Shvatanje duše u hrišćanstvu, islamu i budizmu

Tribina s nazivom „Shvatanje duše u hrišćanstvu, islamu i budizmu“ održana je u Beogradu 1. decembra 2016. i tom prilikom o znanju o duši u islamu govorio je dr Tehran Halilović, šef Grupe za religijsku filozofiju Centra za religijske nauke Kom.

Tema ove tribine pobudila je neočekivano veliko interesovanje i klub Doma omladine Beograda bio je premali da primi sve studente i posetioce koji su u velikom broju stojeći pratili izlaganja i diskusiju. Na tribini su govorili prezviter doc. dr Aleksandar Đakovac s Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Tehran Halilović ispred Centra za religijske nauke Kom i prof. dr Radosav Pušić s Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a organizatori su bili Svetosavska omladinska zajednica Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i Dom omladine Beograda.

Opširan izveštaj o tribini objavljen je u časopisu Teološki pogledi XLIX (3), i taj izveštaj na veb stranici Srpske pravoslavne crkve možete pogledati OVDE.

Takođe, o tribini piše i najuticajnija iranska novinska agencija Farsnjuz.

U svom izlaganju, dr Tehran Halilović najpre je objasnio da u islamu o duši raspravljaju predstavnici različitih tradicionalnih naučnih disciplina, kao što su dogmatička teologija (kalam), islamska filozofija i doktrinarni sufizam. Svi oni, prema Halilovićevim rečima, nužno su sledili stručne metodološke okvire naučnog diskursa svoje discipline, a istovremeno su želeli da otkriju najizvornije poruke kuranskog teksta i verovesnikovih predanja o duši i o različitim aspektima i stupnjevima njenog postojanja.

Dr Halilović koji je krajem oktobra 2016. objavio u izdanju Centra Kom svoju novu autorsku monografiju s nazivom „Svetovi u nama, svetovi iznad nas“, u nastavku svojih objašnjenja usredsredio se na filozofsku baštinu muslimana i na razvojni tok znanja o duši u tri najuticajnije tradicionalne filozofske škole islama, a to su: peripatetička škola, iluminativna filozofija i škola transcendentne filozofije.

Šef Grupe za religijsku filozofiju Centra Kom obrazložio je da slavni Avicena (X i XI vek) prihvata raniju aristotelovsku definiciju duše kao savršenstva i aktuelnosti tela, ali dodaje da duša zapravo jeste samostalno i nadmaterijalno biće. Prema Halilovićevim rečima, utemeljivač iluminativne filozofije u islamu Suhravardi (XII vek) otkriće da osim sveta materije i sveta intelekta postoji još jedan, posredni, svet koji on naziva „svet imaginacije“ i bića u njemu imaju karakteristike kako materijalnih tako i nadmaterijalnih postojanja. Napokon, kako objašnjava Halilović, najslavniji muslimanski filozof Mula Sadra Širazi (XVI i XVII vek) izneo je čvrste filozofske dokaze u korist toga da svako biće u toku svog ontološkog usavršavanja putuje i prolazi kroz različite svetove ukupnog univerzuma. Mula Sadra dokazuje da je čovekova duša u početku bila materijalna ali da je aktuelizovanjem svojih saznajnih i egzistencijalnih kapaciteta dospela do stupnja nadmaterijalnih bića.

Na kraju svog izlaganja, dr Tehran Halilović istakao je da, prema mišljenju Mula Sadre Širazija, sva bića u univerzumu imaju dušu, saznanje i moć da slave Boga, i to je zapravo iskonska poruka sledećih kuranskih reči: „Njega slave sedmoro nebesa i Zemlja i oni na njima. I ne postoji ništa što Ga ne slavi, hvaleći Ga, ali vi ne razumete slavljenje njihovo…“ (Kuran XVII: 44).

U toku diskusije na kraju tribine, dr Halilović je između ostalog objasnio da moderne empirijske nauke imaju metodološko ograničenje u analizi suštine duše, jer njihovi saznajni instrumenti ne prepoznaju pojave koje nisu osetljive. Otuda, kako Halilović uočava, u tim naukama govori se isključivo o delima i tragovima duše, odnosno o našem ponašanju, dok predmet islamske filozofije jeste sama bit, srž i suština duše, kao nadmaterijalnog bića.

Niže možete pogledati zapis izlaganja dr Tehrana Halilovića s pratećom PowerPoint prezentacijom.