Dr Seid Halilović: Islamska filozofija i Kant (tribina)

Dr Seid Halilović održao je predavanje pod naslovom „Islamska filozofija i Kant” u okviru novog ciklusa tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”. Jednočasovno predavanje sa diskusijom održano je 12. februara 2024. u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda.

Foto: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

Galeriju fotografija sa tribine „Islamska filozofija i Kant” u Domu omladine Beograda pogledajte OVDE.

U početnom delu predavanja, dr Halilović je objasnio da muslimanski filozof aktivno prati i s jasnim kritičkim raspoloženjem analizira dominantne tokove razvoja zapadne filozofske misli, s ciljem da moguće odgovore na savremene teorijske dileme formuliše u svetlu kognitivnih principa svoje filozofske tradicije i da na taj način potvrdi vitalnost škole religijske filozofije kojoj pripada. Prema mišljenju člana Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”, dinamična komparativna platforma na kojoj savremeni muslimanski filozofi učvršćuju metodološke okvire kritičke rekonstrukcije zapadnog filozofskog mišljenja iz perspektive islamskog i uopšte religijskog, odnosno metafizičkog, saznajnog stadijuma – predstavlja apsolutnu novinu u krugovima filozofskog mišljenja u Evropi i kod nas. On je dodao da će ciklus tribina „Islam i Zapad: filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”, ponuditi novi filozofski sadržaj koji može privući interesovanje stručne publike iz različitih sfera filozofskih, teoloških, kulturoloških, političkih i komparativnih studija.

Ovde možete pogledati video zapis predavanja dr Seida Halilovića sa diskusijom pod naslovom „Islamska filozofija i Kant”, u Domu omladine Beograda.

Video: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

https://www.youtube.com/watch?v=M_WhWxBhj8o&t=2520s

 

Na prvoj tribini u spomenutom ciklusu, s nazivom „Islamska filozofija i Kant”, predmet Halilovićeve analize bilo je Kantovo filozofsko gledište da čovek dospeva u središte saznajnog procesa i da sam uslovljava i određuje kakvo će biti njegovo iskustvo. Dr Seid Halilović objasnio je da, prema poznatom Kantovom filozofskom učenju, čovek u svom razumu unapred ima posebne kategorije i oblike opažanja i da te kategorije zapravo predstavljaju prepreku zbog koje čovek nije u mogućnosti da dođe do same spoljašnje realnosti. Kant spoljašnju realnost naziva stvar po sebi i ističe da je ona nama nedokučiva i nepoznata, te da ćemo je saznati tek nakon njenog mešanja sa spomenutim kategorijama našeg razuma. Dakle, mi uopšte ne možemo spoznati stvar po sebi, nego uvek samo pojave. Ne doživljavamo objekat nezavisno od subjekta, nego predmet: objekat kako nam se pojavljuje zavisno od naših subjektivnih oblika mišljenja.

Dr Halilović je zaključio da prema Kantovom mišljenju ničije saznanje nije istinito, odnosno ne pokazuje istinu onakvu kakva ona zaista jeste, već samo označava nešto treće što je u relaciji s našim razumom i sa spoljašnjom istinom.

Član Centra za religijske nauke „Kom” dodao je da nužni rezultat relativizma u saznanju, onako kako upozoravaju muslimanski filozofi, jeste strukturni skepticizam, a to znači da nijedno čovekovo saznanje ne može biti izvesno. Ako budemo prihvatili relativizam u saznanju i, samim tim, strukturni skepticizam, to će značiti da prihvatamo da čovekova saznanja nemaju nikakvu kosmološku vrednost, to jest da čovek svojim saznanjima ne može otkriti nijednu istinu o svetu i prirodi onakvu kakva ona zaista jeste. Halilović je ustanovio da je moderni čovek baš zato i prestao da ceni nauku na način na koji se to ranije radilo, kada se znalo da nauka otkriva istine i usmerava naše delatnosti, već da nauku koristi samo kao instrument koji mu pomaže da stekne potpunu moć i dominaciju nad prirodom.

Prema Halilovićevim objašnjenjima, muslimanski filozofi upozoravaju da relativizam u realnosti predstavlja izvesni logički nastavak i rezultat relativizma u saznanju i da će svako ko prihvati relativizam u saznanju morati da prihvati i relativizam u realnosti. On je dodao da njihovo upozorenje još više dobija u značaju ako uzmemo u obzir činjenicu da mnogi pobornici relativizma u saznanju odvažno odbijaju da potvrde relativizam u realnosti. U objašnjenjima o relativizmu u saznanju govorimo o tome da istinu niko ne može spoznati i da je ona prognana na neko nedokučivo mesto, a ovde se ide korak dalje i ističe se da čak i ta prognana istina mora biti relativna. Konačno, kako je dr Halilović istakao, to će značiti da će svako imati svoju istinu obojenu bojama posebnih istorijskih i društvenih okolnosti svog života.

Član Centra za religijske nauke „Kom” istakao je: „Kada se kaže da je svako naše saznanje relativno, to onda znači da će relativno biti i saznanje o tome da ’izvan nas ima realnosti’”. Stoga, „postojanje realnosti izvan nas” biće relativno i mi nikada s izvesnošću nećemo moći da tvrdimo da realnost postoji. Muslimanki filozof u ovom sudu prepoznaje bitno obeležje sofistike, a to je potpuno poricanje realnosti.

Dr Seid Halilović ustanovio je u završnom delu svog izlaganja da, u skladu s upozorenjima muslimanskih filozofa, Kantovo epistemološko učenje ima dva nužna logička rezultata: prvi je strukturni skepticizam, a drugi je sofistika.

 

Pratite nas na Facebook-u  Pratite nas na Twitter-u  Pratite nas na Youtube-u  Pratite nas na Scribd-u 

Anketa
Koje knjige u izdanju Centra za religijske nauke Kom imate?
Istorija kulture i civilizacije islama i Irana. Dr Ali Akbar Velajati
Kratka istorija islamske filozofije. Dr Tehran, dr Seid i dr Muamer Halilović
Moć društva: islam, filozofija, civilizacija. Dr Muamer Halilović
Nauka i filozofija. Dr Hamid Parsanija
Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu. Dr Seid Halilović
Svetovi u nama, svetovi iznad nas. Dr Tehran Halilović
Loading ... Loading ...