Dr Muamer Halilović: Islamska socijalna filozofija i Mevlana Rumi (tribina)

Dr Muamer Halilović održao je predavanje pod naslovom „Islamska socijalna filozofija i Mevlana Rumi” u okviru ciklusa tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”. Predavanje sa diskusijom održano je 14. maja 2024. u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda.

Foto: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

U početnom delu treće tribine u ciklusu tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija” dr Halilović je objasnio da je odnos između književnosti i socijalne misli oduvek privlačio veliku pažnju. Borba između poezije, filozofije i politike trajala je još od petog veka pre nove ere i u svakoj epohi je dobijala drugačije i specifične rezultate. Demokrit, Platon, Aristotel, Plotin i mnogi kasniji filozofi vrlo često su izražavali svoje stavove o ovom odnosu. Član Centra za religijske nauke „Kom” dodao je da se okolnosti nisu znatno promenile ni u islamskom periodu, te da je književnost i tada ostala značajno sredstvo za izražavanje društvenih i političkih stavova. Naravno, u svemu tome treba najpre odrediti šta su poezija i književnost.

Ovde možete pogledati video zapis predavanja dr Muamera Halilovića sa diskusijom pod naslovom „Islamska socijalna filozofija i Mevlana Rumi”, u Domu omladine Beograda.

Video: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

https://www.youtube.com/watch?v=AxChhIKdxm8&t=12s

Na tribini s nazivom „Islamska socijalna filozofija i Mevlana Rumi”, predmet Halilovićeve analize bili su socijalni stavovi u delima jednog od najvećih ne samo muslimanskih već i svetskih pesnika, Mevlane Dželaludina Rumija. Mevlana Rumi vrlo često obrazlaže probleme u društvu, ali tu problematiku gotovo nikada ne veže za određenu zajednicu ili grad. Možda u nekim dodatnim analizama možemo da pronađemo i istorijsku pozadinu njegovih anegdota i pripovedaka, ali to se vrlo retko spominje u samom tekstu. Dr Muamer Halilović dodao je da pesnički zanos i maestralno književno umeće stvaranja okrepljujuće poezije u kombinaciji s mističkim duhom, pogotovu kada se tome pridoda i mogućnost korišćenja bogate saznajne religijske baštine, imaju mnogo toga da ponude. Tako se zapravo stvara tradicija vredna pažnje i ritam usklađen sa svakom vrstom emocije. Pojavljuju se stihovi puni duha, stihovi koji se rađaju da bi nadživeli sve generacije i naraštaje, koji će nastati da bi opstali, koji će nastupiti da bi spasli čovečanstvo – od mrtvila, od ustajalosti, od statičnosti, od izgubljenih puteva, od pogrešnih iluzija, od neispravnih ideala. Prema objašnjenjima člana Centra za religijske nauke „Kom”, tako se stvara poezija nalik samome čoveku, prelivena ljubavlju, ali onom istinskom, večnom. Mevlana Rumi se u svojim stihovima i proznim tekstovima, dakle, obraća čoveku, nezavisno od toga gde on živi i kojem društvu pripada. Ti stihovi i tekstovi inspirisani su, bez sumnje, određenim društvenim događajima oko njega, ali ih on apstrahuje iz sopstvenog prostora i vremena, i daje im večnu dimenziju. Upravo zato, socijalni problemi se u njegovim delima obrađuju na suptilniji i generalniji način.

Dr Muamer Halilović istakao je na kraju tribine da je Mevlana Rumi gotovo podjednako poštovan na Istoku i na Zapadu, te da njegove misli možemo smatrati nekom vrstom poveznice ta dva različita a ujedno i veoma složena pogleda na svet.