Održan kurs: Razum u islamu
U prostorijama Centra za religijske nauke „Kom“ u Beogradu, u periodu od 30. novembra do 18. decembra 2015, održano je devet radionica u okviru kursa „Razum u islamu“.
Organizovanje kratkoročnih edukativnih kurseva predstavlja jedan od osnovnih elemenata realizacije prvog strateškog cilja Centra, koji glasi:
- sticanje najvišeg kredibiliteta i autoriteta na polju produkcije religijske nauke u regionu.
Cilj radionica ovog kursa bio je to da se racionalnost predstavi kao temeljno i neodvojivo uporište naučne tradicije islama. Sa takvim sadržinskim usmerenjem, održano je devet radionica o značaju razuma u različitim naučnim disciplinama koje su se razvijale nekoliko stotina godina u briljantnim obrazovnim centrima u islamskom svetu.
Osnovne smernice analiza koje su izložene na kursu, oslanjale su se na filozofsku baštinu islama i zbog toga kao priručnik na kursu koristilo se drugo izdanje knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, objavljene u oktobru 2015.
Prijave za učešće na kursu bile su otvorene od prvog dana 60. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga do kraja novembra, a u toku Sajma knjiga upis je obavljan na štandu Centra „Kom“. Kako je planirano da radionice budu interaktivne i da diskusija bude jedan od najznačajnijih elemenata radionica, što zahteva da svi učesnici budu aktivno uključeni u diskusije, primljeno je dvanaest kandidata, koji su u pisanoj formi obrazložili motiv svog učešća. S obzirom na osnovnu povezanost kursa i sadržaja knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, cena ove knjige bila je uračunata u kotizaciju za učešće na kursu.
Svaka radionica trajala je 90 minuta, a poslednjih 40 minuta bilo je predviđeno za interaktivnu diskusiju. Diskusije su bile dinamične i sadržinski bogate. Predmet svake radionice učesnici su obuhvatno analizirali iz perspektive svojih različitih stručnih i akademskih interesovanja o filozofiji, pravu, empirijskim naukama i persijskoj i arapskoj književnosti.
Za svaku radionicu bila je pripremljena i odvojena PowerPoint prezentacija.
Fotografije radionica možete pogledati u Galeriji.
Održavanje ovog kursa u Beogradu privuklo je veliko interesovanje nekih vodećih bliskoistočnih medijskih kuća, pa su tako opširan izveštaj o kursu objavile dve najuticajnije iranske medijske agencije IRNA i Farsnjuz.
U nastavku sumiraćemo osnovne sadržinske karakteristike svih devet radionica kursa „Razum u islamu“.
1. Razum u Kuranu
Ponedeljak, 30. novembar
Predavač: dr Tehran Halilović
Kuranski tekst ima središnji značaj u razumevanju originalnih islamskih uverenja. Naravno, ne treba smetnuti s uma činjenicu da se kuranski tekst ne može tumačiti ako ostali islamski izvori nisu izučeni. U brojnim kuranskim stavcima na poseban način se ističe vrednost razuma. Prema kuranskom tekstu, razum ima podjednako autoritativnu saznajnu vrednost kao i druga religijska, odnosno prenesena, sredstva saznanja. Opšta prisutnost razuma u svim različitim metodama tumačenja Kurana dodatno potvrđuje autoritet razuma u samom Kuranu.
2. Razum u predanjima
Sreda, 2. decembar
Predavač: dr Muamer Halilović
U istoriji islama, određene su precizne i osnovne razlike između predanja (al-hadis) i tradicije (as-sunat). Kratkim osvrtom na istoriju prenošenja verovesnikovih predanja, postaje jasno kako su nastajale razne naučne discipline o tim predanjima. Kao primer može poslužiti detaljna analiza dve vrste predanja: neprekidnih i odvojenih predanja, kao i analiza položaja svake od te dve vrste u pomenutim naučnim disciplinama.
U predanjima se koriste dva univerzalna značenja termina al-akl. Ovaj termin nekada označava intelekt (ontološko značenje), a nekada razum (epistemološko značenje). Takođe, potrebno je navesti jasne primere racionalnog i analitičkog tumačenja složenih predanja, sa ciljem da se uoči i model praktične upotrebe razuma u interpretaciji predanja.
3. Razum u teologiji
Petak, 4. decembar
Predavač: dr Tehran Halilović
U islamu postoji nekoliko glavnih teoloških škola, a jedno od najvažnijih pitanja u kalamu uopšte u direktnoj je vezi sa značajem razuma u toj naučnoj disciplini, i ono glasi: da li razum može samostalno da sazna šta je u suštini dobro a šta loše? Uglavnom, predstavnici različitih škola u islamskoj dogmatičkoj teologiji (kalam) tvrde da razum ima tu sposobnost da prepozna dobro i loše u glavnim delima. Na osnovu upravo te saznajne sposobnosti, islamski mislioci potvrđuju osnovne islamske principe kao što su božja pravda i čovekova moralna odgovornost. U „filozofskom kalamu“ Hadže Nasirudina Tusija najjasnije se može uočiti uticajna uloga razuma u teologiji.
4. Razum u filozofiji
Ponedeljak, 7. decembar
Predavač: dr Tehran Halilović
Islamski filozofi imaju različite stavove u vezi sa odnosom između razuma i božje objave, odnosno verovesništva. Uglavnom, oni tvrde da verovesnik poseduje neograničenu moć intelektualnog saznanja, čak veću i od filozofa. Međutim, to nije jedina karakteristika verovesničke ličnosti po kojoj se verovesnik ističe od ostalih ljudi. Naime, osim posedovanja intelektualne sposobnosti verovesnik racionalna saznanja može pretočiti i u reči i jezičke oblike koji su u potpunosti identični s onim intelektualnim vrednostima. Ovaj način interpretiranja božje objave, sam po sebi, ukazuje na neprikosnovenu originalnost filozofske misli u islamu.
5. Razum u sufizmu
Sreda, 9. decembar
Predavač: dr Seid Halilović
Najznačajniji predstavnici muslimanskih filozofskih škola, Ibn Sina, Suhravardi i Mula Sadra, prihvatali su značaj i saznajni kredibilitet mističkih intuicija i čak superiornost intuicije u odnosu na racionalno saznanje. Suhravardi smatra da se ime filozof može koristiti samo za osobu koja neposredno sagleda višnje realnosti.
S druge strane, u islamskom doktrinarnom sufizmu ističe se da su razum i intuicija dve staze koje vode istini, te da istinska demonstracija ne može biti suprotna intuitivnom saznanju. Otuda, naučni sukob između sufija i filozofa u islamu treba tumačiti kao pokušaj da se prevaziđu ograničenja koja su razumu nametnuta u ranijim filozofskim školama.
6. Razum u persijskoj književnosti
Petak, 11. decembar
Predavač: dr Seid Halilović
Slavni persijski pesnici u svojim brojnim pesmama opisuju istinsku mističku ljubav i teškoće na putu te ljubavi. Hafiz Širazi u 150. gazelu u svom Divanu ističe da razum ne može otkriti tajnu te ljubavi. U prvom gazelu on piše da „bezbrižni na obalama“ ne znaju kako je duhovnim putnicima.
Šejh Mahmud Šabestari, u izvanrednoj zbirci pesama Golšane raz (Cvetnjak tajne), takođe govori o ograničenjima pojmovnog razuma. U 97. stihu on piše da se sjajno Sunce ne može tražiti u pustinji svećom malom. U 127. stihu on zaključuje da je nekada potrebno kloniti se razumskog promatranja, jer neke tajne mogu se sagledati samo snagom ljubavi.
Naravno, ako je razum prosvetljen svetlošću intuicije onda će i takvim razumom biti moguće razotkriti sve višnje tajne univerzuma i postojanja.
7. Razum u šerijatu
Ponedeljak, 14. decembar
Predavač: dr Muamer Halilović
Termin šerijat ima dva različita značenja. Univerzalno značenje termina šerijat jeste religija, i tada ovaj termin obuhvata sve aspekte jedne religije – verovanje, molitve i propise. U određenom značenju, šerijat se odnosi isključivo na propise. U nastavku ove radionice, okvirno su predstavljeni razni istorijski periodi islamske jurisprudencije, kao nauke koja pokušava da otkrije šerijat, i zatim, detaljno su obrazloženi razni saznajni izvori šerijata, među kojima se nalazi i razum. Podvučeno je da ti izvori nisu međusobno odvojeni, već da deluju zajedno. Na taj način, modernistički idžtihad u šerijatu kategorično se odbacuje, jer se njime prenebregavaju drugi veoma bitni saznajni izvori šerijata, kao što su Kur’an i predanja. Na kraju ove radionice, u okviru dva silogizma, objašnjeno je na koji način čovekov razum razotkriva stav šerijata u određenim pitanjima. Dva bitna zaključka ove radionice bila su: a) ono što razum zaključi nužno potvrđuje i šerijat; b) ono što šerijat zaključi nužno potvrđuje i razum.
8. Razum u društvenim naukama
Sreda, 16. decembar
Predavač: dr Muamer Halilović
Opsežno se govorilo o počecima islamske socijalne filozofije u vreme Abu Nasra Farabija (870–950), o njenom sistematizovanom utemeljenju u vreme Ibn Halduna (1332–1406), i o pojavi novih ontoloških smernica u ovoj naučnoj disciplini u vreme Mula Sadre Širazija (1571–1636). Farabi je pokušao da političku ideju islama predstavi filozofskim jezikom. Vodeći se osnovnim idejama o istinitosti života posle smrti i o nužnosti postizanja blaženstva u materijalnim i duhovnim stupnjevima postojanja, Farabi briljantno povezuje politiku i ontologiju u islamu. Proces utemeljenja islamske socijalne filozofije nastavio je slavni Ibn Haldun, koji nagoveštava pojavu nove analitičke istoriografije, pa kasnije i filozofije istorije. Predstavljene su i osnovne smernice Ibn Haldunove proslavljene Prolegomene, koja je prema mišljenju mnogih otvorila novi list u istoriji društvenih nauka u srednjem veku. Nakon opsežne analize Ibn Haldunovih misli, u poslednjem delu radionice, predstavljena su i četiri koraka utemeljivača transcendentne filozofije u pokušaju da se pokažu novi horizonti u istoriji islamskih društvenih nauka. Zahvaljujući njegovom trudu danas u islamskom svetu postoji živa i grandiozna baština raznih društvenih naučnih disciplina.
9. Razum kod modernih muslimana
Petak, 18. decembar
Predavač: dr Seid Halilović
Racionalnost je ključna karakteristika modernog sveta, međutim danas razum označava instrumentalni razum. Instrumentalni razum razlikuje se od sledećih drugačijih značenja razuma i ne obuhvata ih: metafizički razum, teorijski razum, praktični razum, pojmovni razum, intuitivni razum, razum zajednice, univerzalni razum, individualni razum i empirijski razum.
Kada su se u XX veku pokazale manjkavosti instrumentalnog razuma, tada isključivu autoritativnost dobija razum zajednice, pod uticajem društvenih i političkih faktora koji ga kontrolišu. Otuda, neki moderni muslimanski mislioci smatraju da religija predstavlja relativistički proizvod jedne kulture i da ne poseduje stalne i svete principe.
No, moderno prosvetiteljstvo danas se nalazi u fazi zatamnjenja i beznađa, a rešenje treba pronaći u svetlosti teorijskog i praktičnog razuma.