Završen prvi kurs islamske filozofije

U prostorijama Centra za religijske nauke „Kom“ u Beogradu završen je prvi kurs islamske filozofije. U okviru kursa održano je devet radionica u periodu od 13. do 30. maja 2014.

Održavanje kratkoročnih edukativnih kurseva predstavlja jedan od osnovnih elemenata misije Centra na putu realizacije strateških ciljeva, kao što su:

- sticanje najvišeg kredibiliteta i autoriteta na polju produkcije religijske nauke u regionu;

- prerastanje u naučni institut i učestvovanje istraživačkih grupa u menadžmentu znanja u regionu.

Cilj ovih radionica definisan je u vidu upoznavanja učesnika sa osnovnim karakteristikama peripatetičke, iluminativne i transcendentne filozofije, kao i doktrinarne gnoze u islamu.

Sadržaj koji je prezentovan u okviru radionica zasnovan je na sumarnom prikazu glavnih delova knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, prve autorske monografije o istoriji islamske filozofije u našem regionu. Na taj način, sadržaj kursa bio je usklađen sa tradicionalnim modelom izučavanja islamske filozofije i sve analize neposredno su se oslanjale na izvorna arapska i persijska dela slavnih muslimanskih filozofa. U svetlu didaktičnog pristupa analizi istorije islamske filozofije, na ovom kursu predstavljen je kratak i istovremeno obuhvatan prikaz svih značajnih tokova i prekretnica u filozofskoj baštini islama.

Prijave za učešće na kursu bile su otvorene od sredine marta 2014. do 10. maja. Kako je bilo planirano da radionice budu interaktivne i da diskusija bude jedan od najznačajnijih elemenata radionica, što zahteva da svi učesnici budu aktivno uključeni u diskusije, primljeno je četrnaest kandidata, koji su u pisanoj formi obrazložili motiv svog učešća. S obzirom na osnovnu povezanost kursa i sadržaja knjige „Kratka istorija islamske filozofije“, cena ove knjige bila je uračunata u kotizaciju za učešće na kursu.

Svaka radionica je trajala devedeset minuta, a poslednjih pola sata bilo je predviđeno za interaktivnu diskusiju. Diskusije su bile izuzetno korisne, dinamične i sadržinski bogate, jer su uvaženi učesnici obuhvatno analizirali predmet svake radionice iz perspektive svojih različitih stručno-akademskih interesovanja o filozofiji, antroplogiji, religiologiji, političkim naukama i persijskoj i arapskoj književnosti.

Za svaku radionicu bile su pripremljene odvojena kraća skripta i PowerPoint prezentacija.

U nastavku, sumiraćemo osnovne sadržinske karakteristike svih devet radionica prvog kursa islamske filozofije:

 

1. Originalnost islamske filozofije

Datum: utorak, 13. maj

Predavač: dr Tehran Halilović

- Islam

Pojavom islama postavljene su osnove briljantnog i trajnog napretka islamskog društva u različitim oblastima, uključujući nauku i filozofiju. Površinskim pregledom tema koje se spominju u Kur’anu, uočavamo značajno prisustvo sadržaja koji odiše aromom filozofskih doktrina, kao što su: istina, čovek, život i smrt, moral, vaspitanje, porodica, društvo, svet i istorija naroda.

- Prevodilački pokret

Uzimajući u obzir prisustvo i dubinu filozofskih doktrina u islamu koje su iznesene u kur’anskim tekstovima, treba konstatovati da proces prevođenja starogrčke filozofije na arapski jezik, predstavlja isključivo rezultat naučnog razvoja i unapređenja islamskog društva, a ne posledicu uticaja stranih kultura.

- Suština islamske filozofije

Muslimanski filozof je uveren u istinitost kur’anskog teksta i veruje da religija nudi saznajna rešenja za mnoga njegova pitanja, između ostalog i filozofska. Bilo bi neopravdano ako bi muslimanski filozof sa ovom saznajnom pozadinom ostao ravnodušan prema istini koju je upoznao u pouzdanim i izvesnim izvorima, onda kada bi počeo da se bavi filozofskim pitanjima racionalnom metodom.

 

2. Farabi

Datum: sreda, 14. maj

Predavač: dr Tehran Halilović

- Život i dela

Abu Nasr Farabi (257/870–339/950), poznat kao Drugi učitelj, jedan je od najznačajnijih islamskih filozofa. Prema mišljenju mnogih istraživača, Farabi je utemeljivač islamske filozofije, s obzirom na to da je prvi u islamskom svetu predstavio potpuno samostalnu filozofsku školu.

- Odnos između filozofije i religije

Farabi ističe da i filozof i verovesnik mogu da uzdignu nivo svog razuma do stečenog razuma koji se sjedinjuje sa aktivnim intelektom i da tako dospeju do najvećeg znanja. Međutim, razlika između filozofa i verovesnika pokazuje se u moći imaginacije koja zapravo predstavlja verovesnikovu prednost. Zahvaljujući toj moći, verovesnik može da čuje glas i da vidi lik posrednika revelacije, odnosno anđela.

- Dokaz o postojanju Boga i o Njegovim svojstvima

Razlikujući esenciju i egzistenciju, Farabi uspešno pojašnjava novu podelu bića na nužno biće (al-vadžib) i na moguća bića (al-mumkinat). Esencija mogućih bića ne zahteva po svojoj biti egzistenciju, već je dobija spolja od drugih bića. Jedino biće koje nema esenciju različitu od egzistencije, jeste Bog, ili kako filozofi kažu, Nužno biće. Iz božije nužnosti i savršenstva, onako kako to Farabi pojmi, proističu takođe večnost i beskrajnost Boga.

- Emanacija i poreklo sveta

Da bi pojasnio odnos između jedinstva i mnoštva, Farabi koristi učenje o emanaciji. Emanacija podrazumeva to da jedno biće proizvede samo jedno biće. Shodno ontološkom hijerarhijskom sistemu peripatetičara, Farabi je tvrdio da je broj intelekata ograničen. Poslednji intelekt, odnosno aktivni intelekt neposredni je uzrok materijalnih bića.

- Utopija kao Vrli grad

Jedno od najpoznatijih filozofskih pitanja o kom prvi put u islamskoj filozofiji govori upravo Farabi jeste pitanje Utopije, ili kako to sam on naziva, pitanje Vrlog grada (al-madina al-fadila). Naime, Farabi je osnivač islamske političke filozofije i na tom polju ostvario je briljantne rezultate koji su do danas merodavni.

 

3. Ibn Sina

Datum: petak, 16. maj

Predavač: dr Tehran Halilović

- Život i dela

Ibn Sina (370/980–428/1037) je obuhvatnije realizovao filozofske namere Kindija, Farabija i ostalih islamskih filozofa koji su želeli da približe starogrčku i aleksandrijsku filozofiju kur’anskim monoteističkim doktrinama. Pored toga, on je napisao gnostička poglavlja o duhovnom putovanju na kraju svoje poslednje knjige, al-Išarat va at-tanbihat, i na taj način pokazao da on nije bio samo peripatetički filozof.

- Odnos između filozofije i religije

Ibn Sina je posvetio posebnu pažnju značaju verovesništva u filozofiji. Prema mišljenju Ibn Sine, verovesnik je savršen čovek koji ima tri osnovne karakteristike: bistar um, sjedinjen sa aktivnim intelektom, savršenu snagu imaginacije i moć upravljanja prirodom, onako kako duša upravlja telom.

- Argument iskrenih o božijem postojanju

Pošto se ne zasniva ni na čemu drugom osim na božijoj egzistenciji, filozofski argument kojim Ibn Sina potvrđuje egzistenciju Nužnog bića, odnosno postojanje Boga, ima izuzetno veći značaj od ostalih dokaza. Ibn Sina je ovaj argument nazvao argumentom iskrenih i tako po prvi put upotrebio ovu sintagmu koja će kasnije postati jedno od ključnih obeležja celokupne tradicije islamske filozofije.

- Čovekova duša i njen život

Ibn Sina tvrdi da Aristotelova definicija duše ne određuje njenu suštinu, već samo njen upravljački odnos prema telu. Ibn Sina je uverenja da duša nije samo forma tela, već da je samostalna supstancija koja može, a ne mora, da zavisi od materije. Na taj način, on dolazi do dokaza kojim utvrđuje nadmaterijalnost duše, kao i njenu večnost.

- Ibn Sinine gnostičke sklonosti

Svi tekstovi koje je Ibn Sina sročio na kraju svog naučnog života, govore o tome da Ibn Sininu naučnu ličnost ne treba interpretirati samo u okviru njegovih opštepoznatih dela, već je potrebno da uzmemo u obzir celokupan trud koji je on uložio sa ciljem uspostavljanja novih gnostičkih „istočnjačkih“ pogleda na svet.

 

4. Iluminativna filozofija

Datum: ponedeljak, 19. maj

Predavač: dr Seid Halilović

- Život i delo

Šihabudin Jahja ibn Habaš ibn Amirak Suhravardi, poznat kao Šejh Išrak (Učitelj iluminacije) rođen je 549/1153. u Suhravardu, u severozapadnom delu današnjeg Irana. On utemeljuje novu iluminativnu filozofiju.

- Filozofska metodologija iluminativne filozofije

- Spekulativno-intuitivna metoda

Suhravardi je želeo da preporodi filozofiju. Međutim, on u okviru svog filozofskog sistema insistira na tome da se nužno moraju prihvatiti dve moći: diskurzivna moć i moć intuicije.

- Istinska filozofija

Suhravardiju je izuzetno značajno to što su glavni predstavnici gnoze i misticizma, takođe, dospeli do same istinske realnosti. Oni su realnost sagledali snagom intuicije.

- Intuitivno iskustvo u ogledu razuma

Intuitivno iskustvo, u svojstvu uzvišene moći čoveka koji ga poseduje, utiče na njegove niže moći, to jest na razum i na oset. Intuicija svojom svetlošću obasjava niže stupnjeve čovekove saznajne moći. Tada, razum i oset bivaju prosvetljeni (munavvar) i funkcionišu kao razum i oset srca (qalbi).

- Čovekova duša u iluminativnoj filozofiji

Kod Suhravardija duša je manifestacija višnjeg sveta svetlosti. Ta manifestacija je obasjala tmine materijalnog sveta, ali je u njemu ostala zarobljena i otuđena od svoje primordijalne domovine.

- Izvori iluminativne filozofije

- Islamska peripatetička filozofija

Suhravardi je odrastao u naučnom ambijentu u kojem je islamska peripatetička filozofija bila dominantna naučna racionalna disciplina.

- Stare filozofske baštine Zapada i Istoka

U mislima i delima zapadnih predstavnika drevne filozofije, u starogrčko doba i ranije, Suhravardi pronalazi jasnu inspiraciju i smerodavnu potvrdu u korist osnovnih saznajnih obeležja svoje filozofske škole. Isto tako, posebno je značajan odnos Suhravardija prema „filozofiji istočnjaka“ (hikmat al-mašrikijjin).

- Otkrovenja, islamska gnoza (irfan) i religijska učenja

Intuitivna moć Suhravardijeve ličnosti imala je, nesumnjivo, presudan uticaj u procesu formiranja nove iluminativne orijentacije u islamskoj filozofiji. Naravno, u svojoj inovativnoj filozofskoj školi Suhravardi je često koristio i sadržaje intuitivnih iskustava grandioznih muslimanskih mistika. Napokon, ne možemo smetnuti s uma činjenicu da sama učenja islama predstavljaju jedan od najosnovnijih izvora Suhravardijevog intelektualno-intuitivnog nasleđa.

 

5. Filozofija i doktrinarna gnoza

Datum: sreda, 21. maj

Predavač: dr Seid Halilović

- Disciplinarne širine islamske gnoze

- Praktična gnoza

U islamskoj civilizacijskoj baštini, u okrilju mnogostruko pojašnjavanih i zapisivanih praktičnih iskustava gnostika u vezi sa njihovim duhovnim putovanjima, utemeljena je zasebna naučna disciplina koja govori o tome i koja se naziva praktična gnoza.

- Doktrinarna gnoza

U doktrinarnoj gnozi se govori o realnostima i saznanjima do kojih je dospeo duhovni putnik snagom svoje intuicije i koje je sam on pojasnio. Naime, na kraju staze svog duhovnog usavršavanja, on pristupa stadijumu „egzistencijalnog starateljstva“ (vilajat) i poistovećuje se, u granicama ontoloških mogućnosti stvorenih bića, sa samom realnošću i sa izvesnim znanjem.

- Književna gnoza

Književna gnoza upotpunjuje rezultate doktrinarne i praktične gnoze. U njoj se razotkrivaju skriveniji aspekti duhovnog putovanja i gnostičkog saznanja o kojima se ne može sve kazati naučnim jezikom i terminima, u okviru prethodne dve naučne discipline islamske gnoze.

- Gnostički redovi i obredi

Gnostičke vaspitne norme su pojašnjavane i prihvaćane u različitim okvirima i, usled toga, pojavili su se razni mistički, odnosno sufijski redovi.

- Gnoza i veroškolska učenja

Najznačajniji baštinici gnoze u islamu veruju da je njihova gnostička baština formirana u okrilju ezoteričnih tumačenja Kur’ana i predanja.

- Poreklo islamske gnoze

- Unutrašnji osećaj muslimanskih gnostika

Džunejd Bagdadi (umro 910) kaže: „Ovim putem koračaju oni koji Knjigu Boga slavljenog i veličanstvenog drže u desnoj ruci, a praksu blaženog verovesnika Muhameda u svojoj levoj ruci. Svetlošću ove dve sveće oni neće upasti u bezdan sumnji, niti u tmine novotarija“.

- Gnostička učenja Kur’ana i predanja

Na mnogim mestima u Kur’anu i predanjima, muslimanski gnostici čitaju o mogućnosti susretanja s Bogom, te o posebnom božijem zadovoljstvu koje je vrednije od svih kategorija raja. Kur’an i predanja nam takođe otkrivaju da postoji onostrano znanje koje se neposredno može dobiti iz primordijalnih izvora ontološke realnosti. Prema Kur’anu i predanjima, intuitivno blaženstvo mogu postići svi ljudi trajnim i odvažnim pročišćenjem svoje duše.

 

6. Škola Ibn Arabija

Datum: petak, 23. maj

Predavač: dr Seid Halilović

Gostujući predavač: prof. dr Rade Božović (arabista i bivši dekan Filološkog fakulteta u Beogradu)

- Razdoblja doktrinarne gnoze

- Prvo razdoblje

Od same pojave islama i posebno nakon toga što je gnoza kao poseban kulturno-društveni tok ustanovljena početkom III/IX veka, pa sve do grandioznog Ibn Arabija, brojni gnostici su prezentovali zadivljujuće rezultate svojih intuitivnih saznanja o realnosti i univerzumu, iako nikada o tome nisu govorili u okviru posebne naučne discipline.

- Drugo razdoblje

Gnostici su izražavali jasno nezadovoljstvo zbog načina na koji su ostali muslimanski mislioci prezentovali ontološka učenja islama.

1. Ibn Arabi

Ibn Arabi je prezentovao sve sadržaje koji se nužno koriste kao osnovne i sporedne doktrine u školi gnostičke ontologije, a njegovi istaknuti naslednici su sve te sadžaje sabrali iz njegovih različitih dela i postepeno objedinili u novoj disciplinarnoj strukturi.

2. Sadrudin Kunavi

Kunavijeva dela predstavljaju jedini originalan izvor ispravnog tumačenja Ibn Arabijevih učenja.

3. Saidudin Fargani

U istoriji doktrinarne gnoze, Fargani se izdvaja po tome što je utemeljio i upotpunio jasnu terminologiju ove naučne discipline.

4. Abdurazak Kašani

Kašanijeva dela su posebno karakteristična po svojoj filozofskoj uređenosti.

5. Davud Kejsari

Kejsari je nesumnjivo najuticajniji komentator Ibn Arabijevog Fususa. Njegov opširni komentar se sve do danas izučava kao najznačajniji deo obavezne literature iz islamske doktrinarne gnoze.

- Treće razdoblje

Krajem X/XVI veka i u prvoj polovini XI/XVII veka, pojavom Mula Sadre Širazija, sasvim je promenjen osnovni tok sudbine celokupne islamske misli. U njegovim delima, filozofija i doktrinarna gnoza su potpuno sjedinjene.

- Razum u doktrinarnoj gnozi

Istaknuti muslimanski gnostici ističu da mi do nekih uzvišenih realnosti ne možemo dospeti osim uz pomoć intuicije. Filozofski razum može razotkriti i dokazati sva gnostička višnja saznanja, ali u tom procesu razum ne može biti sam, već je potrebno da bude podržan od strane više i savršenije saznajne moći.

 

7. Filozofske škole u Širazu i Isfahanu (između XIV i XVI veka)

Datum: ponedeljak, 26. maj

Predavač: dr Muamer Halilović

- Filozofska škola u Širazu

- Najznačajniji predstavnici: Kutbudin Širazi, alama Davani, porodica Daštaki

- Generalne karakteristike

1. Uporedo su iščitavane islamska peripatetička i iluminativna filozofska škola.

2. Polet racionalne teologije jedna je od značajnih karakteristika širaske škole.

3. Budući da je iluminativna filozofija sa svojom racionalno-intuitivnom metodom stekla neosporivu autentičnost, te pošto je islamska teologija postala potpuno racionalna, izgubile su značaj sve netačne predrasude u vezi s tim da gnostička ontologija nema ničega sličnog sa filozofijom.

4. Sledeći dragoceni rezultat širaske racionalne škole, koji će se dodatno razviti u transcendentnoj filozofiji, bio je očigledno produbljenje značaja egzistencije (al-vudžud) u filozofiji.

5. Nove okolnosti koje su uticale na islamsku filozofiju u doba širaske škole doprinele su pojavi novih pitanja kojima se kritički pristupalo sagledavanju fundamenata islamske peripatetičke i iluminativne filozofske škole.

- Filozofska škola u Isfahanu

- Najznačajniji predstavnici: Mir Damad, šejh Bahai, Mir Fendereski

- Generalne karakteristike

1. Otklonjene su površne nesuglasice između islamske filozofije i tradicionalnih nauka poput egzegeze i određenih aspekata jurisprudencije.

2. Komparativno se sagledavaju filozofska ontologija i gnostičko-teološki pogled na svet.

3. Svestrano se kritikuje islamska peripatetička filozofija u korist stavova iznetih u iluminativnoj školi.

 

8. Mula Sadra Širazi

Datum: sreda, 28. maj

Predavač: dr Muamer Halilović

- Misaoni izvori transcendentne filozofije

a. Kur’an i tradicionalna islamska predanja;

b. doktrinarna gnoza u okviru Ibn Arabijeve tradicije;

c. drevna filozofija predsokratovaca;

d. personalne duhovno-epistemičke intuicije;

e. islamska peripatetička filozofija;

f. islamska iluminativna filozofija;

g. teološki aksiomi zasnovani na izvesnim argumentima.

- Epistemologija

- Prisutno znanje – temelj izvesnog saznanja

Mula Sadra ističe da postoje dve vrste saznanja: neposredno/prisutno (al-’ilm al-huzuri) i posredno/pojmovno (al-’ilm al-husuli).

- Ontologija

- Primarnost egzistencije

Da li na spoljašnju realnost ukazuje pojam egzistencije ili pojam esencije? Utemeljivač islamske transcendentne filozofije argumentovano tvrdi da pojam egzistencije ukazuje na spoljašnju realnost, te da ono što sačinjava realnost jeste upravo egzistencija.

- Gradiranost egzistencije

Na osnovu ove doktrine, egzistencija ima gradiranu i stepenastu prirodu. Prema tome, svako postojanje (egzistent) predstavlja jedan od stupnjeva jedinstvene egzistencije.

- Personalno jedinstvo egzistencije

Doktrina o personalnom jedinstvu egzistencije znači da jedna egzistencija prožima spoljašnju realnost, te da ono što smo u doktrini o gradiranosti egzistencije nazivali nižim stupnjevima egzistencije jesu, u stvari, manifestacije te apsolutne egzistencije.

- Kosmologija

- Supstancijalno kretanje

Tvrdeći da je predmet kretanja sama supstancija, te da su promene u akcidentima samo manifestacija originalnih promena u supstanciji, Mula Sadra je zaključio da materija nikada nije stabilna, te da je ona u stalnom kretanju.

- Vreme – četvrta dimenzija materije

Mula Sadra tvrdi da vreme označava meru supstancijalnog kretanja materijalnih postojanja. S druge strane, pošto je dokazao da je materija u svojoj biti u stalnom pokretu, on je zaključio da svako materijalno postojanje poseduje svoje zasebno vreme koje određuje meru njegovog supstancijalnog kretanja.

- Antroplogija i eshatologija

- Dvodimenzijanost čovekovog postojanja

Mula Sadra je smatrao da čovekova duša nastaje kao materijalno biće, a da kasnije supstancijalnim kretanjem dostiže nivo imaterijalnih bića.

- Proživljenje i odnos između tela i duše

Utemeljivač transcendentne filozofije je uverenja da se čovekova duša i nakon smrti materijalnog tela ne odvaja od svih telesnih oblika.

 

9. Transcendentna filozofija u savremenom dobu

Datum: petak, 30. maj

Predavač: dr Muamer Halilović

Gostujući predavač: prof. dr Drago Đurić (upravnik Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu). Tema predavanja gostujućeg predavača: Savremena filozofija religije

- Period tumačenja transcendentne filozofije

Ovaj period počinje zajedno sa pojavom Mula Sadrinih neposrednih učenika, poput Fejza Kašanija i Abdurazaka Lahidžija, kao i njihovih kasnijih naslednika, od kojih posebno izdvajamo Mula Ismaila Hadžuija i porodicu Naraki.

- Period uključenja transcendentne filozofije u obrazovni sistem

Na institucionalizaciju transcendentne filozofije i na njeno uključenje u obrazovni sistem, čime je ova škola dobila poseban društveni značaj, čekalo se sve do pojave Mula Alija Nurija i njegovog slavnog učenika Mula Hadija Sabzevarija. Oni su svojim utemeljenim poznavanjem same suštine tog filozofskog sistema uspeli da predstave tu filozofsku školu u najboljem svetlu i da bitno pomognu da se ona blagovremeno uključi u sisteme visokog obrazovanja u raznim delovima i naučnim centrima islamskog sveta.

- Period proširenja transcendentne filozofije

Početak perioda proširenja najavio je savremeni filozof Alama Tabatabai svojim dragocenim filozofskim tumačenjem Kur’ana. Njegovim trudom i trudom njegovih učenika i naslednika, transcendentna filozofija je vitalnija i zastupljenija nego ikada pre. Ova škola danas precizno definisanim metodama utiče čak i na ostale humanističke i društvene nauke.