Istorija kulture i civilizacije islama i Irana

U ovom obuhvatnom pregledu hiljadu i četiristo godina razvoja kulture i civilizacije islama i Irana otkrićete:

  • pojmovne osnove i istorijske pozadine islamske civilizacije;
  • epohu javnog poziva i muslimanskih osvajanja;
  • istoriju pisma, Prevodilačkog pokreta i naučnih institucija u islamu;
  • plodove procvata raznih naučnih disciplina u islamu, poput matematike, astronomije, fizike, mehanike, medicine, alhemije, filozofije, logike, istoriografije i geografije, kao i periode arapske, persijske i turske književnosti i lingvistike;
  • rezultate razvoja tradicionalnih islamskih nauka, kao što su nauka o iščitavanju kuranskog teksta, egzegeza, nauka o predanjima, jurisprudencija, dogmatička teologija i sufizam;
  • način rada administrativnih i javnih ustanova, nadzornih organa i pravosudnih institucija u islamu, te razne modele prikupljanja zemljišnog poreza;
  • tokove umetnosti u islamskoj civilizaciji, uključujući arhitekturu, slikarstvo, kaligrafiju, muziku, tradicionalne dramske igrokaze, ilustrovano pripovedanje i modele melodičnog iščitavanja Kurana;
  • tragove viševekovnog uticaja islamske civilizacije na zapadna društva.

O izdanju

Istorija kulture i civilizacije islama i Irana

Autor: dr Ali Akbar Velajati

Preveo s persijskog: dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska civilizacija)

Godina izdanja: 2016.

ISBN: 978-86-89437-02-7

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 1315

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

 

Cena u knjižarama: 1600 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 1280 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

 

Recenzenti

Prof. dr Rade Božović, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Hazim Bašić, Mašinski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr Rade Božović: Orson Vels je jednom prilikom provokativno izrekao, pomalo, kompromitujuću misao da je lakše praviti istoriju nego je pisati. Ovo bi se odista moglo, makar donekle, primeniti i na pisanje svake značajne istorije civilizacije i kulture. Pa, ipak, mnogi autor se rado prihvata da se ponese sa civlizacijskim i kulturalnim činjenicama, ali kada ih treba fiksirati na papir oduševljenje može i da splasne. Međutim, dr Ali Akbar Velajati, autor ove obimne i vredne knjige, hrabro se upustio da preplovi okeanom jedne bogate civilizacije i kulture kao što je islamska i da je uspešno pretoči u monumentalnu istoriju. Ne samo po broju strana, već i po činjenicama koje ostavljaju čitaoca često zadovoljnim, ali i zapanjenim. U svojoj višetomnoj istorija svetskih civilizacija Vil Djurant je izrekao mnogo lepih reči na račun  persijskog, iranskog mentalnog i moralnog sklopa, pa kada se te reči raščitaju i na jedan potvrdan način u ovoj knjizi, dodatno postaje svakome jasno pred kavom se civilizacijom i kulturom nalazi. Stoga, pred takvim razuđenim i bogatim nasleđem, lako nije odustati od čitanja a pogotovo ne kada se postane svestan toga da je islamska civilizacija mnogo rasprostranjenija nego što bi moglo stati u ovu knjigu sa skoro hiljadu i četiristo strana i sa preko hiljadu fusnota (čemu je doprineo donekle i uspešni prevodilac dr Muamer Halilović svojim korisnim napomenama). Jer, mnoge regije, danas samostalne države u kojima je živela i danas živi islamska civilizacija (recimo Tadžikistan, Uzbekistan, Azerbejdžan, Avganistan, Pakistan pa i delovi Balkana i Indije) nužno se nisu mogle naći u ovoj monumentalnoj knjizi, opširnom i dostojanstvenom pregledu dostignuća i pregnuća islamske civilizacije i kulture, islamskog čoveka. Izbor je razumno pao i usredsredio se na Arape i Persijance, odnosno Irance kao dva najuspešnija i najplodnija naroda i predstavnike islamske civilizacije.

Iako je napisano mnogo korisne i vredne literature na pomenutu temu na velikim jezicima sveta, autor se hrabro, ali i uspešno, upustio i u njenu pretragu i pažljivo korišćenje. I uglavnom se probirljivo oslonio na najveća imena i najbolja dela i potom ih iskoristio uspešno u ovoj Istoriji. Uz dodatnu opasku, da su među njima našla i najznačajnija dela iz vredne i oprobane zapadnjačke i ruske orijentalistike. Kao recimo, Vladimirovič Bartold, W. Watt, F. Sezgin, Rosenthal, Ian Ripka, J. D. Person, Nicholson, Nallino, Adam Mez, Kračkovski i još, još podosta takvih imena. Sve sam orijentalistički olimp. Vredno je ovde zabeležiti da su neke knjige i dela iz islamske civilizacije i kulture skromno napisana i u nas, ili pak prevedena. Čitalac će sa takvim dopunskim saznanjima lakše čitati ovu ogromnu, enciklopedijsku knjigu.

Knjiga sa ovolikim brojem stranica, što je i za iščekivanje, obradila je sve manifestacije i segmente islamskih civlizacijskih dostignuća. Gotovo da bi bilo zamorno i sve ih ovde, u ovih nekoliko gotovo pratećih misli o knjizi dr Velajatija, pomenuti. Meni su se lično pored opštih civlizacijskih odrednica i opisa civilizacijskih kretanja i istorije, dopada to što se autor donekle odrekao, što je ispalo i korisno, uporne istorijske hijerarhije i hronologije. Dopalo mi se i to što je imao i potrebu da objasni mehanizme kulture, ali i često razmatrani pojam civilizacije i kulture. Naravno, on se nužno morao obratiti u tom pogledu, pored toga što je poštovao i mišljenja svetskih autoriteta na tom polju, i nezaobilaznom Ibn Haldunu. Iako ga je vezao za ’asabijju’, (porodični) klan, autor je ovaj pojam ovako odredio: „Civilizacija je, po našem mišljenju, rezultat procesa kulturnog usavršavanja i prihvatanja društvenog reda“.

Ipak, kada se sve sabere, rekao bih da se autor našao u velikoj meri na onom za svet univerzalnom stavu koji je proveren kroz razmatranja tolikog broja umnih analitičara i istoričara civilizacija i kultura: da je ratarstvo majka kulture a grad civilizacije . U tom smislu, on je i uspešno našao mesto islamskoj civilizaciji i kulturi koje su se udobno i značajno smestile između dva velika civilizacijska obrasca, evropskog i dalekoistočnog. U svakom slučaju, radoznalci, ali i stručnjaci, naći će mnogo toga na jednom  mestu, blagodareći ovoj enciklopedijskoj knjizi, mnogo iscrpnih, čak i bibliografske prirode, korisnih podataka. Počevši od astronomije, fizike i mehanike, medicine, alhemije, filosofije, logike, istorije i istoriografije, geografije, književnosti pa do lingvistike.

Dok sam čitao „rukopisni“ prevod ove značajne i važne knjige za našu, ali i mnogo širu, kulturnu sredinu, razmišljao sam i o tome da ni prevodiocu ove knjige nije bilo lako. Možda taman toliko koliko i samom autoru. Često se u nas previđa jedna divna turska misao o stvaralaštvu (usmenom, pre svega) koja govori o tome kako je s Neba pala zlatna jabuka onom ko je priču izmislio, onda i onom koji ju je preneo ili zapisao da bi na kraju pala u krilo i prevodiocu. Mladi prevodilac ove knjige je dr Muamer Halilović, vredan naučnik i odličan poznavalac persijskog jezika i filosofije, iranski doktorant i on je, odista, morao imati i određenih teškoća u tome da prebrodi i neke terminološke i sintaksičke razlike između dva jezika i dve kulture. Čitaoci će pravedno prosuditi o tome koliko je u tom teškom poslu uspeo.

Za lakše snalaženje u obimnom materijalu na kraju knjige nalaze se odlični i korisni Spisak literature i Indeks imena.