Konferencija o islamu i digitalnim platformama

Dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, govorio je na naučnoj online konferenciji o metodološkim mogućnostima i ograničenjima studija o islamu na novim digitalnim platformama. Jednodnevna konferencija održana je u organizaciji Ministarstva kulture IR Irana i Instituta za islamske nauke i kulturu iz iranskog grada Koma i na njoj su pored dr Halilovića govorili prof. dr Montazer-Kaem, redovni profesor Univerziteta u Tehranu i dr Šejh-Hoseini, upravnik Odeljenja za političke nauke iranskog Instituta za političke nauke i misao. Naučni sekretar i moderator konferencije bio je dr Habibolah Babai, upravnik Odeljenja za studije o Zapadu Instituta za islamske nauke i kulturu i autor nekoliko naučnih radova u časopisu za religijske nauke Kom (naučni časopis M53, u izdanju Centra za religijske nauke „Kom“). Radni jezik konferencije bio je persijski jezik.

Dr Halilović je u početnom delu svog izlaganja insistirao na posebnom značaju obrazovanja i znanja kao ključnih elemenata ukupne islamske kulture. On je istakao da se u svakoj kulturi nužno moraju štititi ključni pojmovi i njihova izvorna značenja, jer će u protivnom uslediti opšta dekadencija kulture. Prema njegovim objašnjenjima, znanje u islamskoj kulturi ustanovljava se u različitim stepenima kognitivnog kredibiliteta, a najviši stepen povezan je s intuitivnim znanjem kojim se razotkriva božje i verovesničko učenje. Halilović je primetio da se društvena struktura zajednice muslimana upravo iz tog razloga formira u trenutku kada se spoje nebo i Zemlja i kada višnji anđeli donose poruke božjeg govora. On je zaključio da društvene strukture islama nemaju fizičke korene i da zato ne mogu biti prepoznate u okvirima narodnih i nacionalnih identiteta.

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ osvrnuo se u nastavku na moguće kategorije odnosa između kulture u okviru digitalnih platformi i spomenutog znanja u islamu s naglašenim metafizičkim usmerenjem. On je objasnio da u sferi digitalnog obrazovanja najveću pažnju treba obratiti na to da sačuvamo autoritativnost islamskog znanja, sa spomenutim kognitivnim karakteristikama, u odnosu na kulturu. Prema njegovom obrazloženju, ukoliko kultura postane dominantna u odnosu na znanje, to će značiti da će znanje u svojoj unutrašnjoj strukturi nužno slediti ekskluzivnu kulturu. Halilović je upozorio da bi u tom slučaju strukturna nezavisnost znanja bila opovrgnuta i da bi znanje na kraju izgubilo svoju bitnu kognitivnu vrednost. On je dodao da u današnjem svetu znanje upravo dobija kulturni i istorijski identitet, a to znači da kultura koja je dominantna stvara i proizvodi znanje u skladu sa svojim potrebama. Član Centra „Kom“ precizirao je da novo znanje, kao deo dominantne kulture u modernom svetu, ima instrumentalnu ulogu.

Dr Halilović je podsetio da u islamskom i uopšte religijskom saznajnom stadijumu, u kome intuitivno i racionalno znanje imaju primarni kredibilitet, znanje mora biti dominantno u odnosu na kulturu. Prema njegovim rečima, znanje u tom stadijumu ne poprima kulturni identitet, već ostaje kognitivno samostalno i autoritativno. Halilović je dodao da u svetlu kredibiliteta razuma i otkrovenja kao viših kognitivnih izvora, znanje u islamu i religiji ima moć da prosuđuje o istinitosti ili neispravnosti svih sfera i kategorija kulture, kao što su kulturne vrednosti, ciljevi, emocije, tendencije i čak univerzalni pogledi na svet i čoveka.

Dr Halilović je zaključio da u okviru novih digitalnih platformi moramo očuvati kognitivnu nezavisnost islamskog i religijskog znanja i moć znanja da prosuđuje o kulturi i kulturnim fenomenima. On je primetio da se u digitalnoj sferi realno ne povećava broj osoba koje proizvode religijski sadržaj, iako se to na prvi pogled čini očiglednim, već da je zapravo sve veći broj potrošača sadržinskih proizvoda koji su pripremljeni i formirani u svetlu ekskluzivizma dominantne kulture i diskreditovanog, instrumentalnog, znanja o religiji. Prema rečima člana Centra „Kom“, ukoliko na digitalnim platformama zaštitimo strukturnu nezavisnost islamskog i religijskog znanja i samim tim ne dozvolimo da znanje bude redukovano kao proizvod i instrument dominantne kulture, tada ćemo moći da očekujemo da će se realizovati i osnovni plodovi ovog znanja, a to su: a) metodološka i saznajna kreativnost i b) suštinska duhovna čistota na nivou pojedinca i društva. Halilović je s tim u vezi citirao sledeće prefinjeno islamsko predanje: „Najbolje znanje je ono kojim urediš svoju razboritost, a najgore je ono kojim izopačiš svoj povratak Bogu“.