Ajatolah Arafi je jedan od najuticajnijih verskih lidera i mislilaca u današnjem Iranu. Trenutno obavlja funkciju predsednika Centra za upravljanje verskim univerzitetima i seminarima u Iranu. Takođe je član Saveta čuvara i potpredsednik Parlamenta verskih eksperata, kao i stalni član Visokog saveta za kulturnu revoluciju. Obavlja i funkciju predvodnika zajedničke molitve petkom u gradu Komu.

Dr Seid Halilović susreo se istog dana s ajatolahom dr Alijem Abasijem, rektorom Međunarodnog univerziteta al Mustafa u iranskom gradu Komu. Halilović je predstavio ajatolahu Abasiju kriterijume i utvrđene pokazatelje unapređenja kvaliteta i uticajnosti naučnog časopisa za religijske nauke Kom i novih monografija u izdanju beogradskog centra „Kom”.

Međunarodni univerzitet al Mustafa je najznačajnija međunarodna visokoškolska ustanova za očuvanje intelektualnog nasleđa tradicionalnih islamskih univerziteta i seminara u Iranu. Univerzitet je član Međunarodne asocijacije univerziteta (IUA), Federacije univerziteta islamskog sveta (FUIW), Asocijacije univerziteta Azije i Okeanije (AUAP), Međunarodne rektorske asocijacije (IAUP) i Unije studenata islamskog sveta (UIWS).

Podsećamo da su ajatolah Arafi i ajatolah Abasi boravili u Beogradu kao specijalni gosti Centra za religijske nauke „Kom” oktobra 2014, odnosno oktobra 2016. godine i tada su imali susrete s najvišim predstavnicima akademskih institucija u Srbiji.

Dr Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”, ustanovio je da se politička nauka u islamu razvija u svetlu raznovrsnih saznajnih izvora kao što su religijski tekstovi i predanja, teorijski i praktični razum, te isto tako empirijski i čak instrumentalni razum. Prema njegovih objašnjenjima, muslimani su u okviru ove naučne discipline vodili opsežne rasprave o najrazličitijim dimenzijama političkog života i sve njegove vrednosne okvire podvrgli su detaljnoj naučnoj kritici. Jednim delom, svoj kritički i analitički aparat oni su razvili u islamskoj političkoj jurisprudenciji u kojoj primarno obrazlažu poruke religijskih tekstova i predanja o čovekovom praktičnom životu u različitim društvenim i političkim domenima.

Halilović je dodao da su markantni predstavnici različitih škola peripatetičke, iluminativne i transcendentne filozofije u islamu na najbriljantniji način unapredili opšte i metafizičke principe političke nauke i zato njihove rezultate na polju političke filozofije koristimo kao obavezni i usmeravajući uvod u svim daljim studijama iz oblasti političke nauke.

Član Centra za religijske nauke „Kom” upozorio je da mnogi današnji pisci koje privlači sudbina političke nauke u islamskom svetu prave bitne metodološke greške kada svoje zaključke uglavnom temelje na modernističkim ili postmodernističkim epistemološkim principima. Prema Halilovićevom mišljenju, u njihovim delima svi religijski i metafizički aspekti islamske političke nauke i političke filozofije odjednom donekle nemilosrdno bivaju redukovani u formu isključivo istorijskih i kulturnih konteksta pojave islama.

Halilović uočava da je razvoj političke nauke u islamu bio svestrano briljantan, ali upozorava: „Ako pozitivističku definiciju političke nauke prihvate muslimanski mislioci, to će značiti da politička jurisprudencija i politička filozofija klasičnog saznajnog stadijuma islama definitivno gube kredibilitet. Tada ćemo biti svedoci postepenog izumiranja moći razmišljanja u krugovima muslimanske učenosti i rađanja nove religije koja će se razvijati na marginama moderne nauke”. On ne isključuje mogućnost da bismo tada po uzoru na postmodernističke saznajne trendove kazali da ne postoji ništa osim čovekove volje i moći i tako bismo politici dali ulogu tobožnje zamene za metafiziku i za religiju uopšte.

Dr Seid Halilović zaključio je da politička misao islama ne može da se razvija u kulturnom ambijentu koji se temelji na pozitivističkoj nauci. Dodao je da su politička filozofija, politička nauka i politička jurisprudencija islama utemeljene na kognitivnoj autoritativnosti religijskog otkrovenja i verovesničkih predanja i da će se njihov uticaj u različitim sferama društvenog razvoja širiti samo u svetlu kredibiliteta praktičnog, teorijskog i sakralnog razuma.

https://www.politika.rs/sr/clanak/715413/ispod-sfere-dnevne-politike

U nastavku prenosimo celi tekst.

ISPOD SFERE DNEVNE POLITIKE

Dr Seid Halilović

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” u Beogradu

Kada smo svedoci kontinuiteta socijalne i političke krize u zemlji i regionu, moramo imati na umu da u tim uslovima društvo postaje ranjivo i na marginama dnevne politike – u bitnim sferama koje se uglavnom ne primećuju. U najdubljim sferama kognitivnog identiteta oslabljenih društava jednostavnije se realizuju procesi prenošenja složenih teorijskih i filozofskih mreža pojmova iz zemalja koje imaju političku i ekonomsku dominaciju na globalnom nivou.

Ranjivo društvo uglavnom neće moći da iskoristi svoje kulturne i teorijske kapacitete kako bi spomenute nove mreže pojmova vrednovalo i reorganizovalo u skladu sa svojim potrebama. Naprotiv, u uslovima kada je društvo oslabljeno, nove teorijske mreže pojmova lakše će aktuelizovati sve logičke i skrivene implikacije svojih teorija i neometano ih nametnuti kulturnim i životnim okvirima društva u koje se prenose.

Ukoliko najstručniji autoriteti ne budu uočili identitetske izazove i krize s kojima se suočavaju u društvenom kontekstu, u skrivenim stadijumima duboko ispod nivoa dnevne politike, onda će njihovo društvo nesumnjivo biti uključeno u bolne procese koji konačno vode do kulturnog poništenja. Kognitivno upozorenje koje sadrži ovaj tekst ne bi trebalo razumeti kao poruku da se ne posvetimo iznalaženju rešenja krize u sferi dnevne politike, već da je nužno da osim toga ostanemo usredsređeni i na bitnije i skrivenije procese destrukcije u dubinama svog kulturnog i metafizičkog identiteta.

U središtu spomenutih mreža pojmova koji su čvrsto logički povezani i u paketu se prenose u oslabljena društva, uočavamo najnovije društvene i humanističke teorije dominirajućih zemalja. Njih primarno ističemo zato što su ustanovljene kao rezultat slojevitih promena u najbitnijim saznanjima o postojanju, univerzumu i čoveku. Ove promene, koje se manifestuju u različitim sferama naučnog znanja, verovanja, kolektivnih navika i društvenog života, najpre dobiju svoju teorijsku formu u filozofskim krugovima i, nakon toga, široko se primenjuju u sledećim kolektivnim sferama: (1) u svakodnevnim interesovanjima i željama u životu svih članova društva, (2) u stadijumu umetnosti i moći kolektivne imaginacije, (3) u organizacionim i praktičnim normama društvenog upravljanja i političkih struktura u društvu.

Važno je da napomenemo da će svaki sloj ovog paketa međusobno povezanih pojmovnih elemenata biti funkcionalan ukoliko svi drugi delovi paketa budu aktivni, što znači da svaki deo ima ključnu ulogu, kako u formiranju, tako i u kontinuitetu uticaja celog pojmovnog paketa. Drugim rečima, ako bilo koji deo ovog paketa bude diskreditovan, postaće upitno da li će i svi drugi delovi moći da opstanu i uopšte da budu prisutni u kontekstu društvenog uticaja.

Poslednjim objašnjenjem nipošto ne želimo da zaključimo da svi slojevi spomenutog pojmovnog paketa imaju istu vrednost i istu dubinu uticaja. Naprotiv, neki slojevi su od principijelnog značaja, a neki drugi imaju samo formalnu vidljivost.

Dakle, sve novije humanističke i društvene teorije, koje ne budu primećene u uslovima kontinuirane krize na nivou dnevne politike, povući će sa sobom celokupnu mrežu pojmova, bilo svojih principa ili implikacija, s kojima su neraskidivo logički povezane. Onaj deo iz pojmovne mreže koji ne primeti stručna i naučna zajednica oslabljenog društva, biće svakako prisutan, ali kao skriveno i marginalno saznanje. Suštinski je važno da primetimo da ovakva saznanja na marginama imaju kognitivni kapacitet da se premeste u centralni deo nove kulture i da postanu uočljiva i aktivna – u svakom trenutku kada nosioci njihove pojmovne mreže, a to su spomenute nove teorije, steknu dovoljnu dominaciju u oslabljenom društvu.

Ponovićemo da govorimo o novijim društvenim i humanističkim teorijama koje su formirane u svojoj kulturnoj domovini nakon što su im filozofski principi tamo već bili ustanovljeni. Spomenute teorije utemeljene su upravo na takvim filozofskim principima i očekivano su dobile prostor da se aktivno uključe u sferu kolektivne kulture, to jest u književnost, umetnost i životnu svakodnevicu. One u stvari pripadaju kategoriji saznanjâ koja su prihvaćena u centralnom stadijumu kulture i istorije zemalja savremenog Zapada zato što su se pojavila kao odgovor na njihova pitanja i potrebe, a već su bila utemeljena na prihvaćenim filozofskim principima.

Ozbiljan problem nastaje onda kada se ove teorije, u kontekstu neupitne autoritativnosti savremenog Zapada, premeštaju u drugačije i oslabljene kulture. One u novoj kulturi neće biti odgovor na domaće potrebe niti će biti domaći kognitivni proizvod. Štaviše, pojaviće se u kulturi u kojoj njihovi filozofski principi nisu prihvaćeni na način na koji su potvrđeni na savremenom Zapadu. Šta će se onda desiti s mnogobrojnim slojevima filozofskih principa novijih humanističkih i društvenih teorija? Ponovićemo da su ti principi bili ustanovljeni kao uočljivi deo kulture savremenog Zapada. Ovde, u različitom kulturnom stadijumu, ti principi, u formi neodvojivih logičkih priključaka novijih teorija, nužno će biti prisutni, ali će biti skriveni kao saznanje na marginama.

Obratimo pažnju na to da se skrivena filozofska saznanja ovde nalaze na marginama nove kulture, koja jeste oslabljena, ali nije iznutra prazna. Ona u sebi već sadrži određena filozofska saznanja o postojanju, univerzumu i čoveku koja mogu biti u suprotnosti s nepozvanim, sakrivenim, gostom. Već sada bismo mogli da formulišemo početni predlog zaključka. Novije humanističke i društvene teorije nužno će proizvesti u oslabljenim kulturama suštinske i istorijske krize, ne prvenstveno zbog svog sadržaja, već zbog svojih filozofskih principa koji u formi skrivenog saznanja uglavnom ostaju na marginama stručnog interesovanja i pažnje.

Složene pojmovne mreže, koje smo ovde predstavili na najkraći i najprostiji način, u svakom slučaju uzrokuju ozbiljne kulturne izazove. Međutim, ako najstručniji autoriteti u oslabljenim kulturama prepoznaju ove izazove i konstruktivno se suoče s njima, izazovi će postati njihova svojevrsna istorijska prilika da aktiviraju sve kognitivne kapacitete, uključujući i one koje su sami zanemarili, u svom kulturnom stadijumu kako bi rekonstruisali nova, gostujuća, saznanja u skladu sa svojim društvenim i metafizičkim potrebama. Ako to bude naša metodološka pozicija, onda ćemo teorijske izazove savremenog života s posebnim interesovanjem pratiti i priželjkivati čak i u uslovima kontinuirane društvene krize. U protivnom, ako gostujuće teorije i njihove skrivene saznajne principe ne budemo dočekali u kreativnom raspoloženju, nećemo imati pravo da se žalimo kada marginalni teorijski izazovi prerastu u narednim godinama i decenijama u obuhvatnu krizu identitetskih promena i, konačno, kulturnog i istorijskog iščeznuća našeg društvenog bića.

Rigorozni i dugi proces evaluacije časopisa Kom za indeksiranje u ISC izvršen je na osnovu strogih kriterijuma bibliometrijskog kvaliteta i uticajnosti, kao i praćenja rada uredništva i recenzenata. Naučni časopisi u ovoj bazi podataka podvrgavaju se intenzivnoj kontroli kvaliteta. Indeksiranje u ISC u razmerama zemalja članica Organizacije islamske saradnje (OIC) smatra se svojevrsnim sertifikatom za legitimnost časopisa.

Podsećamo da je inicijativa o osnivanju Instituta za praćenje i citiranje nauke i tehnologije u islamskom svetu (ISC) odobrena od strane ministara visokog obrazovanja i naučnih istraživanja zemalja članica Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu islamskog sveta (ICESCO), pri Organizaciji islamske saradnje (OIC, ranije: Organizacija islamske konferencije), na sastanku koji je održan 2008. u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana. Od tada počinje saradnja univerziteta i naučnih instituta islamskog sveta s institutom ISC.

Na osnovu ratifikacije Saveta za razvoj visokog obrazovanja pri Ministarstvu nauke, istraživanja i tehnologije IR Irana, osnivanje instituta ISC realizovano je iste 2008. godine. Institut ISC trenutno obuhvata sve zemlje članice Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu islamskog sveta (ICESCO), uključujući jugoistočnu Aziju, arapske zemlje, afričke nearapske islamske zemlje, zemlje centralne Azije i kavkaskog regiona, kao i druge islamske zemlje i zajednice na Bliskom istoku, u Evropi i Južnoj Americi.

Glavna dostignuća instituta ISC jesu:

- indeksiranje uticajnih islamskih časopisa u svim oblastima i jezicima s ciljem uspostavljanja naučne mreže u islamskim zemljama;

- aktivno praćenje kvaliteta naučne mreže islamskih zemalja s ciljem njenog unapređenja;

- kontinuirano praćenje naučnog položaja zemalja, posebno islamskih zemalja, kako bi se prepoznale praznine, slabosti i snage u različitim naučnim oblastima;

- rangiranje i ocenjivanje univerziteta u islamskim i drugim zemljama na osnovu utvrđenih pokazatelja;

- objavljivanje naučnih i tehnoloških izveštaja iz raznih zemalja, posebno o islamskim univerzitetima, kao i organizovanje konferencija o efikasnosti istraživanja na univerzitetima i naučnim institutima u islamskom svetu.

Kom: časopis za religijske nauke izlazi tri puta godišnje u Beogradu i u njemu se objavljuju prethodno neobjavljeni originalni naučni radovi i pregledni radovi iz oblasti religijske filozofije, religijskih društvenih nauka i savremene religijske misli. Primljeni radovi podležu recenziji.

Časopis Kom svrstan je od 2014. na listu kategorizacije naučnih časopisa Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija R. Srbije i indeksira se u značajnim nacionalnim i međunarodnim bazama podataka, kao što su: SCIndeks, DOAJ, Sherpa Romeo, Dimensions, CEEOL, EBSCO i ISC.

Centar za religijske nauke „Kom” redovno učestvuje na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu od 2014. godine.

Članovi Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” svakodnevno su na štandu ovog centra razgovarali o svojoj izdavačkoj produkciji s mnogobrojnim zainteresovanim posetiocima sajma i uspostavili kontakte, razmenili iskustva i ostvarili različite vidove poslovne i kulturne saradnje.

Međunarodni beogradski sajam knjiga jedna je od najstarijih i najposećenijih književnih manifestacija u regionu i u 2025. godini održan je od 25. oktobra do 2. novembra u četiri hale Beogradskog sajma, na bruto izložbenom prostoru od 30.000 m². Pod sloganom „Tvoja nova priča” na smotri knjige nastupilo je 416 direktnih izlagača i suizlagača, od čega 325 domaćih i 91 iz inostranstva. Ukupan broj učesnika koji obuhvata direktne i indirektne izlagače kao i zastupljene firme bio je 861.

U ulozi počasnog gosta na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstavila se Republika Kipar, a Republika Tunis će biti u istoj ulozi 2026. godine. Pored Kipra, zemlje počasnog gosta, i izdavača iz Srbije, na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvovali su izdavači iz Belorusije, Grčke, Gruzije, Italije, Irana, Maroka, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Rusije, Tunisa, Hrvatske, Crne Gore i Švedske.

https://www.youtube.com/watch?v=1WRjwCQaxJU

Sadržaj ovog razgovora podeljen je u četiri celine: (1) o odnosu nauke i religije, (2) o stupnjevima razuma i racionalnosti, (3) o odnosu nauke i moći, (4) o čoveku i slobodi.

(1) O odnosu nauke i religije

U prvom delu epizode, dr Seid Halilović objasnio je da nauka i filozofija u istoriji mišljenja nisu imale samo jednu definiciju. Otuda, kada govorimo o moći u nauci i religiji, potrebno je najpre da objasnimo u kojem kognitivnom kontekstu govorimo o tom odnosu.

Halilović je izdvojio dva opšta kognitivna okvira: u jednom filozofija sadrži principe koji su temelj svih nauka, a u drugom filozofija predstavlja skup besmislenih pseudostavova koje treba da eliminišemo iz nauke. Prvi okvir povezan je s najstarijom definicijom filozofije kao univerzalne nauke o biću kao biću. U skladu s tom definicijom, nauka obuhvata sve grane teorijske i praktične filozofije i apsolutno je usklađena s religijom. Religijska učenja dokazaćemo ili u teorijskoj filozofiji ili u praktičnoj filozofiji, a obe grane predstavljaju različite primere naučnog znanja.

Razvoj drugog kognitivnog okvira Halilović prati u filozofskim idejama Konta, Karnapa i Vitgenštajna. Kont je u svom naivnom pozitivizmu smatrao da pozitivno i naučno saznanje predstavlja negaciju teologije i metafizike. Karnap, kao najznačajniji predstavnik bečkog kruga i logičkog pozitivizma, veruje da principom verifikacije i empirijskim instrumentima možemo proveriti izvesnost naučnog saznanja. Vitgenštajn u kasnijem periodu, u svom delu Filozofska istraživanja, objašnjava da jezik nauke mora prihvatiti otvorenost za mnoštvo drugih jezičkih igara. On obelodanjuje da nenaučna saznanja, uključujući i moć, ipak utiču na unutrašnju strukturu nauke u uslovima kada nauka ne poseduje mogućnost naučne kritike tih nenaučnih elemenata.

(2) O stupnjevima razuma i racionalnosti

U nastavku svojih objašnjenja o poziciji moći u nauci i religiji, dr Halilović ističe da se može govoriti o različitim stupnjevima razuma i racionalnosti kao što i naučno znanje ima različite definicije. On je analizirao deset nivoa razuma, koji su ustanovljeni u hijerarhiji od najvišeg sakralnog razuma do najprofanijeg instrumentalnog razuma. To su: (1) pojmovni razum, (2) teorijski razum, (3) praktični razum, (4) metafizički razum, (5) kolektivni razum, (6) univerzalni razum, (7) pojedinačni razum, (8) intuitivni razum, (9) sakralni razum, (10) instrumentalni razum.

Halilović je objasnio da su slabosti i ograničenja instrumentalnog razuma u XX veku izašli na svetlo dana u periodu kada su sakralni, metafizički i praktični razum izgubili svoj pun kulturni i društveni kredibilitet, te da nije bilo moguće ponovo im se prikloniti. Bilo je potrebno odmah pronaći drugačiji saznajni izvor kao novi oslonac instrumentalnog razuma i taj novi izvor bio je – kolektivni razum. To znači da paradigmu i sudove naučne zajednice određuju zapravo oni faktori koji imaju moć da utiču na društvenu svest. Zaključak glasi da saznajna načela instrumentalnog razuma konačno bivaju čvrsto povezana sa strukturama moći.

(3) O odnosu nauke i moći

U trećem delu ove epizode podkasta „Lukavstvo uma”, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” podseća da naučno znanje predstavlja izvor moći prema klasičnoj definiciji nauke i filozofije. Moć koja pripada nauci, u ovom saznajnom stadijumu, dr Halilović tumači najpre kao epistemološku a onda i kao ontološku moć. S druge strane, nauka u svom današnjem popularnom određenju ima ulogu instrumenta moći. Prema tome, kada kažemo da je nauka moć, to jednom može da znači da je nauka izvor i uzrok moći a u drugom slučaju značiće da je nauka proizvod i instrument moći.

Današnja zapadna nauka ustanovljava se na marginama čovekove volje za moć. Čovek stvara i istinu i nauku. Njegova volja biće primarna u odnosu na znanje i nauku. Drugim rečima, kada su naučnici i filozofi nauke u XX veku izgubili svaku nadu da će naučnim znanjem doći do istine, obelodanili su da objektivna istina izvan čoveka zapravo i ne postoji. Istina je ono što čovek stvori svojom voljom i moći.

(4) O čoveku i slobodi

Na kraju ovog razgovora, dr Seid Halilović objašnjava da prema različitim definicijama nauke i filozofije, odnos čoveka i istine možemo analizirati u okviru dve suprotstavljene kognitivne platforme. Da li čovek otkriva istinu ili je stvara? Odgovor na ovo pitanje bitno uslovljava model razumevanja čovekove slobode.

Ako tvrdimo da čovek otkriva istinu koja se nalazi izvan njega, onda će se njegova sloboda ogledati u tome da se poveže sa svojim ontološkim izvorom i da izađe iz okova i tmina nižih stupnjeva postojanja. S druge strane, ukoliko prihvatimo da čovek stvara istinu svojom voljom za moć, onda ćemo ustanoviti da ispred čoveka ne postoji nikakva istina niti put do te istine. Čovek ispred sebe neće imati nijedno ograničenje i sve će mu biti dozvoljeno. Međutim, Sartr nas upozorava da će ostvarivanje ovakve slobode biti neizvesno zato što se ona ne može razdvojiti od teskobe i straha. Sartr je pisao da je čovek napušten i bačen u svet i da ne nalazi ni u sebi ni izvan sebe mogućnost da se osloni.

Halilović zaključuje da suštinu naučnog znanja i istinski mir treba tražiti u dubljim i prefinjenijim kognitivnim sferama teorijskog i praktičnog razuma.

Podsećamo da je dr Seid Halilović bio gost i u 23. epizodi filozofskog podkasta „Lukavstvo uma”, koja je objavljena 12. juna 2024. Tu epizodu pod naslovom „O islamskoj filozofiji i misticizmu” pogledajte OVDE.

U nastavku prenosimo celi tekst dr Seida Halilovića o problemu primarnosti moći u međunarodnim konfliktima.

Faraon i Mojsije ilustruju dva suprotstavljena određenja čovekovog bića. Trajni sukob ova dva usmerenja nije samo metafizičko i duhovno pitanje, već ima jasnu formu u sferi političke filozofije i svakodnevnog društvenog života. Ovu raspravu mogli bismo da pratimo iz perspektive različitih studijskih disciplina. Opredelićemo se za analizu sledeće nedoumice. Čovek ne može da se razvija u univerzumu istovremeno kao primarno i kao plemenito biće. U prvom slučaju, čovek kao primarno biće sebe smatra istinom i sam određuje šta je istina. U drugom slučaju, čovek sledi istinu i veruje da će plemenitost i čistotu svog života unaprediti u meri u kojoj bude privržen istini. Shvatili smo da ključni značaj ima zapravo pitanje odnosa čoveka i istine. Šta je čovekova uloga u životu: da otkrije šta je istina ili da stvara istinu? Ako je čovek biće koje treba da otkrije šta je istina, onda se može očekivati da će on delovati u skladu sa svojim saznanjem o istini. Ukoliko pak budemo smatrali da je čovek merilo istine i da je istina smislena samo u odnosu prema njemu i njegovoj volji, što znači da će istina biti ono što on želi, onda govorimo o čoveku koji ne otkriva istinu već je krije i stavlja u drugi red. Ono što je takvom čoveku od prvorazrednog značaja jeste njegovo primarno ja, a upravo tako se ponašao faraon.

Uočićemo da se faraon ipak bitno razlikuje od čoveka koga u međunarodnim konfliktima određujemo kao primarno biće. Faraon je svoju dominaciju dokazivao u svetu mitskih bića. Isticao je da je on uzvišeniji od svih drugih božanstava. Mojsije ga je podsećao da iznad tog imaginarnog sveta egzistira neograničena realnost, koja je jedini izvor moći. No, faraon nije mogao da podigne svoje kognitivne sposobnosti do nivoa objektivnih metafizičkih realnosti i pao je u svet mitologije. Moderni čovek nije ostao na nivou faraona i nastavio je da pada u ontološkoj hijerarhiji. Strukturu njegovog pada kratko ćemo skicirati u nekoliko narednih redova. Cilj nam je da pokažemo da čovek u sukobima u današnjem svetu postaje ogoljeni faraon i da shvatimo koja teorijska platforma njemu daje mogućnost da radikalno ogoli formu svog nasilničkog ja.

Moderni čovek je najpre pokušao, okrenuvši leđa fenomenima iz sveta religije i mitologije, da racionalnim pojmovima obrazloži i prosvetli sve dimenzije i aspekte svog postojanja. Relativno brzo su se uočile bitne slabosti racionalizma i prosvetiteljstva u kojima racionalni pojmovi nisu imali utemeljenje u višim metafizičkim principima. Usledio je novi pad i naučno znanje, u svojoj empirističkoj definiciji, ostalo je bez religijskih, metafizičkih i racionalnih korena. Već u prvoj polovini 20. veka postalo je očigledno da naučno znanje, u svom redukovanom određenju, krije u sebi strukturni skepticizam i da naučnik bez podrške metafizičkih principa neće imati nikakvu mogućnost da dođe do istine. Nauci je nametnuta nova, pozitivistička definicija i prema njoj nauka, suštinski oslabljena, gubi epistemološku moć da otkrije istinu. Konačno, čovek dobija priliku da se pojavi u ulozi ogoljenog faraona i da trijumfalno obznani da u stvari nema istine izvan njega, već da je on izvor i merilo istine, realnosti, vrednosti, prava i pravde. Njegova volja i moć biće uzvišenije od svake istine, samim tim što sada on određuje šta je istina.

Kad su nam filozofi nauke i postmodernistički filozofi, i naravno Niče pre njih, govorili o skepticizmu u temelju pozitivističkog znanja i o primarnosti čovekove volje i moći u odnosu na naučno znanje, nismo smeli da budemo ravnodušni. Bilo je očigledno da ove diskusije neće ostati zatvorene u krugovima filozofskih i akademskih diskusija na nivou teorijske kulture. Naprotiv, teorijska kultura uvek određuje najbitnije promene u sferi opšte kulture. Zato ovaj tekst sadrži upozorenje da u slučaju međunarodnih konflikata čoveka danas ne može obuzdati nikakvo naučno saznanje, jer nauka i saznanje nastaju u okrilju njegove volje. Nauka je ponižena i ona više ne dobija priliku da objasni šta čovek treba da bude, samim tim što su vrednosni sudovi proglašeni nenaučnim sudovima. Štaviše, nauka je dobila instrumentalnu ulogu i prinuđena je da služi političkoj moći. Jer ako u svojoj pozitivističkoj definiciji sadrži isključivo proverljive sudove, onda ne može da prosuđuje o vrednostima i o politici. A politika će i te kako moći da donosi sud o nauci i da je nemilosrdno usmerava u skladu s interesima dominantne moći. Prema spomenutim filozofskim principima, danas ne postoji nijedna istina koja bi mogla da bude uzvišenija od čoveka. On ne stremi vrednostima iznad sebe. Takođe, ni na nivou njegovog postojanja nema nijednog drugog istinitog ili čak mitološkog fenomena kojem bi on morao da se suprotstavi. On u sukobima u svetu nije običan faraon, već ogoljeni faraon u svojoj najnasilnijoj formi.

Zaključićemo da se dugoročna rešenja međunarodnih konflikata i opšte krize u današnjem svetu moraju ponuditi u sferi teorijske kulture. Potrebno je da se jasnije govori o bitnim slabostima i ograničenjima filozofskog stava o primarnosti volje i moći u odnosu na naučno znanje i vrednosti. Nove definicije naučnog znanja u kojima se diskredituje kognitivni autoritet metafizičkih, religijskih i racionalnih principa neće čoveku doneti trajni prosperitet i mir. Popularna definicija instrumentalnog naučnog znanja ne traje ni dva veka, ali je dominantna i ekskluzivna. Ta ekskluzivnost mora se kritički preispitati na utemeljenoj metodološkoj platformi kako bismo dobili priliku da suštinu naučnog znanja i istinski, a ne veštački, mir potražimo u dubljim i prefinjenijim kognitivnim sferama teorijskog i praktičnog razuma, u stadijumu plemenitosti i čistote čovekovog bića.

Foto: UNS Press centar

Program foruma bio je podeljen u dva panela „Islamska filozofija – određenje i osnovni pravci” i „Islamska filozofija i filozofska pitanja savremenog Zapada” i na njima su govorili univerzitetski profesori i istraživači Univerziteta „Bakir al Olum”, iz iranskog grada Koma, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta društvenih nauka, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Instituta za evropske studije, Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Centra za religijske nauke „Kom”. Koorganizatori filozofskog foruma bili su iranski Univerzitet „Bakir al Olum” i Kulturni centar IR Irana u Beogradu.

Kom filozofski forum 2025. organizovan je s ciljem da se zainteresovanim istraživačima i studentima predstave osnovni pravci klasične islamske filozofije iz perspektive njihovih teorijskih, istorijskih i društvenih polazišta, kako bi se jasnije prepoznali teorijski izazovi savremenih muslimanskih filozofa i analizirali odgovori koje su oni ponudili na temelju kredibiliteta klasične islamske filozofije.

OVDE možete pogledati VIDEO zapis oba panela Kom filozofskog foruma 2025: „Islamska filozofija i savremeni teorijski izazovi” (video: UNS Press centar):

- UNS Press centar – Youtube:

https://www.youtube.com/watch?v=aXKBlQt2A7k

- Centar za religijske nauke „Kom” – Youtube:

https://www.youtube.com/watch?v=jCfRGQrh_jA

Predstavnici klasične islamske filozofije danas insistiraju na potrebi preispitivanja saznajne biti humanističkih i društvenih nauka i samog pojma saznanja na savremenom Zapadu. Oni žele da razotkriju odakle su potekli i kakve suštinske karakteristike imaju znanje i teorije savremenog Zapada. Ako se formiraju u posebnom značenjskom stadijumu, onda treba jasno prepoznati kognitivne izvore i smernice tog stadijuma. Istina je to da moderne teorije sa svim slojevima svojih skrivenih filozofskih principa nemaju nužno istu razvojnu sudbinu u kulturnom ambijentu u kome su ustanovljene i u kulturama s potpuno različitim ontološkim i epistemološkim potrebama.

Uvodni govor pod naslovom „Islamska filozofija i kritika Kontove klasifikacije ljudskog saznanja u tri stadijuma” održao je dr Muamer Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” i glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa „Kom”. Nakon uvodnog govora, prvi panel filozofskog foruma otvorio je dr Tehran Halilović, šef Grupe za religijsku filozofiju Centra za religijske nauke „Kom”, koji je govorio o originalnosti islamske filozofije. U nastavku, prof. dr Mašan Bogdanovski, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o mogućnosti filozofske analize religioznih verovanja. Dva gostujuća profesora s iranskog Univerziteta „Bakir al Olum”, prof. dr Fateme Radžabi i prof. dr Mohamad Taki Jusefi, predstavili su tri najznačajnije klasične škole islamske filozofije koje su utemeljili Avicena, Sohravardi i Mula Sadra Širazi. Na kraju prvog panela, dr Predrag Milidrag, naučni savetnik i zamenik predsednika Naučnog veća Instituta društvenih nauka govorio je o odnosu filozofije i teologije kod Tome Akvinskog.

Foto: UNS Press centar

Nakon kraće pauze, usledio je drugi panel pod naslovom „Islamska filozofija i filozofska pitanja savremenog Zapada”. Drugi panel otvorio je dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”, i on je govorio o temi: „Islamska filozofija i dve perspektive kritičkog preispitivanja humanističkih nauka”. Nakon njegovog govora, prisutnima su se obratila dva gostujuća profesora s iranskog Univerziteta „Bakir al Olum”. Prof. dr Mohamad Taki Jusefi analizirao je odnos islamske filozofije i racionalizma, a prof. dr Reihaneh Karparvar osvrnula se na tragove empirijske ontologije u društvenim naukama. U nastavku filozofskog foruma, dr Ivan Ejub Kostić, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i ekspert iz oblasti savremene islamske misli, analizirao je poziciju islamske filozofije između etničkog i građanskog nacionalnog identiteta. Dr Vladimir Kolarić, teoretičar dramskih umetnosti, medija i kulture iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, govorio je o originalnosti filozofije umetnosti u religijskim tradicijama. Radni program filozofskog foruma završio je msr Srboljub Peović, istraživač saradnik Instituta za evropske studije, i tema njegovog izlaganja bila je „Mogućnost razvoja političke filozofije u savremenim religioznim zajednicama”.

Galeriju fotografija sa Kom filozofskog foruma 2025. pogledajte OVDE (foto: UNS Press centar).

Foto: UNS Press centar

Na samom početku 2025. godine dr Halilović govorio je, u zgradi rektorata Međunarodnog univerziteta al Mustafa, na konferenciji o značaju časopisa koji su kategorizovani kao naučni časopisi iz oblasti islamskih naučnih disciplina. Halilović je obrazložio metodološke uspehe i iskustva objavljivanja časopisa za religijske nauke Kom u Beogradu, koji je od 2014. svrstan na listu kategorizacije naučnih časopisa Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije i indeksira se u nekoliko prestižnih nacionalnih i međunarodnih baza podataka kao što su SCIndeks, DOAJ, Sherpa Romeo, CEEOL i Dimensions.

Foto: Rektor Međunarodnog univerziteta al Mustafa ajatolah prof. dr Abasi, prorektor za nastavu prof. dr Džazaeri, prorektor za nauku prof. dr Abedinežad i dr Seid Halilović

Rektor Međunarodnog univerziteta al Mustafa ajatolah prof. dr Ali Abasi, uručio je tom prilikom članovima uredništva časopisa za religijske nauke Kom, dr Muameru, dr Tehranu i dr Seidu Haliloviću, posebno priznanje u kojem stručna tela ovog univerziteta potvrđuju visoki izdavački kvalitet časopisa za religijske nauke Kom, u izdanju beogradskog Centra za religijske nauke „Kom”.

Dr Seid Halilović održao je 2. januara gostujuće predavanje na Fakultetu islamskih i humanističkih nauka Univerziteta al Mustafa u iranskom gradu Komu, na kojem su bili prisutni dekan prof. dr Banari i profesori i studenti doktorskih akademskih studija ovog fakulteta. Halilović je govorio o kognitivnim kapacitetima islamskih racionalnih disciplina i mogućnostima njihovog aktivnog uključenja u procese menadžmenta savremenog znanja.

Foto: Fakultet islamskih i humanističkih nauka Univerziteta al Mustafa

Na Univerzitetu Bakir al Ulum, u iranskom gradu Komu, dr Seid Halilović održao je 5. januara gostujuće predavanje o generalnim tokovima savremenog mišljenja južnoslovenskih muslimana. Na ovom predavanju, u zgradi rektorata Univerziteta Bakir al Ulum, prisutni su bili profesori Fakulteta islamske filozofije i etike ovog univerziteta. Nakon predavanja, dr Halilović je razgovarao i s novim rektorom univerziteta prof. dr Rafijem Alavijem.

Foto: Univerzitet Bakir al Ulum‏ u Komu

Dr Seid Halilović održao je 8. januara gostujuće predavanje na Univerzitetu Razavi u gradu Mašhadu, na severoistoku Irana. Halilovićevo predavanje pod naslovom „Inovativne mogućnosti islamskih racionalnih disciplina u susretu s teorijskim izazovima savremenog sveta” organizovalo je Odeljenje za društvene nauke Islamskog univerziteta Razavi i prisutni su bili profesori i studenti master i doktorskih akademskih studija ovog odeljenja.

Foto: Univerzitet Razavi u Mašhadu

Dr Seid Halilović, član Centra za religijske nauke „Kom”, bio je inicijator posete Nj. e. ambasadora R. Srbije Kovačevića gradu Komu. Ambasador Kovačević, u prisustvu dr Halilovića, razgovarao je 12. januara s rektorom Međunarodnog univerziteta al Mustafa ajatolahom prof. dr Alijem Abasijem i na tom sastanku prisutni su bili prorektor za međunarodne odnose prof. dr Kambari i prorektor za nauku prof. dr Abedinežad. Ambasador Kovačević posetio je i najveći Fakultet Imam Homeini Univerziteta al Mustafa.

Ambasador Kovačević održao je istog dana gostujuće predavanje i na Državnom univerzitetu u Komu. Ambasador R. Srbije u IR Iranu i dr Halilović razgovarali su i s rektorom univerziteta prof. dr Šarifijem i upoznali se s profesorima i dekanima nekoliko islamskih, humanističkih i tehničkih fakulteta ovog univerziteta.

Foto: Ambasador R. Srbije u IR Iranu Kovačević i dr Halilović na Međunarodnom univerzitetu al Mustafa i Državnom univerzitetu u Komu

Vest o ovim susretima prenele su zvanične novinske agencije Međunarodnog univerziteta al Mustafa i Državnog univerziteta u Komu.

Osam tribina u ovom ciklusu održano je u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda i predavači su bili članovi Centra za religijske nauke „Kom” – dr Seid Halilović i dr Muamer Halilović, koji su doktorirali islamsku filozofiju.

Više o predavačima možete pročitati OVDE.

Video zapis svih tribina pogledajte:

1. na Jutjub kanalu Centra za religijske nauke „Kom” OVDE,
2. na Jutjub kanalu Doma omladine Beograda OVDE.

Muslimanski filozof aktivno prati i s jasnim kritičkim raspoloženjem analizira dominantne tokove razvoja zapadne filozofske misli, s ciljem da moguće odgovore na savremene teorijske dileme formuliše u svetlu kognitivnih principa svoje filozofske tradicije i da na taj način potvrdi vitalnost škole religijske filozofije kojoj pripada. Dinamična komparativna platforma na kojoj savremeni muslimanski filozofi učvršćuju metodološke okvire kritičke rekonstrukcije zapadnog filozofskog mišljenja iz perspektive islamskog i uopšte religijskog, metafizičkog, saznajnog stadijuma – predstavlja apsolutnu novinu u krugovima filozofskog mišljenja u Evropi i kod nas. Ciklus tribina „Islam i Zapad: filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”, ponudio je novi filozofski sadržaj koji može privući interesovanje stručne publike iz različitih sfera filozofskih, teoloških, kulturoloških, političkih i komparativnih studija.

U okviru spomenutog ciklusa „Islam i Zapad: filozofija i sociologija” održano je osam tribina prema sledećem rasporedu:

1.    Islamska filozofija i Kant

• predavač: dr Seid Halilović
• februar 2024.
  • VEST
  • VIDEO

2.    Islamska socijalna filozofija i Emil Dirkem

• predavač: dr Muamer Halilović
• mart 2024.
  • VEST
  • VIDEO

3.    Islamska filozofija i logički pozitivizam – odnos religije, filozofije i nauke

• predavač: dr Seid Halilović
• april 2024.
  • VEST
  • VIDEO

4.    Islamska socijalna filozofija i Mevlana Rumi

• predavač: dr Muamer Halilović
• maj 2024.
  • VEST
  • VIDEO

5.    Islamska filozofija i Vitgenštajnove jezičke igre – kritika odnosa kulture i nauke

• predavač: dr Seid Halilović
• jun 2024.
  • VEST
  • VIDEO

6.    Islamska socijalna filozofija i Karl Marks

• predavač: dr Muamer Halilović
• septembar 2024.
  • VEST
  • VIDEO

7.    Islamska filozofija i filozofija egzistencije – Jaspers i Sartr

• predavač: dr Seid Halilović
• oktobar 2024.
  • VEST
  • VIDEO

8.    Islamska socijalna filozofija i Maks Veber

• predavač: dr Muamer Halilović
• novembar 2024.
  • VEST
  • VIDEO