović

- Disciplinarne širine islamske gnoze

- Praktična gnoza

U islamskoj civilizacijskoj baštini, u okrilju mnogostruko pojašnjavanih i zapisivanih praktičnih iskustava gnostika u vezi sa njihovim duhovnim putovanjima, utemeljena je zasebna naučna disciplina koja govori o tome i koja se naziva praktična gnoza.

- Doktrinarna gnoza

U doktrinarnoj gnozi se govori o realnostima i saznanjima do kojih je dospeo duhovni putnik snagom svoje intuicije i koje je sam on pojasnio. Naime, na kraju staze svog duhovnog usavršavanja, on pristupa stadijumu „egzistencijalnog starateljstva“ (vilajat) i poistovećuje se, u granicama ontoloških mogućnosti stvorenih bića, sa samom realnošću i sa izvesnim znanjem.

- Književna gnoza

Književna gnoza upotpunjuje rezultate doktrinarne i praktične gnoze. U njoj se razotkrivaju skriveniji aspekti duhovnog putovanja i gnostičkog saznanja o kojima se ne može sve kazati naučnim jezikom i terminima, u okviru prethodne dve naučne discipline islamske gnoze.

- Gnostički redovi i obredi

Gnostičke vaspitne norme su pojašnjavane i prihvaćane u različitim okvirima i, usled toga, pojavili su se razni mistički, odnosno sufijski redovi.

- Gnoza i veroškolska učenja

Najznačajniji baštinici gnoze u islamu veruju da je njihova gnostička baština formirana u okrilju ezoteričnih tumačenja Kur’ana i predanja.

- Poreklo islamske gnoze

- Unutrašnji osećaj muslimanskih gnostika

Džunejd Bagdadi (umro 910) kaže: „Ovim putem koračaju oni koji Knjigu Boga slavljenog i veličanstvenog drže u desnoj ruci, a praksu blaženog verovesnika Muhameda u svojoj levoj ruci. Svetlošću ove dve sveće oni neće upasti u bezdan sumnji, niti u tmine novotarija“.

- Gnostička učenja Kur’ana i predanja

Na mnogim mestima u Kur’anu i predanjima, muslimanski gnostici čitaju o mogućnosti susretanja s Bogom, te o posebnom božijem zadovoljstvu koje je vrednije od svih kategorija raja. Kur’an i predanja nam takođe otkrivaju da postoji onostrano znanje koje se neposredno može dobiti iz primordijalnih izvora ontološke realnosti. Prema Kur’anu i predanjima, intuitivno blaženstvo mogu postići svi ljudi trajnim i odvažnim pročišćenjem svoje duše.

6. Škola Ibn Arabija

Datum: petak, 23. maj

Predavač: dr Seid Halilović

Gostujući predavač: prof. dr Rade Božović (arabista i bivši dekan Filološkog fakulteta u Beogradu)

- Razdoblja doktrinarne gnoze

- Prvo razdoblje

Od same pojave islama i posebno nakon toga što je gnoza kao poseban kulturno-društveni tok ustanovljena početkom III/IX veka, pa sve do grandioznog Ibn Arabija, brojni gnostici su prezentovali zadivljujuće rezultate svojih intuitivnih saznanja o realnosti i univerzumu, iako nikada o tome nisu govorili u okviru posebne naučne discipline.

- Drugo razdoblje

Gnostici su izražavali jasno nezadovoljstvo zbog načina na koji su ostali muslimanski mislioci prezentovali ontološka učenja islama.

1. Ibn Arabi

Ibn Arabi je prezentovao sve sadržaje koji se nužno koriste kao osnovne i sporedne doktrine u školi gnostičke ontologije, a njegovi istaknuti naslednici su sve te sadžaje sabrali iz njegovih različitih dela i postepeno objedinili u novoj disciplinarnoj strukturi.

2. Sadrudin Kunavi

Kunavijeva dela predstavljaju jedini originalan izvor ispravnog tumačenja Ibn Arabijevih učenja.

3. Saidudin Fargani

U istoriji doktrinarne gnoze, Fargani se izdvaja po tome što je utemeljio i upotpunio jasnu terminologiju ove naučne discipline.

4. Abdurazak Kašani

Kašanijeva dela su posebno karakteristična po svojoj filozofskoj uređenosti.

5. Davud Kejsari

Kejsari je nesumnjivo najuticajniji komentator Ibn Arabijevog Fususa. Njegov opširni komentar se sve do danas izučava kao najznačajniji deo obavezne literature iz islamske doktrinarne gnoze.

- Treće razdoblje

Krajem X/XVI veka i u prvoj polovini XI/XVII veka, pojavom Mula Sadre Širazija, sasvim je promenjen osnovni tok sudbine celokupne islamske misli. U njegovim delima, filozofija i doktrinarna gnoza su potpuno sjedinjene.

- Razum u doktrinarnoj gnozi

Istaknuti muslimanski gnostici ističu da mi do nekih uzvišenih realnosti ne možemo dospeti osim uz pomoć intuicije. Filozofski razum može razotkriti i dokazati sva gnostička višnja saznanja, ali u tom procesu razum ne može biti sam, već je potrebno da bude podržan od strane više i savršenije saznajne moći.

7. Filozofske škole u Širazu i Isfahanu (između XIV i XVI veka)

Datum: ponedeljak, 26. maj

Predavač: dr Muamer Halilović

- Filozofska škola u Širazu

- Najznačajniji predstavnici: Kutbudin Širazi, alama Davani, porodica Daštaki

- Generalne karakteristike

1. Uporedo su iščitavane islamska peripatetička i iluminativna filozofska škola.

2. Polet racionalne teologije jedna je od značajnih karakteristika širaske škole.

3. Budući da je iluminativna filozofija sa svojom racionalno-intuitivnom metodom stekla neosporivu autentičnost, te pošto je islamska teologija postala potpuno racionalna, izgubile su značaj sve netačne predrasude u vezi s tim da gnostička ontologija nema ničega sličnog sa filozofijom.

4. Sledeći dragoceni rezultat širaske racionalne škole, koji će se dodatno razviti u transcendentnoj filozofiji, bio je očigledno produbljenje značaja egzistencije (al-vudžud) u filozofiji.

5. Nove okolnosti koje su uticale na islamsku filozofiju u doba širaske škole doprinele su pojavi novih pitanja kojima se kritički pristupalo sagledavanju fundamenata islamske peripatetičke i iluminativne filozofske škole.

- Filozofska škola u Isfahanu

- Najznačajniji predstavnici: Mir Damad, šejh Bahai, Mir Fendereski

- Generalne karakteristike

1. Otklonjene su površne nesuglasice između islamske filozofije i tradicionalnih nauka poput egzegeze i određenih aspekata jurisprudencije.

2. Komparativno se sagledavaju filozofska ontologija i gnostičko-teološki pogled na svet.

3. Svestrano se kritikuje islamska peripatetička filozofija u korist stavova iznetih u iluminativnoj školi.

8. Mula Sadra Širazi

Datum: sreda, 28. maj

Predavač: dr Muamer Halilović

- Misaoni izvori transcendentne filozofije

a. Kur’an i tradicionalna islamska predanja;

b. doktrinarna gnoza u okviru Ibn Arabijeve tradicije;

c. drevna filozofija predsokratovaca;

d. personalne duhovno-epistemičke intuicije;

e. islamska peripatetička filozofija;

f. islamska iluminativna filozofija;

g. teološki aksiomi zasnovani na izvesnim argumentima.

- Epistemologija

- Prisutno znanje – temelj izvesnog saznanja

Mula Sadra ističe da postoje dve vrste saznanja: neposredno/prisutno (al-’ilm al-huzuri) i posredno/pojmovno (al-’ilm al-husuli).

- Ontologija

- Primarnost egzistencije

Da li na spoljašnju realnost ukazuje pojam egzistencije ili pojam esencije? Utemeljivač islamske transcendentne filozofije argumentovano tvrdi da pojam egzistencije ukazuje na spoljašnju realnost, te da ono što sačinjava realnost jeste upravo egzistencija.

- Gradiranost egzistencije

Na osnovu ove doktrine, egzistencija ima gradiranu i stepenastu prirodu. Prema tome, svako postojanje (egzistent) predstavlja jedan od stupnjeva jedinstvene egzistencije.

- Personalno jedinstvo egzistencije

Doktrina o personalnom jedinstvu egzistencije znači da jedna egzistencija prožima spoljašnju realnost, te da ono što smo u doktrini o gradiranosti egzistencije nazivali nižim stupnjevima egzistencije jesu, u stvari, manifestacije te apsolutne egzistencije.

- Kosmologija

- Supstancijalno kretanje

Tvrdeći da je predmet kretanja sama supstancija, te da su promene u akcidentima samo manifestacija originalnih promena u supstanciji, Mula Sadra je zaključio da materija nikada nije stabilna, te da je ona u stalnom kretanju.

- Vreme – četvrta dimenzija materije

Mula Sadra tvrdi da vreme označava meru supstancijalnog kretanja materijalnih postojanja. S druge strane, pošto je dokazao da je materija u svojoj biti u stalnom pokretu, on je zaključio da svako materijalno postojanje poseduje svoje zasebno vreme koje određuje meru njegovog supstancijalnog kretanja.

- Antroplogija i eshatologija

- Dvodimenzijanost čovekovog postojanja

Mula Sadra je smatrao da čovekova duša nastaje kao materijalno biće, a da kasnije supstancijalnim kretanjem dostiže nivo imaterijalnih bića.

- Proživljenje i odnos između tela i duše

Utemeljivač transcendentne filozofije je uverenja da se čovekova duša i nakon smrti materijalnog tela ne odvaja od svih telesnih oblika.

9. Transcendentna filozofija u savremenom dobu

Datum: petak, 30. maj

Predavač: dr Muamer Halilović

Gostujući predavač: prof. dr Drago Đurić (upravnik Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu). Tema predavanja gostujućeg predavača: Savremena filozofija religije

- Period tumačenja transcendentne filozofije

Ovaj period počinje zajedno sa pojavom Mula Sadrinih neposrednih učenika, poput Fejza Kašanija i Abdurazaka Lahidžija, kao i njihovih kasnijih naslednika, od kojih posebno izdvajamo Mula Ismaila Hadžuija i porodicu Naraki.

- Period uključenja transcendentne filozofije u obrazovni sistem

Na institucionalizaciju transcendentne filozofije i na njeno uključenje u obrazovni sistem, čime je ova škola dobila poseban društveni značaj, čekalo se sve do pojave Mula Alija Nurija i njegovog slavnog učenika Mula Hadija Sabzevarija. Oni su svojim utemeljenim poznavanjem same suštine tog filozofskog sistema uspeli da predstave tu filozofsku školu u najboljem svetlu i da bitno pomognu da se ona blagovremeno uključi u sisteme visokog obrazovanja u raznim delovima i naučnim centrima islamskog sveta.

- Period proširenja transcendentne filozofije

Početak perioda proširenja najavio je savremeni filozof Alama Tabatabai svojim dragocenim filozofskim tumačenjem Kur’ana. Njegovim trudom i trudom njegovih učenika i naslednika, transcendentna filozofija je vitalnija i zastupljenija nego ikada pre. Ova škola danas precizno definisanim metodama utiče čak i na ostale humanističke i društvene nauke.