Dr Muamer Halilović: Islamska socijalna filozofija i Emil Dirkem (tribina)

Dr Muamer Halilović održao je predavanje pod naslovom „Islamska socijalna filozofija i Emil Dirkem” u okviru novog ciklusa tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”. Jednočasovno predavanje sa diskusijom održano je 12. marta 2024. u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda.

Foto: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

Galeriju fotografija sa tribine „Islamska socijalna filozofija i Emil Dirkem” u Domu omladine Beograda pogledajte OVDE.

U početnom delu predavanja, dr Halilović je objasnio da religija, prema klasičnom filozofskom mišljenju u islamu i hrišćanstvu, predstavlja izvor saznanja i sasvim je moguće da se iz nje dobije znanje na osnovu kojeg ćemo suvereno analizirati čovekov individualni i društveni život. Društvo je, prema tom pogledu, predmet naučnog istraživanja koje je nekad racionalno a nekad empirijsko, ali koje je svakako utemeljeno na saznajnim osnovama religije kao obuhvatnog pogleda na svet. Na isti način, kada se pojmi suština društva i socijalnog života, moguće je razmotriti i praktičnu ulogu religije u društvu. Prema mišljenju člana Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”, socijalna filozofija u islamu nužno obuhvata sve te aspekte i ne ograničava se samo na analizu praktične uloge religije u zajednici. S druge strane, dodao je dr Halilović, na osnovu modernog stanovišta, gde dominiraju empiristički i pozitivistički stavovi, religija ne poseduje gotovo nikakav naučni kredibilan i saznajni karakter. Ona je zbir emotivnih iskaza i simboličnih obreda koji imaju dejstvo na razne tokove čovekovog individualnog i socijalnog života. Ona sama po sebi ne može razmatrati ni suštinu čoveka kao individualnu ličnost, ni prirodu društva. Religija je pojava koju treba da analizira druga saznajna institucija, a budući da ima i dejstva na društvo, bar delimično – a kod nekih sociologa i potpuno – ona se mora predstaviti kao socijalna pojava. I pošto je sociologija nauka koja razmatra socijalne pojave, obavezu analiziranja suštine religije i njene uloge u zajednici preuzimaju sociolozi.

Ovde možete pogledati video zapis predavanja dr Muamera Halilovića sa diskusijom pod naslovom „Islamska socijalna filozofija i Emil Dirkem”, u Domu omladine Beograda.

Video: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

https://www.youtube.com/watch?v=yp0JSnC5Sas

Na drugoj tribini u ciklusu „Islam i Zapad: filozofija i sociologija”, dr Muamer Halilović uporedio je spomenuta dva stava po pitanju odnosa između društva i religije, a pogotovu islama, kako bi što preciznije predstavio suštinu sociologije religije, odnosno socijalne filozofije u islamu koja potiče iz tradicionalnog i klasičnog stava. Uostalom, činjenice se mnogo bolje prepoznaju onda kada ih uporedimo s njihovim suprotnim stranama. Dr Halilović je objasnio da se iz prve grupe najčešće osvrće na stavove predstavnika škole transcendente filozofije u islamu, a pogotovu na dela alame Tabatabaija, najvećeg muslimanskog mislioca iz XX veka. Tabatabai je živeo u modernom dobu, ali njegovi stavovi predstavljaju ukupnu socijalnu, filozofsku i pravnu baštinu tradicionalnog islama, pa nam zato mogu poslužiti kao najbolja interpretacija suštine islamskog pogleda na društvo i društvene pojave, pa tako i sociologije religije i socijalne filozofije u islamu. Osim toga, budući da je Tabatabai jedan od najslavnijih predstavnika pomenute filozofske škole – koju je krajem XVI i početkom XVII veka utemeljio čuveni Mula Sadra Širazi – može se očekivati da njegovi sociološki stavovi odišu aromom racionalnosti i filozofske argumentovanosti. S druge strane, iz grupe kojoj pripadaju gotovo svi moderni sociolozi koji religiju posmatraju kao predmet a ne izvor analize, dr Halilović je izdvojio francuskog klasika Emila Dirkema. Dirkem spada u klasike moderne sociologije. Njegova uloga u akademskom utemeljenju ove nauke najpre u Francuskoj pa zatim i u drugim delovima Evrope ostaće zauvek zapamćena u naučnim sociološkim krugovima. On se tokom svog naučnog života ponajviše bavio pitanjem sociologije religije, tako da mnogi s pravom njegovu opštu sociologiju smatraju proširenim oblikom njegove sociologije religije. Dirkema, stoga, bez dileme možemo smatrati najvećim sociologom religije na Zapadu.

Dr Halilović u nastavku svog predavanja analizirao je Dirkemov redukcionistički pristup religiji koji se može objektivno pojmiti u senci njegove tri osnovne i fundamentalne ideje, a to su: sociologizam, sekularizam i funkcionalizam. Na osnovu prve ideje, religija je nužno odraz čovekovog društvenog života. Ona u suštini ne može imati individualne stupnjeve koji se neće povezivati s društvom. Prema tome, bilo kakvo samostalno istraživanje religije bez jasnog osvrta na njene društvene implikacije neće biti validno. Druga njegova ideja, odnosno sekularizam, pokazuje da religija kao bitan element društvenog života ne može prikazivati ništa metafizičko. Dirkem insistira na tome da je „Bog zapravo samo slikovit izraz društva”. Štaviše, kada i govori o tome da je religija sveta, Dirkem misli na veoma specifično značenje. Sveto je kod njega ono što je povezano s društvenim životom, a profano je ono što je fokusirano na pojedince. Najzad, treća ideja, tj. funkcionalizam, pokazuje da religiju ne možemo sagledati nezavisno od drugih društvenih elemenata čovekovog života. Suštinu religije, tvrdi Dirkem, možemo pojmiti samo onda kada razjasnimo kakav je njen pragmatični odnos s politikom, ekonomijom, podelom rada, psihičkim stanjem društva, etikom, kulturom i nekim drugim aspektima. Religija tako postaje posledica ovih društvenih okolnosti, a ne njihov stvaralac.

Glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa za religijske nauke Kom obrazložio je u završnom delu ove tribine pogled da religija zaista obuhvata društveni život, ali da je ona istovremeno isprepletana i s individualnim aspektima čovekovog života. Veoma je upitno religiju svesti isključivo na rituale i simbolička uverenja. Svaka religija sadrži poseban ontološki i saznajni sistem koji je kroz istoriju mnogim misliocima bio veoma bitan. Dr Muamer Halilović zaključio je: „Otuđiti religiju od njenih saznajnih i ontoloških aspekata znači ujedno i poništiti tu religiju i umesto nje postaviti sasvim drugu instituciju koja može biti bilo šta ali ne i tradicionalna religija.”