Dr Halilović u podkastu Lukavstvo uma

Dr Seid Halilović, član Centra za religijske nauke „Kom”, gostovao je u popularnom filozofskom podkastu „Lukavstvo uma”. Razgovor s Halilovićem emitovan je u 23. epizodi podkasta, pod naslovom „O islamskoj filozofiji i misticizmu”, 12. juna 2024. godine. Autor podkasta je doktorand filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Andrea Jovanović.

Foto: Skrinšot, „Lukavstvo uma”

U početku razgovora, dr Halilović je objasnio da instrumentalnim razumom ne možemo dati odgovor na mnogobrojna ključna pitanja o čovekovom biću, o početku i kraju čoveka i univerzuma, o postojanju i nepostojanju, o cilju, vrednostima i onome što treba ili što ne treba činiti. Prema njegovim rečima, razmišljanju o ovim pitanjima čovek se nikada ne posveti u svom slobodnom vremenu ili iz razonode. To su pitanja koja proizlaze iz srži njegovog postojanja, uvek su s njim i, štaviše, njegov život se razvija upravo u svetlu odgovora na ta pitanja. Član Centra za religijske nauke „Kom” dodao je da se kroz istoriju pokazalo da rešenje nikako nije u tome da izbegavamo da o tome direktno razmišljamo. Sami predmeti ovih pitanja jasno izlaze iz okvira instrumentalnog razuma. Do nekih odgovora treba doći u svetlu metafizičkog razuma, a do drugih snagom praktičnog razuma.

Ovde možete pogledati gostovanje dr Seida Halilovića u popularnom filozofskom podkastu „Lukavstvo uma”, o islamskoj filozofiji i misticizmu, na Jutjub kanalu podkasta.

https://www.youtube.com/watch?v=UnVywfDcMt0

 

U nastavku nove epizode podkasta „Lukavstvo uma”, dr Seid Halilović objasnio je da se islamska filozofija razlikuje od islamske dogmatične teologije po tome što se u filozofiji koristi isključivo demonstrativni silogizam. Demonstrativni silogizam je onaj silogizam koji donosi izvesni zaključak i zato mora imati izvesne premise. On je dodao da se u dogmatičnoj teologiji koristi uglavnom dijalektički silogizam a njegov cilj je da se savlada i ubedi sagovornik. U ovom silogizmu nije potrebno da se koriste izvesne premise, već treba koristiti one premise koje protivnik prihvata. Član Centra za religijske nauke „Kom” zaključio je da je primarni cilj islamskog filozofa to da razotkrije istinu onakvu kakva ona zaista jeste. Na tom putu, ontološka i metafizička učenja sakralnih islamskih tekstova poslužiće mu kao mapa puta, ali metodološki okvir koji on može da koristi biće isključivo spomenuti – demonstrativni silogizam.

Halilović je objasnio da se o ontološkim problemima govori i u teorijskom sufizmu, to jest u islamskoj tradiciji mističke metafizike. On je dodao da mistik odgovore na metafizička pitanja otkriva u svetlu kredibiliteta svoje intuicije i kognitivne snage svog srca. Muslimanski filozof može da iskoristi sadržaj mističkih intuicija, ali taj sadržaj mora reinterpretirati u formi filozofskog demonstrativnog silogizma. Na taj način, on će proširiti i obogatiti sadržaj i analitičke instrumente svoje filozofske škole.

U poslednjem delu nove epizode podkasta „Lukavstvo uma”, Halilović je istakao da su danas na Zapadu svi izgubili nadu u moderno prosvetiteljstvo, jer su shvatili da čovekov instrumentalni razum nema kognitivnu vrednost čak ni u sudovima o fizičkim i empirijskim dimenzijama našeg života. Međutim, niko ne spominje mogućnost da instrumentalni razum bude vraćen u okrilje viših stupnjeva racionalnosti. Umesto toga, postmodernističke rasprave dovele su nas do toga da instrumentalni razum apsolutno podredimo najnižem i najprofanijem stepenu racionalnosti. Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom” primećuje da zapadni mislioci u drugoj polovini XX veka odlično zapažaju i opisuju slabosti i ograničenja modernog instrumentalnog razuma, međutim, oni to stanje nažalost smatraju neizbežnom istinom, koju nikada ne možemo ostaviti za sobom. Kada ističu da treba dati primarnost moći i volji u odnosu na nauku, oni u stvari gase naše poslednje nade da ćemo dospeti do same istine. Dr Halilović u tom kontekstu analizira teorijske izazove moderne nacionalne ideologije i destruktivne tolerancije u sferi međureligijskog dijaloga.