Napredak ka blaženstvu
Izvor, broj 5, mart 2015.
Dr Seid Halilović
Čovek je jedino biće koje može da planira i da sprovede program duhovnog napretka celog svog društva. Ako to ne učini, njegovo društvo će propasti
Napredak u društvu, poput svih promena u bićima i u univerzumu, ima svoje posebne uzroke. Društvo ne može napredovati nezavisno od tih uzroka. Međutim, taj napredak u različitim tradicionalnim i modernim društvima nema uvek isto usmerenje. Merilo i cilj prosperiteta katkad se ogledaju u tome da jedno društvo stekne nadmoć nad drugim društvima. To znači da će naprednija društva nužno biti moćnija i možemo reći spremnija da iskoriste prirodna bogatstva slabijih naroda. Prema drugoj definiciji, cilj društvenog razvoja jeste intelektualno i duhovno napredovanje svih članova društva.
Slavni muslimanski filozof Farabi (umro 950) svrhu društvenog i političkog života vidi u višnjem, metafizičkom blaženstvu. On ističe da se takvo blaženstvo postiže onda kada su vrla dela zajednička karakteristika svih država i zajednica. Moralne vrline i duhovno usavršavanje, prema njegovim političkim pogledima, biće pokazatelji da ljudi zaista napreduju u svom individualnom i društvenom životu.
Na mnogim mestima u svetim religijskim tekstovima, takođe, susrećemo se sa porukom da blaženstvo zaslužuju samo oni koji veruju u uzvišene istine i koji su privrženi večnim vrednostima.
Ako bude prihvaćeno da su višnja religijska učenja i moralno-pravne vrednosti merodavni, tada će eventualni sukobi u društvu jednostavnije moći da se otklone. A znamo da napredak jednog društva lako može biti zaustavljen zbog nesuglasica i sukoba u tom društvu. U protivnom, nesuglasice će se možda rešavati tako što će najmoćniji članovi društva nametnuti drugima svoje odluke i svoje izbore.
Kada budemo stremili uzvišenom i duhovnom unapređenju svog društva, tj. unapređenju svojih intelektualnih i kulturnih istinskih bogatstava, imaćemo pravo da očekujemo da naši naslednici budu prosperitetni, uzorni i plemeniti ljudi.