Promocija u Domu kulture Prijepolje

Promocija dve nove knjige u izdanju Centra za religijske nauke „Kom“ održana je 25. oktobra 2021, u Domu kulture Prijepolje.

O „Tokovima islamske misli u XX veku“ autora dr Seida Halilovića i „Istoriji socijalne misli u islamu“ autora dr Muamera Halilovića, govorili su dr Vladimir Kolarić, teoretičar umetnosti, medija i kulture iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, dr Elvir Musić, profesor sufizma i persijske književnosti iz Sarajeva i autori knjiga, dr Seid Halilović i dr Muamer Halilović, članovi Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“. Moderator promocije bio je Ibrahim Aličković, član Upravnog odbora Doma kulture Prijepolje.

Galeriju fotografija sa promocije u Domu kulture Prijepolje pogledajte OVDE.

 

Pogledajte video snimke izlaganja sa promocije u nastavku!

https://www.youtube.com/watch?v=2uCegZUmCyc&list=PLMkshMa55ZPS_T3BfmdpOdS27dGOsqh7p

 

Dr Vladimir Kolarić o „Istoriji socijalne misli u islamu“ i „Tokovima islamske misli u XX veku“

https://www.youtube.com/watch?v=nGfO8itJYc8

Dr Vladimir Kolarić: „Reč je o zaista kapitalnim knjigama… Autori su uzor iz nekoliko aspekata i to govorim globalno, šire od ove države, a u ovoj državi su to svakako. Centar u kome rade zaista ozbiljno strateški razmišlja. Oni znaju zašto rade i šta rade i šta su prioriteti toga što rade… Ove knjige se bave sržnim, bitnim pitanjima… I važne su ne samo sa stanovišta islamske teologije i filozofije, nego uopšte kulture i čak filozofije hrišćanskog usmerenja i hrišćanske teologije. Njihov naučni rad je vrlo dobro naučno sastavljen i vrlo strogo metodološki zasnovan i autori ne raskidaju vezu između nauke, religije i filozofije. Zašto je to važno? Zato što živimo u vremenu kada se te forme znanja i ljudske delatnosti raskidaju, a time se raskida i jedinstvo i celovitost ljudske ličnosti… Autori vraćaju dignitet znanju koje se može izvesti iz religijske tradicije i to je važno za svaku religijsku tradiciju i istinu.“

 

Dr Elvir Musić o „Istoriji socijalne misli u islamu“ i „Tokovima islamske misli u XX veku“

https://www.youtube.com/watch?v=GH5oeyuPZ0c

Dr Elvir Musić: „Ovo su primarna djela koja približavaju dvije civilizacije jednu drugoj i njihova vrijednost će se pokazati kroz vrijeme, kroz citiranost i kroz doživljenost bitnima od strane najistaknutijih intelektualnih i naučnih predstavnika dva civilizacijska kruga koji se dotiču i prožimaju a, na žalost svih nas, ne žele da priznaju da su se upoznali već odavno i da dijele brojne vrijednosti živeći na istim prostorima. Dakle, želio bih da bar nazremo vrijednost ovih dijela… Tek vrijeme pred nama će suditi o vrijednosti ova dva iznimno značajna djela.“

 

Dr Muamer Halilović o knjizi „Istorija socijalne misli u islamu“, u Domu kulture Prijepolje

https://www.youtube.com/watch?v=u2gsGCmGQfw

Dr Muamer Halilović: „Svaka istorija je prvenstveno istorija misli. Usponi i padovi, politika, ekonomski razvoj unutar jednog društva, različiti međuljudski odnosi pa i događaji iz svakodnevnog života – sve su to posledice razvoja čovekove misli. Upravo zato, verovatno nećemo pogrešiti ako kažemo da kada neko istražuje bilo koji istorijski period, da zapravo istražuje razvoj misli u tom periodu. Međutim, kada kažemo razvoj i istorija misli to je već dosta opširna i neodređena sintagma i potrebno je da se konkretnije i preciznije odredi na koju misao mislimo i koja je karakteristika i materija te misli, ko su njeni akteri. Da li ta misao poseduje potencijal da se pokaže u našoj svakodnevici i koji su to potencijali? Da li su bili predstavljeni i realizovani kroz istoriju ili nisu? Da bi odredili i konkretizovali tu sintagmu istorije misli, istoričari su vrlo često pribegavali istraživanju određene naučne discipline, pa tako od davnih vremena imamo istoriju filozofije, medicine, mehanike… Imamo i istoriju socijalne misli. Ne govorimo o istoriji sociologije i jasno je zašto. Sociologija je zapravo novija nauka, koja se pojavila u određenom podneblju, pod određenim okolnostima, na osnovu određene idejne pozadine i ona kao takva predstavlja samo jedan segment celokupne istorije socijalne misli, ne samo u islamu već socijalne misli celokupnog čovečanstva. Međutim, mi smo u ovoj knjizi želeli da predstavimo i pređašnje periode pre pojave moderne sociologije i zato smo se opredelili za naziv socijalne misli, koji je obuhvatniji naziv.“

 

Dr Seid Halilović o knjizi „Tokovi islamske misli u XX veku“, u Domu kulture Prijepolje

https://www.youtube.com/watch?v=2uCegZUmCyc

Dr Seid Halilović: „Pokušaću da kratko predstavim knjigu ’Tokovi islamske misli u XX veku’ u okviru analize filozofskih konteksta odnosa između znanja i moći… O jednakosti između znanja i moći možemo govoriti u okviru tri različite filozofske analize. Prvi nivo značenja jednakosti između znanja i moći može se prepoznati u današnjem modernom zapadnom svetu. Saznajni kontekst modernog sveta nam razotkriva to značenje. Onda kada su moderni filozofi znanja od početka šezdesetih godina XX veka do danas i mnogobrojni postmodernistički mislioci insistirali na jednakosti između znanja i moći, oni su želeli da kažu da je znanje zapravo instrument moći. Znanje je moć, znači znanje ima instrumentalnu ulogu i služi moći… Moderna nauka je iz tog razloga danas instrumentalna nauka, a moderna racionalnost je instrumentalna racionalnost koja služi čovekovoj volji i moći… Na drugom nivou, insistiramo na tome da se suština znanja ne može ograničiti na instrumentalnu ulogu. Znanje je uzvišenije od toga da isključivo služi moći. Kada kažemo da je znanje moć, to zapravo ne znači na ovom nivou da znanje služi moći, nego znači da je znanje vladar. Znanje vlada po svojoj biti i nije prilagođeno čovekovoj volji i moći… Tako se formiraju dve različite platforme mogućih tumačenja islama u savremenom islamskom i modernom svetu. Da li je islamsko znanje u službi moći ili islamsko i religijsko znanje zapravo usmerava i oplemenjuje ukupne orijentacije čovekove volje i dominantne moći? Ogromna je razlika između te dve platforme! Prema jednoj platformi, islam tumačimo u okvirima modernističkog saznajnog stadijuma, a u ovom drugom slučaju islam i religiju uopšte tumačimo iz perspektive klasičnog religijskog saznanja… Poslednji i treći nivo učenja prema kome izjednačavamo znanje i moć, govori o još prefinjenijoj sferi vlasti znanja. U drugoj sferi smo govorili o tome da znanja vlada u sferi našeg mišljenja, a ovde želimo da kažemo da je znanje vladar u srži našega bića. Znanje menja naše biće… Na koji način znanje uzrokuje suštinske promene u samom biću čoveka koji poseduje znanje? Tako što znanje tu osobu vodi ka najuzvišenijem izvoru moći, a to je apsolutni izvor moći, odnosno Bog… Ta moć i znanje nisu pojmovne kategorije i ne zadržavaju se na jeziku, nego dolaze odozgo i direktno se povezuju s bogatstvom našega srca. Znanje koje izlazi iz srca – jeste moć.“