Izvori religijskog mišljenja u islamu
Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, održao je gostujuće predavanje o temi „Izvori religijskog mišljenja u islamu“. Predavanje je održano 23. maja 2019. u svečanoj sali Dragoslav Srejović na Filozofskom fakultetu, u okviru skupa „Dani religije“, u organizaciji Kluba studenata etnologije i antropologije.
U uvodnom delu svog jednoiposatnog izlaganja, Halilović je istakao da je kuransko otkrovenje primarni izvor religijskog mišljenja u islamu, s obzirom na to da je ukupni doktrinarni i vrednosni sistem islama utemeljen na kognitivnoj autoritativnosti božjeg znanja i verovesničkog otkrovenja. On je dodao da taj primarni izvor nije jedini izvor religijskog mišljenja, jer se u samom kuranskom tekstu podržava kredibilitet tri izvora, a to su:
- formalne poruke religijskih tekstova;
- racionalno dokazivanje;
- mističko iskustvo kao uvod u izvesno saznanje.
Član Centra za religijske nauke „Kom“ objasnio je da su formalne poruke religijskih tekstova posebno karakteristične po tome što su upućene svim ljudima i što uz pomoć njih možemo otkriti sve opšte principe i pojedinačne praktične norme islamskih učenja. Govoreći o različitim kategorijama religijskih tekstova, on je napomenuo da one obuhvataju kako kuranski tekst, tako i verovesnička predanja kao detaljno objašnjenje opštih kuranskih poruka.
Halilović se u nastavku osvrnuo na značaj tumačenja Kurana – Kuranom i posebno se zadržao na složenom pitanju o egzoteričnim i ezoteričnim značenjima Kurana. Prema njegovim rečima, moguće je govoriti o tri božje knjige koje su međusobno potpuno usklađene i ilustruju iste dubine i tajne, i to su:
- ontološka knjiga: univerzum koji ima svoje ezoterične tajne;
- ljudska knjiga: sedam tajnih sfera čovekovog bića;
- ukoričena knjiga: Kuran.
U okviru analize ezoteričnih sfera religijskih tekstova i mističke hermeneutike u islamu, šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra „Kom“ obrazložio je slojevite metafizičke poruke sledećih kuranskih rečenica:
- Tako Nam knjige jasne, zaista Mi je učinismo Kuranom arapskim da biste vi razumeli. A zaista je ona u Majci knjige, kod nas, sigurno uzvišena i čvrsta (XLIII: 2–4).
- Kod Njega je Majka knjige (XIII: 39).
- Nego ovo je Kuran veličanstveni, na Ploči čuvanoj (LXXXV: 21–22).
- To je knjiga čiji su stavci učvršćeni i zatim raščlanjeni, od strane Mudrog i Sveobaveštenog (XI: 1).
- Zaista je on sigurno Kuran plemeniti, u knjizi očuvanoj. Ne dodiruju ga sem oni pročišćeni. On je spušten od Gospodara svetova (LVI: 77–80).
Dr Halilović je zaključio da ezoterično nije otcepljeno od egzoteričnog i da ove dve sfere nisu međusobno suprotstavljene. Prema njegovim rečima, unutrašnje značenje se spušta do spoljašnje forme i postaje skriveno i to otvara veoma značajnu studiju o sedam stupnjeva spuštanja (tanzil) i mističke hermeneutike (ta’vil). S tim u vezi, on je naveo reči slavnog muslimanskog filozofa iz XVII veka, Mula Sadru Širazija, koji piše: „Sve što je na Zemlji i na nebu, predstavlja jednu od Njegovih manifestacija i jedno od Njegovih lica. Svi svetovi se međusobno podudaraju i njihovi stupnjevi su međusobno identični. Ono niže predstavlja sliku onog što je više, a ono što je više jeste sama realnost nižeg. I tako sve do Realnosti svih realnosti i Egzistencije svih egzistencija. Otuda, sve u ovom svetu predstavlja slike i forme onoga što je u duhovnom svetu, kao što je takvo čovekovo telo u odnosu na njegovu dušu. Želimo da kažemo da je pronicljivima jasno da telo ima svoj identitet u okrilju duše.“
Ovde možete poslušati predavanje dr Halilovića s pratećom PowerPoint prezentacijom.
Halilović je u sledećem delu svog izlaganja obrazložio četiri različita pristupa analizi autoritativnosti spoljašnjih i unutrašnjih značenja religijskih tekstova u istoriji islamske misli:
- mutaziliti: prekomerno odstupali od spoljašnjih značenja pojašnjavajući svoje izrazito racionalne stavove o dogmatičkoj teologiji;
- hanbaliti: ekstremno insistirali na tome da je ispravno samo bukvalno razumevanje spoljašnjih značenja Kurana i predanja;
- ašariti i muslimanski peripatetički filozofi: privrženi spoljašnjim značenjima religijskih tekstova, ali od njih neretko odstupaju kada razmatraju neka komplikovanija racionalna učenja islama;
- muslimanski mistici i predstavnici škole transcendentne filozofije: pronicljivo razotkrivaju najdublje tajne religijskih tekstova, ali istovremeno čuvaju sve spoljašnje norme njihovih značenjskih okvira.
Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ opširno je analizirao jedan primer mističke hermeneutike na osnovu modela tumačenja Kurana – Kuranom, u slučaju tumačenja sledeće kuranske poruke: „I Boga obožavajte i nikoga Njemu ravnim ne smatrajte“ (IV: 36).
a) Zabranjuje se obožavanje kipova.
- Budite što dalje od kumira poganih (XXII: 30).
b) Obožavanje: pokoravanje sotoni
- O sinovi Adamovi, zar vam nisam naredio: „Ne klanjajte se sotoni…“ (XXXVI: 60).
c) Obožavanje: slediti strasti duše
- Da li si video onog ko je strast svoju za svog boga uzeo? (XLV: 23)
d) Obožavanje: okretati se nečemu drugom osim Bogu i tome priznati nezavisnost
- Mi smo za pakao mnoge demone i ljude stvorili: oni razume imaju – a njima ne shvataju, oni oči imaju – a njima ne vide, oni uši imaju – a njima ne čuju; […] oni su zaista nemarni prema Bogu (VII: 179).
Halilović je zaključio da je u svetlu kognitivne autoritativnosti kuranskog teksta kao primarnog izvora religijskog mišljenja značajno razvijena ukupna klasifikacija naučnih disciplina u islamu. Prema njegovim objašnjenjima, islamske naučne discipline mogu biti racionalne kao što su filozofija i matematika, ili tradicionalne, a kuranski tekst je glavni povod utemeljenja tradicionalnih disciplina. U tu grupu spadaju naučne discipline iz oblasti arapske književnosti, poput morfologije, sintakse i retorike, kao i discipline koje se odnose na formalno značenje Kurana, a to su: kuranske nauke, egzegeza, nauka o predanjima, nauka o lancu prenosa predanja, jurisprudencija i metodologija jurisprudencije.
Drugi izvor religijskog mišljenja u islamu:
MOĆ RACIONALNOG RAZMIŠLJANJA
U drugom delu svog izlaganja, dr Seid Halilović istakao je poseban značaj filozofije i dogmatičke teologije u islamu u svetlu kuranske poruke: „Pozivaj na put Gospodara svoga mudrošću i lepim savetom i s njima na najlepši način raspravljaj!“ (XVI: 125). On je objasnio da postoje sledeće tri kategorije dokazivanja:
- indukcija: izvođenje opšte konkluzije iz pojedinačnih premisa;
- analogija: pojašnjava se pojedinačna konkluzija na osnovu pojedinačne premise;
- dedukcija: koriste se opšte premise da bi se dostiglo do konkluzije.
Halilović je dodato da su svaka dedukcija i silogizam predmet dve kategorije logičkih razmišljanja, jer jednom govorimo o formi kazivanja, to jest o obliku koji se dobija određenim načinima ređanja premisa, a drugi put govorimo o sadržaju kazivanja, odnosno o premisama koje se upotrebljavaju. Prema njegovim rečima, dve osnovne kategorije silogizma u pogledu sadržaja jesu: a) demonstrativni silogizam koji donosi izvesni zaključak, a to je filozofija, i b) dijalektički silogizam u kome je cilj da se savlada i ubedi protivnik, zbog čega nije potrebno da se koriste izvesne premise, već premise koje protivnik prihvata, i to je dogmatička teologija.
Član Centra za religijske nauke „Kom“ govorio je u nastavku o sledećim istorijskim pozadinama utemeljenja islamske filozofije:
- islam i religijska ontologija u kuranskom tekstu i u predanjima;
- Prevodilački pokret, nakon osnivanja Kuće mudrosti u Bagdadu početkom IX veka, a u okviru kog je, primera radi, samo 20 Aristotelovih knjiga prevedeno čak 88 puta od strane 23 prevodioca;
- slične racionalne discipline u islamu, kao što je dogmatička teologija u školama ahl al hadisa, mutazilita i ašarita.
Halilović je zatim analizirao najznačajnije istorijske kontekste razvoja osnovnih škola i pravaca islamske filozofije, a to su: peripatetička škola, iluminativna filozofija i transcendentna filozofija u islamu. U objašnjenjima o peripatetičkoj muslimanskoj filozofiji, govorio je o Farabiju (870–950) i o slavnom Aviceni (980–1037), kao i o osnivaču iluminativne filozofije, Suhravardiju (1154–1190), odnosno o Mula Sadri Širaziju (1571–1636), koji je utemeljio danas najdominantniju filozofsku školu u islamu – transcendentnu filozofiju.
Treći izvor religijske misli u islamu:
MISTIČKO OTKROVENJE
U poslednjem delu gostujućeg predavanja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu o temi „Izvori religijskog mišljenja u islamu“, dr Halilović je obrazložio opšte kategorije mističke baštine u islamu, u svetlu saznajne autoritativnosti kuranske poruke verovesniku Muhamedu: „Kaži: ’Ako budete voleli Boga, sledite mene, zavoleće Vas Bog!’“ (III: 31) Spomenute kategorije jesu:
- šerijat: verski obredi i obaveze u veri;
- tarikat: put duhovnog usavršavanja, odnosno put „onih koji vole Boga“;
- hakikat: spoznaja Boga i Njegovog apsolutnog bića, koju poseduju „oni koje voli Bog“.
Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ osvrnuo se i na detaljnu klasifikaciju različitih dimenzija mističke baštine u islamu, u okviru koje prepoznajemo:
- praktični sufizam;
- doktrinarni sufizam;
- književni sufizam;
- studiju o sufijskim redovima i obredima;
- složenu i značajnu studiju o sufizmu i veroškolskim učenjima, a cilj te studije jeste razotkriti izvorni tarikat i hakikat koji se kriju u srži veroškolskih učenja islama.
Dr Seid Halilović zaključio je da poreklo islamske mističke baštine jesu mistička učenja Kurana i predanja i naveo nekoliko sledećih primera religijskih tekstova s izrazito bogatim ontološkim i spiritualnim sadržajem:
- Ne bih robovao Gospodaru koga nisam video. […] Ne vide Njega oči pogledom organa vida, nego Ga vide srca – realnostima verovanja.
- Verovesnik je kazao: „Kada bejah uznesen ka nebu, doveo me je Gavrilo do mesta gde on nikada nije kročio“. I tada je realnost otkrivena verovesniku, pa mu je pokazao Bog, svetlošću veličine Njegove, sve što je želeo.
- Zaista je znanje znalaca teško i dodatno otežano! Ne može ga poneti niko osim verovesnika poslanih, ili anđela bližnjih, ili robova koji su vernici i čija je srca Bog ispitao verom.
- Postoje tri grupe vernika. Neki robuju Bogu iz straha. To je robovanje robova. Drugi robuju Bogu tražeći nagradu. To je robovanje trgovaca. A neki robuju Bogu iz ljubavi prema Njemu. I to je najvrlije robovanje.