Naslovna » Aktuelne vesti » Religijska filozofija » Promocija u DKSG

Promocija u DKSG

U Domu kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu 21. decembra 2015. predstavljeno je drugo izdanje monografije „Kratka istorija islamske filozofije“, koju je u oktobru 2015. objavio Centar za religijske nauke „Kom“. Na promociji su govorili profesor emeritus Rade Božović arabista i bivši dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Tehran Halilović i dr Muamer Halilović autori knjige i mr Ivan Ejub Kostić direktor Balkanskog centra za Bliski istok.

Kako je u uvodnom delu promocije istakao Miloš Knežević urednik redakcije Forum Doma kulture „Studentski grad“, knjiga „Kratka istorija islamske filozofije“ prva je monografija iz ove oblasti čiji su autori iz našeg regiona. On je objasnio da je sadržaj ove knjige pisan tako da bude razumljiv široj publici, odnosno da je s lakoćom mogu čitati i oni koji nisu studirali filozofiju.

Na početku svog izlaganja ugledni arabista profesor emeritus Rade Božović rekao je da je čoveku poklonjena mudrost od uzvišenog Boga, te da reč mudrost u arapskom jeziku, al-hikma, ujedno označava i filozofiju. Bivši dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu govorio je o podeli islamske filozofije na peripatetičku, iluminativnu i transcendentnu filozofiju, kako je objašnjeno i u knjizi. On se osvrnuo i na najznačajnije detalje iz naučnog života osnivača ovih filozofskih škola i njihovih učenika.

Prof. Božović je ponudio i obuhvatnu analizu odnosa između filozofije i gnoze u islamu, insistirajući na značaju Sejeda Hejdara Amolija u procesu zbližavanja ove dve naučne discipline u islamu i naravno u procesu razumevanja nekih najdubljih doktrinarnih normi islamske duhovne tradicije.

Dr Tehran Halilović, jedan od autora pomenute knjige, na početku svog izlaganja osvrnuo se na definiciju sintagme „islamska filozofija“, uporedivši je sa sličnim sintagmama „nemačka filozofija“, ili „starogrčka filozofija“, koje se takođe često koriste. On je kazao: „Ako islamska filozofija ukazuje na neku posebnu filozofsku suštinu i ako joj daje poseban izgled, odnosno izvodi posebne rezultate iz te filozofske misli, onda ona nije islamska samo zato što je bila prisutna u islamskom svetu ili zbog toga što su je koristili muslimani.“ Šef Grupe za religijsku filozofiju Centra „Kom“ govorio je u nastavku o tome da li doktrinarni okviri islama utiču na filozofsku misao ili ne. On je rekao: „Jasno je šta treba da sadrži jedna misao i koje karakteristike treba da budu prisutne da bi ta metoda bila filozofska. U tom smislu, filozofija i islam nisu međusobno povezani. Međutim, može se govoriti o jednom dubljem značenju toga kako islamska misao utiče na filozofiju, a da se pritom ne naruše okviri filozofske misli. Naime, islamski filozof pre nego što počne da se bavi jednim filozofskim pitanjem, ima predznanje o ontološkim aspektima tog pitanja. To predznanje on dobija iz religijskih izvora. Primera radi, on tako zna šta je poreklo bitka, da postoje različiti svetovi, te zna kako se bića međusobno razlikuju. Kada se bavi filozofijom, muslimanski filozof to čini na isti filozofski način kao i drugi filozofi.“ Dr Tehran Halilović zaključio je da religijski filozofi dolaze do zaključaka do kojih drugi filozofi neće doći ako ne budu imali slična religijska predznanja.

U sledećem delu promocije prisutnima se obratio dr Muamer Halilović i osvrnuo se na značajnu ulogu intuicije u islamskoj filozofiji. On je rekao: „Kada govorimo o intuiciji uglavnom mislimo na jedno posebno značenje, a to je neposredno saznanje, odnosno saznanje u kojem pojmovi nemaju nikakvu ulogu. Predmet saznanja je sama srž, istina.“ Prema njegovim objašnjenjima, kada se govori o intuiciji, treba obratiti pažnju na sledeća tri različita stupnja intuicije:

- zajednička ili svakodnevna intuicija, koju svi posedujemo;

- mistička intuicija ili mističko intuitivno saznanje, koje nije dostupno svakome od nas, već samo misticima;

- verovesnička intuicija ili verovesničko otkrovenje, koje imaju samo verovesnici.

On je dodao: „Verovesničko intuitivno saznanje ne postiže se trudom verovesnika, dok se mističko intuitivno saznanje postiže trudom mistika. Drugim rečima, verovesnička intuicija dolazi od Boga ili anđela, arhanđela“. Šef Grupe za religijsku civilizaciju Centra „Kom“ govorio je u nastavku o peripatetičkoj filozofiji i o ulozi intuicije u toj školi. On ističe: „Ibn Sina, kao značajan predstavnik peripatetičke filozofije u poslednja tri poglavlje svoje knjige ’al-Išarat va at-tanbihat’ govori da je mističko ili intuitivno saznanje uzvišenije i superiornije u odnosu na spekulativno saznanje. On ovo saznanje nije koristio u svojoj filozofiji jer je želeo da ostane privržen filozofskoj metodi koju je učvrstio u svojim knjigama. Ovu metodu sproveo je Šihabudin Suhravardi, poznatiji kao Šejh Išrak. I on je prihvatao da je intuitivno saznanje superiornije od spekulativnog saznanja. Razlika između Ibn Sine i Šejha Išraka jeste u tome što iluminativna filozofija Šejha Išraka predstavlja zapravo kombinaciju spekulativne i iluminativne filozofske metodologije.“ Dr Muamer Halilović osvrnuo se i na značaj gnoze u islamskoj filozofiji. On je objasnio da najuzvišeniji stepen intuitivno-spekulativne metode možemo pronaći u filozofiji Mula Sadre Širazija, koga je citirao: „Pošto sam u takvom stanju osamljen, izolovan, suzdržljiv proveo dugo i poneo golemo breme, blago se rasplamsala vatra u mojoj duši koja mi je srce činila sve užarenijim. Tada je planulo nebesko znanje u meni, nadahnuće božje je doprlo do dubine mog postojanja. Zraci kojima sam sagledao jedinstvo božje sve više su me obasjavali te sam osetio blaženstvo Gospodara i u mene se ulilo saznanje čije čari ranije nisam mogao ni da predvidim“ (Kratka istorija islamske filozofije, str. 211). Na kraju svog izlaganja, on je spomenuo tri značajna perioda razvoja filozofske škole Mula Sadre Širazija, a to su:

- period tumačenja transcendentne filozofije;

- period uključenja transcendentne filozofije u obrazovni sistem, što je bilo veoma bitno iz raznih društveno-političkih razloga;

- period proširenja transcendentne filozofije, koji počinje u XX veku, a čiji najznačajniji predstavnik jeste Alame Tabatabai.

Mr Ivan Ejub Kostić govorio je o značaju objavljivanja knjige „Kratka istorija islamske filozofije“. On je istakao da su kod nas ranije objavljena dva kapitalna dela o istoriji islamske filozofije i da su to bile jedine dve knjige u kojima smo mogli do sada da se informišemo o različitim idejama muslimanskih filozofa. On je dodao da je „Kratka istorija islamske filozofije“ knjiga koja je bila potrebna našem području jer je pisana filozofskim jezikom koji je razumljiv čak i za one koji stručno ne izučavaju filozofiju. Takođe, prema rečima direktora Balkanskog centra za Bliski istok, ova knjiga je značajna i zbog toga što su svi izvori koji su korišćeni u njoj prvostepeni izvori. On je objasnio da se u ovoj knjizi veoma dobro očitava suština islamske filozofije i islamskog svetopogleda, jer se odmah od prvog dela knjige insistira na sledećem: „Kada se kaže islamska filozofija u njoj je Bog središnja tema u kojoj sve ostale teme dobijaju smisao.“ Kostić je spomenuo da deo knjige u kom se govori o transcendentnoj filozofiji može poslužiti kao primer kako treba usmeravati mlade istraživače i studente ka stručnim okvirima izučavanja jedne filozofske škole. Na kraju svog izlaganja, član uredništva naučnog časopisa za religijske nauke „Kom“ pročitao je nekoliko sledećih izuzetno inspirativnih rečenica iz jedne Ibn Sinine knjige: „Aristotelovu Metafiziku nisam razumeo kada sam je prvi put pročitao, pa sam je iznova iščitavao još nekih 40 puta, toliko često da sam je skoro napamet naučio, međutim, opet nisam dosegao do dubine njenih značenja. Razočaran zbog toga što ne mogu da savladam i tu nauku, jednog popodneva sam prolazio pijacom i naišao na uličnog prodavca koji je insistirao da od njega kupim jednu knjigu, što sam i učinio. Kada sam stigao kući i primetio da je to Komentar Metafizike, delo Abu Nasra Farabija, odmah sam ga čitavog pročitao. Tada sam rešio sva pitanja i nejasnoće na kojima sam ranije zastajao. Osećao sam neopisivu radost zbog uspeha koji sam postigao i zbog toga sam sledećeg dana podelio veliku milostinju siromašnima. Tada, 387/997. godine, tek sam napunio 17. godinu“ (Kratka istorija islamske filozofije, str. 45).