Neoliberalizam, religija i potrošačka kultura

Tribina s nazivom „Neoliberalizam, religija i potrošačka kultura“ održana je u Biblioteci grada Beograda, u četvrtak 25. februara 2016. O ovoj temi govorili su doc. dr Rastko Jović s Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, dr Seid Halilović ispred Centra za religijske nauke Kom i mr Zoran Ćirjaković s Fakulteta za medije i komunikacije. Moderator je bio veroučitelj g. Stevan Jovanović.

Zainteresovani studenti i posetioci ispunili su do poslednjeg mesta Rimsku dvoranu Biblioteke, jedinstveni prostor na teritoriji grada Beograda, u čijem se enterijeru nalaze ostaci građevine iz antičke epohe. Tribinu su organizovali Svetosavska omladinska zajednica Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i Biblioteka grada Beograda.

Halilović je govorio na temu „Od svetog do instrumentalnog razuma. Saznajni aspekti potrošnje“. U početku, on je ustanovio da je racionalnost ključna karakteristika modernog sveta, ali da se ona ograničava na instrumentalni razum i na čovekovu želju da stekne dominaciju nad prirodom. To prema njegovim objašnjenjima vodi do zaključka da moć proizvodi znanje, umesto toga da znanje bude izvor moći.

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke Kom povezao je pojam potrošnje s praktičnim razumom u ukupnoj hijerarhiji saznanja u tradicionalnim religijskim filozofijama. On dodaje da u tim briljantnim školama praktični razum crpi svoj smisao i usmerenje iz viših kategorija razuma, kao što su metafizički, intuitivni i sveti razum. Halilović je objasnio da potrošnja i ekonomska dela, u takvom saznajnom stadijumu, bivaju vrednovani iz perspektive uzvišenih dimenzija postojanja i unutrašnjeg lica sveta prirode. On je istakao da se ekonomskim delatnostima u religijskim tradicijama pridaje izvanredan značaj, ali da su one usmerene ka višnjim tajnama života, koje su čoveku egzistencijalno bliže i preče. S tim u vezi Halilović je naveo sledeće kuranske poruke i predanja:

A ne zaboravi ni svoj udeo na ovom svetu (Kuran XXVIII: 77).

I jedite ono što vam Bog daje, što je dozvoljeno i lepo; i bojte se Boga u kog verujete (Kuran V: 88).

O vernici, ne uskraćujte sebi lepe stvari koje Vam je Bog dozvolio, samo ne prelazite meru, jer Bog ne voli one koji preteruju (Kuran V: 87).

Reci: „Ko je zabranio božje ukrase, koje je On za robove Svoje stvorio, i ukusna jela?“ Reci: „Ona su za vernike na ovom svetu, na onom svetu su samo za njih“ (Kuran VII: 32).

Gosporadu naš, podaj nam dobro i na ovom i na onom svetu (Kuran II: 201).

Verovesnik Muhamed: „Bože, blagoslovi nam naš hleb (to jest ekonomske blagodati) i ne oduzmi nam ga. Jer, da nema hleba, ne bismo postili, ne bismo se molili i ne bismo zapovedi božje izvršavali“.

Ali ibn Abi Talib: „Radi za ovaj svet kao da ćeš ovde večno živeti i radi za onaj svet kao da ćeš sutra umreti“.

U drugom delu svog izlaganja, Halilović je potrošačku kulturu modernog sveta predstavio kao plod čovekove volje i moći. On objašnjava da u različitim fazama poslerenesansnog mišljenja sve uzvišene kategorije razuma gube kredibilitet. Instrumentalni razum u periodu dominacije empirizma ne prosuđuje o vrednosnim sudovima, niti govori o metafizičkim sudovima. Naposletku, kako Halilović obrazlaže, svi će prihvatiti da razum uopšte ne poseduje moć razotkrivanja same realnosti, onakve kakva ona uistinu jeste.

Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra Kom istakao je da u tom periodu instrumentalni razum traga za novim saznajnim izvorom na koji će se osloniti, pošto je već otuđen od svih uzvišenih fundamenata saznanja. On pojašnjava da novi saznajni izvor i novi oslonac instrumentalnog razuma jesu čovekova volja i moć, ali moć koja ne sledi znanje već koja proizvodi i znanje i istinu.

Halilović je zaključio da moderna potrošnja, na tim filozofskim osnovama, nema nikakvu granicu i da ostaje bez ikakvog uzvišenog smisla. Ona će nas, dodao je on, nesumnjivo voditi ka beznađu.

Na kraju svog izlaganja, Halilović je ustanovio da je rešenje složene krize savremenih potrošačkih društava u ponovnom prihvatanju autoritativnosti praktičnog razuma, odnosno svih uzvišenih kategorija čovekovog razuma. On je citirao reči Alija ibn Abi Taliba da je danas još jednom potrebno „otkriti zatrpane riznice umova“.

Vest o ovoj tribini prenele su i dve najuticajnije iranske medijske kuće IRNA i Farsnjuz s milionskim auditorijumom.

Niže možete pogledati zapis izlaganja dr Halilovića s pratećom PowerPoint prezentacijom (audio zapis: Radio Slovo ljubve).