Dr Halilović u Domu omladine Beograda o Kabi u islamskom predanju

Dr Muamer Halilović, član Centra za religijske nauke „Kom“, govorio je na petoj tribini u okviru ciklusa „Teologija i arhitektura“, koja je održana u Domu omladine Beograda, 14. juna 2023, u organizaciji Instituta za studije kulture i hrišćanstva i Doma omladine Beograda, a u saradnji s Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Tema predavanja dr Halilovića bila je „Kaba u islamskom predanju“ i tribinu je otvorila Danijela Marković sa Instituta za studije kulture i hrišćanstva koja je predstavila koncept ciklusa i uvodno govorila o tribini.

U nastavku je dr Halilović spomenuo da je za svaku sistematsku promenu potreban kolektiv. Pojedinac koji želi da promeni idejnu platformu društva u kojem živi mora da bude svestan toga da ga čeka izuzetno trnovit pun. On najpre mora svoju novu ideju da predstavi ograničenom broju ljudi za koje pretpostavlja da će je prihvatiti. Tako će se unutar jednog većeg kolektiva polako stvarati nova grupa i zajednica. Uspeh te nove ideje strogo će zavisiti od uspeha te grupe. To smo mogli da vidimo i u maloj grupi sledbenika verovesnika Muhameda koji su u Meki trpeli veliko nasilje dok se napokon nisu odselili u Medinu.

Glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa Kom govorio je i o razlozima zbog kojih su verovesnik Muhamed i njegovi prijatelji odselili iz Meke u Medinu. Takođe, istakao je da je nakon osvajanja Meke, Kaba prerasla u glavnu manifestaciju kolektivne svesti muslimana, i tako je ostalo sve do danas. Ipak, o Kabi je moguće govoriti s različitih aspekata: s terminološkog, istorijskog, geografskog, pravnog, ontološkog, književnog i mnogih drugih.

Kaba, odnosno Ka’ba, osnovno je svetilište u islamu i označava glavni simbol islamskog godišnjeg hodočašća u Meki. Dobila je naziv na osnovu vizuelnog izgleda – ka’ba u arapskom jeziku označava kocku, a ovo zdanje ponajviše podseća na to geometrijsko telo. Ipak, ovo joj nije jedini naziv. U dva slučaja koristi se naziv „Bajt“ – jednom kada se ističe da je ona „al bajt al altik“, odnosno „oslobođeni dom“, drugi put kada se spominje da je ona „al bajt al ma’mur“, odnosno „uređeni dom“. Reč „bajt“ je u arapskom jeziku najpre označavala prenoćište ili noćno utočište, ali je kasnije obuhvatala sve oblike utočišta i doma, i tako se vrlo često koristila kako bi označila i duhovna čovekova utočišta. Otuda i ova dva naziva – oslobođeni dom ili utočište odnosi se na dom izbavljen od svih materijalnih nedostataka i ograničenja, dok uređeni dom asocira na duhovno uspinjanje.

Foto: Časlav Vukojičić i Centar za religijske nauke „Kom“

Iz ovoga potiče i mnoštvo simbola u slučaju Kabe. Budući da u sebi sadrži i slavni Crni kamen (al-hadžar al-asvad), ona simbolično povezuje materijalni i božanski svet čineći tako središte svega stvorenog. Zapravo, i sam čin hodočašća koji podrazumeva tavaf i kruženje hodočasnika oko Kabe asocira na ontološku povezanost svih stvorenih bića sa Bogom. Ideja ove povezanosti je tumačena na različite načine u islamskim predanjima i racionalnoj misli. Najpre je bilo reči o stalnoj i suštinskoj povezanosti stvorenoga i stvoritelja, ali je ta ideja opovrgnuta kritikom da samo postojanje stvorenoga ograničava svemoć i sveprisustvo božje. Zato je u nekim kasnijim tumačenjima izrečeno da su stvorenja samo senke božje, Njegove manifestacije koje duboko u svom modelu postojanja zavise od božje egzistencije. Taj odnos se savršeno simbolizuje u slučaju hodočašća i kruženja hodočasnika oko Kabe. Kada se taj čin posmatra s određene udaljenosti primećuju se samo Kaba i neki svetli talas oko nje, jer su hodočasnici obučeni u bele odore. Dakle, postoji samo Kaba, sve ostalo je njen odraz, njena senka i njen odsjaj.

Kaba ujedno simbolizuje i božje jedinstvo. Sagrađen je veliki broj džamija i bogomolja kroz istoriju islama, ni broj im se ne zna, ali sve one imaju drugorazredni značaj u odnosu na Kabu, koja nikada i nigde nije izgubila svoj centralni položaj i neprikosnoveni značaj. Uvek je ostala jedna i jedina. Na ovoj tribini bilo je reči o značaju Kabe u islamskoj misli, o simbolima koji je prate i ukazuju na ontološku pozadinu njene percepcije u islamskom društvu, o slojevima i stupnjevima njenog postojanja, ali i o uticaju koji su ti simboli imali na izgradnju drugih bogomolja u islamu.

Nakon što je govorio o istorijskim, geografskim i pravnim aspektima Kabe, dr Halilović je spomenuo da se nekada određene teme istovremeno pojavljuju i u dogmatičkoj teologiji i u jurisprudenciji, jer obuhvataju i verovanja i praktične postupke. Jedan od takvih primera kada su u pitanju Kaba i hodočašće bila je promena kible, odnosno molitvenog i duhovnog orijentira muslimana. Punih četrnaest godina je kibla bila Jerusalim, nakon čega je promenjena u Kabu. Razloga za takvu promenu bilo je mnogo, a neki od njih su sledeći:

• Da bi se pokazalo jedinstvo svih religija, odnosno da je islam nastavak pređašnjih verskih baština.
• Jerusalim istorijski i ontološki predstavlja važan duhovni centar za muslimane, ali i za pripadnike svih monoteističkih religija, pa je i to jedan od razloga.
• Nakon određenog perioda kada su prethodni uslovi i razlozi ispunjeni, muslimanima je bila potrebna neka vrsta specifičnosti u izražavanju svoje religije, a orijentir za molitvu je jedan od najvažnijih činilaca.
• Ontološki značaj same Kabe kao svetog mesta. Čak je i duhovno putovanje Muhamedovo krenulo od Kabe do Jerusalima, pa ponovo do Kabe.
• Istorijska veza sa Mekom kao početkom islama morala je da se očuva, jer je prvi kolektivni duh islama stvoren upravo na tom mestu.
• Prvi oblik monoteističkog ispoljavanja verovanja kod Avrama upražnjen je na mestu gde se danas nalazi Kaba.

Šef Grupe za religijsku civilizaciju Centra za religijske nauke „Kom“ u nastavku je govorio i o ontološkim aspektima Kabe, te i o vezi između položaja Kabe i savršenog čoveka u stvorenome svetu. Ova veza se jasno prikazuje i u književnoj tradiciji islamskog misticizma. Savršeni čovek i Kaba u toj književnosti predstavljaju neki oblik savršenstva stvorenoga sveta. Pa zato mnogi pesnici kada govore o Kabi, misle o njenom duhovnom aspektu. Mističko razumevanje Kabe dobrim delom se predstavlja u njihovoj poeziji. Naravno, oni i te kako poštuju i materijalni oblik Kabe, Hafiz Širazi, Mevlana Rumi i mnogi drugi predstavnici mistične poezije u islamu po nekoliko puta su odlazili na hodočašće u Meku. Mevlana je tu proveo oko 3 godine svoga života, ali to putovanje mu nije označavalo samo formalnost, već put ka sjedinjenju s istinom.

Svoje predavanje dr Halilović je završio stihovima Mevlane Dželaludina Rumija o Kabi i hodočašću:

O ljudi koji ste otišli na hodočašće, gde ste, gde ste?

Ljubljeni je upravo ovde, dođite, dođite!

Tvoj ljubljeni je pored tebe, zid do zida,

Šta tražite izbezumljeni po pustinji?

Ako ugledate lik bez lika svog gospodara ljubljenog,

Shvatićete da ste upravo vi i Njegov lik, i lik kuće i lik Kabe.

Deset puta ste do te kuće išli tim putem

Jednom iz te kuće krenite ka krovu njenom!

Predivna je ta kuća, spomenuli ste njena obeležja,

Ali pokažite nešto i od gospodara te kuće.

Gde vam je bar jedan buket cveća ako ste videli cvetnjak,

Gde vam je bar jedan dragulj ako ste uronili u božansko more?

No, uprkos svemu, neka vam vaš trud bude vaše blago

Ali šteta što ste upravo vi zastor tom svom blagu.

Mevlana ovde na divan način povezuje šerijatsko i materijalno hodočašće s istinskim hodočašćem. Daleko od toga da on odvraća od putovanja do Meke i hodočašća kod Kabe, on je i sam više od tri puta odlazio na taj put, već insistira da ćemo sami biti krivi ako s tog puta ne ponesemo bar buket cveća, bar pokoji dragulj. Treba saznati šta je istina Kabe i šta je njena suština.

Kaba je, zaključio je dr Muamer Halilović, složena pojava u islamu. Ako želimo da istražimo njen položaj i njenu ulogu, neophodno je da joj pristupimo na različite načine, s raznih aspekata. Ona ima izrazito bitan značaj u šerijatu, verozakonu, ali isto toliko je značajna i bitna i u ontološkom smislu, pa i u misticizmu, i u poeziji i književnosti. Uostalom, ona je jedna od centralnih figura i pojmova u islamu oko koje je obrazovana jedna čitava kolektivna svest. Ne možemo očekivati da ćemo ni približno ispravno razumeti njene suštine ako joj se ne posvetimo obuhvatno. Razmatranje samo jednog njenog stupnja sasvim sigurno će nas odvratiti od razumevanja njene kompletne suštine. I to je veoma bitno. Kaba nije zdanje. Kaba nije samo zdanje. Kaba je ideja, Kaba je srž jednog verovanja, ako se ona dobro razume.