Opšta klasifikacija savremenih tokova mišljenja u islamskom svetu

Dr Seid Halilović

POGLEDI

Opšta klasifikacija savremenih tokova mišljenja u islamskom svetu

Ukoliko bismo želeli da ponudimo opštu klasifikaciju savremenih saznajnih tokova u islamskom svetu, primarno bismo se usredsredili na sledeća četiri generalna toka:

1. Tradicionalna platforma bez osvrtanja na modernizam

Prvi generalni saznajni tok predstavlja istorijski kontinuitet klasičnih metoda razmišljanja u islamskom svetu. Verski autoriteti ovde razmišljaju isključivo u okvirima svoje saznajne tradicije i ni na koji način nisu usmereni na moderni svet i njegove teorijske izazove. Čitaju i tumače klasične tekstove o tradicionalnim disciplinama u islamu i unapređuju rezultate nasleđenih diskusija s veoma jasnim metodološkim okvirima. Naravno, u svojim tradicionalnim školama u različitim delovima savremenog islamskog sveta oni neretko ostvaruju briljantne istraživačke rezultate, ali u okvirima internih i istovremeno izrazito dinamičnih i živih diskusija koje razvijaju potpuno su se izolovali od modernističkih tokova razmišljanja i obraćaju se isključivo vernicima i studentima iz svojih tradicionalnih krugova.

Ustanovićemo da verski autoriteti čiji intelektualni angažman povezujemo s ovim prvim tokom mišljenja ograničavaju svoju društvenu poziciju i kontakte u okvirima grupe i kruga svojih istomišljenika, ali se razume da i takvi kontakti zatvorenog tipa ne mogu biti apsolutno izolovani od svih ostalih struktura aktivnog društvenog života. Otuda, savremene škole u kojima se izučavaju klasične naučne discipline islama povezane su s opštom kulturom u okvirima privatnog života svojih verujućih pristalica. Vernici u tim školama dobijaju potrebna objašnjenja i savete o različitim jurističkim aspektima svog života, u slučajevima kada im se rodi dete, kada im neko bližnji umre, kada žele da organizuju venčanja i čak u svojim finansijskim poslovanjima. Međutim, verski autoriteti u ovim tradicionalnim školama, koliko god bili uticajni u stadijumu klasične kulture, neće pokazivati nikakvo interesovanje za pitanja iz oblasti modernih pravnih nauka niti će želeti da budu u društvu političara koji su u njihovim zemljama aktivni na marginama autoritativnosti moderne političke nauke.

2. Modernistička platforma bez osvrtanja na tradiciju

Drugi generalni saznajni tok u savremenom islamskom svetu ne prepoznajemo u stadijumu istorijske tradicije islama, već on predstavlja isključivo rezultate modernog saznanja. Profesori i istraživači u ovom saznajnom toku takođe se izoluju od svoje društvene okoline i isključivo su zainteresovani za to da rezultate modernog sveta bez ikakve promene prenesu u zemlje koje se nalaze na marginama dominacije modernizma. Dakle, oni uopšte ne razmišljaju o svojoj istorijskoj poziciji i baštini. Ako im je predmet interesovanja, primera radi, sociologija, oni će veoma predano raditi na tome da zainteresovanim studentima u svojoj zemlji prenesu najnovije sociološke teorije, o kojima će svakodnevno čitati, pretražujući uredno sve nove brojeve referentnih naučnih časopisa. Često će i posećivati zapadne zemlje kako bi usavršili svoja istraživanja, ukoliko tamo već ne žive ostali članovi njihovih porodica. Jednostavno, njihov jedini cilj je da ovladaju modernim teorijama i da ih u skladu s najvišim standardima zapadnih obrazovnih sistema prenesu studentima u svojoj zemlji u islamskom svetu.

Ustanovićemo da ovaj, drugi, saznajni tok treba zapravo poistovetiti sa sistemom službenog naučnog znanja, tačnije s dominantnim tokovima moderne nauke koji se ubrzano razvijaju u islamskom svetu. Ne moramo biti posebno hrabri da bismo dodali da upravo u takvom saznajnom sistemu rade skoro svi univerziteti u današnjem islamskom svetu, a već smo rekli da se u malobrojnim tradicionalnim islamskim školama danas uglavnom promoviše prvi generalni saznajni tok o kojem smo kratko diskutovali.

3. Tradicionalna platforma s kritičkim osvrtom na modernizam

Sledeća dva saznajna toka organizovana su na marginama spomenuta dva toka. Počećemo od veoma značajnog saznajnog toka koji povezujemo s prvim. Ovde nekolicina istaknutih profesora tradicionalnih škola u savremenom islamskom svetu želi da iz perspektive kognitivne autoritativnosti klasičnog intelektualnog nasleđa islama kritički preispita norme svoje društvene i istorijske pozicije u uslovima današnjeg života. Oni svoju polaznu tačku pronalaze u klasičnom saznajnom nasleđu koje je briljantno utemeljeno u tradicionalnim islamskim školama i to nasleđe primarno i aktivno koriste u okviru platforme civilizacijskih odnosa s modernim Zapadom.

Jedan primer iz novije istorije tradicionalnih škola u Iranu može nam pomoći da bolje razumemo ključno obeležje ovog, trećeg, generalnog saznajnog toka. Grandiozni filozof i komentator Kurana Alame Tabatabai (1903–1981), jedan od najreprezentativnijih predstavnika slavne tradicionalne škole u iranskom gradu Komu u XX veku, dolazio je često u prestonicu Tehran putujući i starim međugradskim autobusima, ne obazirući se na svoju duboku starost, kako bi učestvovao u redovnim naučnim susretima s ondašnjim modernim iranskim misliocima, na kojima je bio prisutan i čuveni Francuz Anri Korben. Kada su u nekoliko navrata savetovali Tabatabaiju da ne ide na te susrete, on je, kako se priča, demonstrirao svoje veliko nezadovoljstvo i zabrinutost, ističući da su mu razgovori u Tehranu od ključne koristi. U kontekstu svoje aktuelne rasprave odlično možemo razumeti Tabatabaija. On je znao da će u okviru tehranskih susreta čuti najtemeljnija obrazloženja modernih teorija i da će tako moći ispravno da ih vrednuje u sistemu čvrstih filozofskih principa klasičnog islamskog saznajnog nasleđa. U protivnom, ne bi dobio priliku da čuje pitanja i teorijske izazove današnjice, a vapio je za tim jer je želeo da ta pitanja postavi strukturama svog istorijskog okruženja i da pokrene novi civilizacijski talas u svetlu kognitivnog kredibiliteta klasične islamske filozofije koju je maestralno poznavao.

4. Modernistička platforma s kritičkim osvrtom na tradiciju

Konačno, četvrti saznajni tok povezujemo s drugim. Naime, mnogobrojni mislioci u savremenom islamskom svetu iz perspektive moderne nauke i modernog saznajnog sistema preispituju svoju istorijsku baštinu i u svetlu kredibiliteta modernog znanja rekonstruišu svoju aktuelnu poziciju u današnjici. Dakle, nakon što su se dobro upoznali s rezultatima modernog naučnog saznanja, oni ne žele da ostanu izolovani u svom društvenom okruženju, već aktiviraju znanje koje su stekli o modernizmu i koje smatraju isključivo kredibilnim i onda svoju islamsku tradiciju sučeljavaju s novim teorijskim izazovima, da bi je konačno revidirali u strukturama kognitivne autoritativnosti modernog znanja.

Ne bismo smeli očekivati da će nam opšta klasifikacija ponuditi detaljnija saznanja od toga da u savremenom islamskom svetu možemo prepoznati samo spomenuta četiri generalna saznajna toka. Ipak, moramo znati da se svaki od ovih tokova deli u mnogobrojne manje grupe koje pripadaju potpuno različitim saznajnim horizontima.

Izvor:

Halilović, Seid (2021), Tokovi islamske misli u XX veku, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom“, str. 19–23.

Opširnije o knjizi Tokovi islamske misli u XX veku pročitajte OVDE.

Knjigu možete kupiti OVDE.