Dr Seid Halilović: Islamska filozofija i logički pozitivizam (tribina)

Dr Seid Halilović održao je predavanje pod naslovom „Islamska filozofija i logički pozitivizam – odnos religije, filozofije i nauke” u okviru ciklusa tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija”, u organizaciji Doma omladine Beograda i Centra za religijske nauke „Kom”. Predavanje sa diskusijom održano je 16. aprila 2024. u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda.

Foto: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

U početnom delu predavanja, dr Halilović je objasnio da je ciklus tribina „Islam i Zapad – filozofija i sociologija” koncipiran s namerom da se predstave saznajne mogućnosti klasične islamske filozofije u sferi komparativne i kritičke analize novovekovne i savremene zapadne filozofije. Cilj ovih tribina je da se prepoznaju ključni principi razvoja zapadnog filozofskog mišljenja iz kritičke perspektive islamske filozofske tradicije. Član Centra za religijske nauke „Kom” dodao je da je muslimanski filozof zapravo posvećen unapređenju svoje filozofske škole u kontekstu teorijskih izazova i pitanja koja se postavljaju u školama zapadne filozofije.

Ovde možete pogledati video zapis predavanja dr Seida Halilovića sa diskusijom pod naslovom „Islamska filozofija i logički pozitivizam – odnos religije, filozofije i nauke”, u Domu omladine Beograda.

Video: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”

https://www.youtube.com/watch?v=2Qv4RYZSfIQ&t=3442s

Na trećoj tribini u spomenutom ciklusu, s nazivom „Islamska filozofija i logički pozitivizam – odnos religije, filozofije i nauke”, predmet Halilovićeve analize bio je zaključak logičkih pozitivista bečkog kruga da metafizički i vrednosni sudovi nisu ni istiniti ni neistiniti i da kao besmisleni pseudostavovi predstavljaju prepreku napretku nauke. Prema Halilovićevim objašnjenjima, kada su u XIX veku empiristi preuzeli dominantnu ulogu u naučnom otkrivanju objektivnog sveta, oni su najpre s puno samopouzdanja govorili o svim realnostima o kojima se ranije govorilo u svetlu sakralnog, metafizičkog i praktičnog razuma. To je zaista bio vek naučnih ideologija. Kont je iskreno očekivao da će empirijsko znanje, s novom induktivnom formom, savršeno zameniti sakralni i metafizički razum u svim njihovim saznajnim funkcijama.

Dr Halilović je obrazložio da je ipak postalo jasno da je empirijski razum suštinski ograničen i nepouzdan izvor saznanja. Na kraju XIX veka skoro svi prihvataju ranija upozorenja da se nauka mora odvojiti od vrednosti. I drugo, pokazalo se da je empirijskim znanjem nemoguće govoriti o metafizičkim pitanjima. Logički pozitivisti zaključili su da razum u XX veku nema ni opravdanje ni moć da se bavi metafizičkim i vrednosnim iskazima. Štaviše, oni su pokazali da čovekov razum nema kognitivnu vrednost ni u sudovima o fizičkim i empirijskim dimenzijama našeg života. Suštinski problemi principa verifikacije i falsifikacije otkrili su da nas naučno i empirijsko znanje nikada ne dovodi do izvesne istine.

Prema Halilovićevim objašnjenjima, niko međutim nije spominjao mogućnost da empirijski razum bude vraćen u okrilje višnjih stupnjeva razuma. „Umesto toga, zapadna empirijska nauka biće apsolutno podređena najnižem i najprofanijem stepenu čovekove volje i društvene moći”, ustanovio je na kraju predavanja dr Seid Halilović.