Promocija u Narodnoj biblioteci Srbije

U amfiteatru Narodne biblioteke Srbije, 13. novembra 2014, predstavljena je monografija „Kratka istorija islamske filozofije“, u izdanju Centra za religijske nauke „Kom“. Učestvovali su prof. dr Darko Tanasković, dr Seid Halilović i dr Tehran Halilović.

U pozivnici na veb prezentaciji Narodne biblioteke Srbije ističe se da je „Kratka istorija islamske filozofije prva monografija iz ove oblasti čiji su autori iz našeg regiona. Napisali su je članovi Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ dr Tehran Halilović, dr Seid Halilović i dr Muamer Halilović koji su dve decenije proveli na studijama tradicionalnih islamskih nauka na poznatom Univerzitetu u svetom gradu Komu u Iranu i doktorirali islamsku filozofiju.“

U početku svog izlaganja ugledni islamolog prof. dr Tanasković kazao je: „Ova knjiga zaslužuje veliki broj čitalaca i ja verujem u srećnu zvezdu ove knjige, jer ona je našoj sredini i te kako potrebna. Veoma sam se obradovao kada sam saznao da vredna braća Halilovići kojima je Srbija, njihovim povratkom iz Irana, darovana pre nekoliko godina, smeraju da sastave kratak pregled filozofije u islamu. I to iz dvaju razloga koji oni ističu u predgovoru. Prvo, do sada nije napisana nijedna istorija islamske filozofije od nekoga sa naših prostora u širem smislu te reči. A drugo, ovo je istorija islamske filozofije koju su napisali ljudi koji neposredno učestvuju u životu te filozofije. Prema tome, to je pogled kakav do sada nismo imali u našoj sredini, veoma kvalifikovan, utemeljen, ali istovremeno i veoma otvoren pogled na islamsku filozofiju. Ova knjiga, kao što objašnjavaju autori, ističe se didaktičkim pristupom analizi istorije islamske filozofije, što znači da su autori svesno njenu primarnu nameru odredili tako da ona bude svojevrsni priručnik uvodnog karaktera i edukativni obrazovni vodič u istoriju islamske filozofije. Nama je tako nešto bilo neophodno.“

U nastavku svojih objašnjenja, poznati profesor Beogradskog univerziteta govorio je o najtemeljnijem sadržinskom usmerenju Kratke istorije islamske filozofije: „Ova knjiga nipošto nije sholastički suva i misaono neutralna. Rekao bih da ona na teorijskom planu počiva na osnovi u koju su ugrađeni neki ozbiljni načelni stavovi, ali ne kao aksiome, već kao plod argumentovanog problematizovanja islamske filozofije, i kao filozofije, i kao islamske filozofije. Vi ćete iz ove knjige naučiti mnogo činjenica i pouzdanih podataka o onima koji su se bavili filozofijom i filozofski razmišljali u islamu. Međutim, neće biti moguće da vam promakne problemski teorijski sloj zasnivanja same koncepcije autentičnosti islamske filozofije. Jer ova knjiga, prema mom mišljenju, a možda će se neki iznenaditi kada to budem rekao, u stvari jeste knjiga filozofskog fundamentalizma. Ovo je knjiga filozofskog islamskog fundamentalizma. Kada kažemo islamski fundamentalizam mi znamo šta nam obično prvo pada na pamet. Međutim, odavno su već neki mislioci uveli razlikovanje između takozvanog pozitivnog i negativnog fundamentalizma. Ovo je primer pozitivnog ne islamističkog već islamskog fundamentalizma u razmatranju filozofske problematike. Pozitivnog zato što polazeći od čvrstog temelja Kur’ana, kao jednog posvemašnjeg logosa sa stanovišta islamskog poimanja sveta, ova knjiga i ovaj pogled se šire na dostignuća ljudskoga duha u drugim civilizacijama, ka svemu onome sa čime je islamska civilizacija dolazila u dodir, ne napuštajući čvrsti oslonac na promišljanje kur’anske istine, kao osnove svekolike misaone arhitektonike islamskog sveta i samim tim islamske filozofije. U tom smislu je to fundamentalna i na taj način fundamentalistički pozitivna knjiga. Ona polazi od logosa islama, a to je Kur’an, i ukazuje na to da korene svekolikog filozofskog promišljanja u islamu treba tražiti upravo u kur’anskoj meditaciji.“

Nekadašnji ambasador u Turskoj, Azerbejdžanu i Vatikanu objašnjava da Kratka istorija islamske filozofije ilustruje inovativnu širinu u značenju racionalnog. On ističe: „Pored toga što nam daje pregršt konkretnih podataka o islamskoj filozofiji, ova knjiga je posebno značajna zbog toga što ona te podatke ne daje neutralno, već tu postoji određena selektivnost koja je rukovođena idejom o tome šta je centralno u islamskoj filozofiji. Dakle, autori se zalažu za to da se filozofija ne shvati samo u evropskom smislu te reči kao put kojim čovek može ići da bi rešio svoje nedoumice. Religija kao ontologija zasnovana na božjoj objavi, znači logosno utemeljena, i gnoza kao intuitivna ontologija takođe nude čoveku rešenja za njegove filozofske nedoumice. Zapravo mi tu dolazimo do velikog proširenja onoga što smo navikli da smatramo racionalnim. Jer mi smo navikli da smatramo racionalnim samo nešto što je u užem smislu tehnički racionalno, dekartovski racionalno. Međutim, na Zapadu danas postoji veliki problem sa tom vrstom racionalnosti. Mnogi ljudi beže iz okrilja zapadne civilizacije upravo zato što im ona ne nudi krajnje ciljeve i ne pokazuje kuda zapravo ta vrsta racionalnosti vodi čoveka. Taj suženi prostor racionalnog se želi nadgraditi do onog metafizičkog, onoga što je takođe deo racionalnog, ali u smislu jedne logosne punoće, znači punoće logosa i sveopšteg smisla. Takvi pokušaji na Zapadu postoje, međutim oni se i dalje stalno razbijaju o stene preterano ambiciozne i arogantne uslovno rečeno tehničke racionalnosti koju nosi materijalistička globalizacija. U tom smislu ova knjiga može biti poučna, ne samo sa stanovišta upoznavanja sa istorijom islamske filozofije, već na fenomenološkom planu mnogo dalje i mnogo dublje od toga.“

Novi ambasador R. Srbije pri Unesku prof. dr Tanasković zaključuje: „Naši autori koji imaju izvanredno filozofsko i teološko obrazovanje, stečeno tokom dugih godina u Iranu, po prirodi stvari sami su najviše uronjeni i aktivno učestvuju u misaonosti koju je upravo izrodila Persija, ali naravno sa utemeljenjem u Kur’anu i islamskoj tradiciji. U tom smislu, njihova knjiga je izuzetno kompetentna i ja mislim da bi ona sigurno trebalo da bude prevedena na engleski jezik. Usuđujem se reći da ovakav kratak pregled istorije islamske filozofije ne postoji ni na engleskom jeziku, pisan od ljudi iznutra, onih kojima ta filozofija u krajnjoj liniji predstavlja i mentalni i emotivni horizont i zato je naša sredina darovana jednim izuzetno značajnim delom koje će pored didaktičke namene otvoriti niz pitanja za koja ne znam da li smo kao sredina u ovom trenutku zreli. Ali verujem da će ova knjiga podstaći dijalog koji su otvorili Halilovići na jedan način koji će nam približiti islam, upravo taj islam u vezi s kojim se toliki drugi trude veoma uspešno da ga od nas otuđe, islam koji su učinili sinonimom za nešto negativno, za odsustvo misli, za jednoumlje i u krajnjoj liniji za nasilje. Ova vrsta fundamentalizma je pozitivna i ja vama preporučujem da ovu fundamentalnu knjigu svakako pročitate.“

Dr Tehran Halilović je obrazložio pitanje originalnosti islamske filozofije. S tim u vezi on je objasnio da filozofska misao može biti nadahnuta srodnim saznajnim izvorima, a da se pritom ne ugrozi njeno filozofsko svojstvo. Filozofska misao u tom slučaju mora biti, prema njegovim objašnjenjima, utemeljenja na saznanjima o tome da filozofija traga za izvesnom istinom, da je filozofija racionalna nauka i da su filozofski postulati izvesni sudovi. Šef Grupe za religijsku filozofiju Centra za religijske nauke „Kom“ dodao je da će originalnost islamske filozofije biti zajemčena ukoliko takva filozofija bude takođe poštovala sledeće karakteristike islamske misli: da islam potiče od Boga, a ne od čoveka, da islam sadrži saznajna predanja i da islam iznosi i filozofske propozicije. U nastavku svog izlaganja Halilović je objasnio da muslimanski filozof ne može da ostane ravnodušan prema revelacijskoj filozofiji, odnosno prema ontologiji, kosmologiji i antropologiji u islamskim svetim tekstovima. On je zaključio: „Filozofija koja je, u svetlu predznanja muslimana, nadahnuta islamskim predanjima, naziva se islamska filozofija.“

Dr Seid Halilović je govorio o tajnim porukama islamske filozofije koje posebno mogu biti korisne za savremenog čoveka. On je objasnio da filozofija predstavlja nauku o samoj realnosti, međutim, celokupan univerzum i uopšte ontološku istinu treba sagledati kao realnost sa brojnim tajnim stupnjevima postojanja. Halilović je dodao da univerzum ima svoje ezoterične tajne i mnogostruke dubine poput samog teksta Kur’ana. U nastavku svojih objašnjenja, šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ analizirao je sledeće četiri osnovne karakteristike islamske filozofije: 1. racionalnu utemeljenost, 2. duhovno i intuitivno bogatstvo, 3. sistemsku utemeljenost i 4. dinamičnu savremenost. U okviru analize svake karakteristike Halilović je predstavio značajne životne i intelektualne smernice najčuvenijeg predstavnika islamske peripatetičke filozofije Ibn Sine, osnivača iluminativne filozofije u islamu Suhravardija, utemeljivača islamske transcendentne filozofije Mula Sadre Širazija i najzad jednog od najuticajnijih savremenih predstavnika škole transcendentne filozofije Alamea Tabatabaija.

Slike sa promocije monografije Kratka istorija islamske filozofije u Narodnoj biblioteci Srbije možete pogledati u Galeriji.

Takođe, niže možete pogledati video zapise sa ove promocije.

Prof. dr Darko Tanasković:

Promocija Kratke istorije islamske filozofije u Narodnoj biblioteci Srbije

Dr Tehran Halilović:

Promocija Kratke istorije islamske filozofije u Narodnoj biblioteci Srbije

Dr Seid Halilović:

Promocija Kratke istorije islamske filozofije u Narodnoj biblioteci Srbije