Građanski identitet između metafizike i ideologije
Na naučnoj konferenciji „Religija, verovanje i građanski identitet“ u Beogradu, dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, govorio je o temi Građanski identitet između metafizike i ideologije. Konferencija je održana u organizaciji Balkanskog centra za Bliski istok i Misije OEBS-a u Srbiji, u hotelu „Park“ u Beogradu, 21. i 22. marta 2019. godine i u radnom delu tri panel diskusije učešće su uzeli brojni stručnjaci iz oblasti teologije i političkih nauka iz Srbije i regiona.
U početnom delu svog izlaganja, dr Halilović je objasnio da su se ideologije, prema preciznom terminološkom značenju te reči, pojavile u jednom od kasnijih perioda u istoriji razvoja čovekovog saznanja i dodao da se nacionalna ideologija još uvek često koristi kao dominantni kulturni okvir kojim se primarno određuje građanski identitet u modernim društvima. Prema njegovom mišljenju, potpuno drugačija kulturna i idejna platforma bila je kredibilna u društvima u kojima su nauka i saznanje imali metafizičko i religijsko utemeljenje.
Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ istakao je da ideje u metafizičkom saznajnom stadijumu nikada ne mogu poslužiti kao pojmovni instrument za izgradnju ideologije. Još od Sokrata i Platona, kako je on obrazložio, ideje su se tumačile kao univerzalne ontološke realnosti koje nije bilo moguće primarno razotkriti pojmovnim okvirima, već mističkom moći čiste intuicije u najuzvišenijim stupnjevima duhovnog putovanja.
Halilović je dodao da je i Aristotel, koji je smatrao da postojanje i univerzum prvenstveno treba tumačiti u svetlu misaonih pojmova, čvrsto verovao poput Platona da ideje i intelekti, kao višnje realnosti, imaju ontološku dominaciju u odnosu na sve fizičke fenomene, ljudske razume i pojmove koje stvaramo. Zbog toga su, prema Halilovićevim rečima, hrišćanski i muslimanski filozofi mogli samouvereno da razviju briljantna racionalna bogatstva svojih religijskih tradicija na temeljima demonstrativnih struktura aristotelovske filozofije.
Ovde možete poslušati izlaganje dr Halilovića s pratećom PowerPoint prezentacijom.
Halilović je u nastavku obrazložio osnovni epistemološki princip koji sledi u svojoj analizi saznajnih izvora definicije građanskog identiteta, i taj princip glasi:
Sve dok kognitivni kredibilitet rezultata svog pojmovnog razuma budemo crpli iz stadijuma intuitivnog saznanja, moći ćemo da tvrdimo da naš razum nije ništa drugo do manifestacija i simbol objektivnih intelekata iz uzvišenih sfera univerzuma. Takav razum, kao autoritativni saznajni instrument, nikada ne može biti suprotstavljen jasnim religijskim doktrinama, jer sve što se bude dokazalo čvrstim razumskim demonstracijama smatraćemo zapravo religijskim saznanjem.
Halilović je primetio da se ideologija, s preciznim terminološkim značenjem ove reči, izgrađuje upravo onda kada je moderni čovek odustao od toga da ideje sagleda kao uzvišene ontološke realnosti i kada je odjednom sva razumska opažanja nemilosrdno redukovao u okvire isključivo pojmovnih saznanja. Sada, kako je član Centra „Kom“ objasnio, razumom ćemo moći da se usredsredimo samo na prirodne zakone i na društvene dogovore koji nam se ukazuju u okvirima analize čovekovog fizičkog života, bez ikakvih elemenata njegovog metafizičkog lica.
U sledećem delu svog izlaganja, dr Halilović je istakao da su ideološke rasprave o različitim aspektima društvenog i državnog poretka bile veoma popularne u zapadnim stručnim krugovima tokom XVII i XVIII veka, a obrazloženja koja su ponudili uticajni mislioci pripadala su, bez izuzetka, kategoriji fizičkih pogleda na svet jer su nužno bila usredsređena na fenomen društvenog dogovora kao na primarni predmet analiza. Otuda, prema njegovim rečima, kada želimo da otkrijemo tačno značenje određenog društvenog dogovora, nećemo ni razmišljati o mogućim tajnama tog značenja. „Jednostavno, u društvenim dogovorima nema ničega tajnog ili metafizičkog i prema tome biće potpuno suvišno pričati o tome da su nam potrebni uzvišeni plodovi verovesničkog otkrovenja ili intuitivnog saznanja“, zaključio je Halilović.
Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ dodao je da slavni mislioci iz doba prosvetiteljstva i racionalizma nikada nisu krili da im je primarni intelektualni cilj bila korenita reorganizacija društvenog života s ciljem da se diskredituju religijski i tradicionalni modeli tobožnje zaostalosti. Zato on smatra da su predstavnici moderne racionalnosti, bez pređašnje kognitivne podrške religijskih i metafizičkih tradicija, morali veoma brzo da pronađu u svojim političkim istraživanjima autoritativnu zamenu kojom bi popunili prazninu tradicije i metafizike. Rešenje su pronašli u praktičnom razumu kome se u poslerenesansnim školama mišljenja pridaje ogroman značaj.
Halilović je u nastavku podsetio da su racionalne ideologije u potpunosti diskreditovane već u XIX veku nakon što su epistemološka načela racionalizma i racionalnog saznanja bila izvrgnuta fundamentalnim kritikama i objasnio da su tada ponuđena dva nova rešenja:
- Predstavnici empirističkog saznajnog toka oštro su kritikovali racionalna načela nauke, ali su verovali da je moguće izgraditi adekvatnu „naučnu ideologiju“.
- Još u toku XIX veka pojavili su se mislioci koji su pronicljivo shvatili da u empirijskoj nauci takođe nije moguće pronaći potrebne kognitivne kapacitete za izgradnju ideologije. To su prvenstveno isticali nemački romantičari.
Halilović je objasnio da su nemački romantičari bili ozbiljno zabrinuti zbog toga što su različite ideologije, jedna za drugom, doživele krah i zato su počeli da razmišljaju o ponovnom vraćanju pređašnjim tradicijama. Međutim, prema Halilovićevom mišljenju, njihov najveći uspeh bio je to što su veoma inspirativno ilustrovali žal za nestalim tradicijama, a na praktičnom planu pak, oni su utemeljili nove pojmovne ideje, poput ideje nacionalizma, koje su bez čvrstih racionalnih obrazloženja samo lažno podsećale na Platonove ideje ili na određena mitološka božanstva. „Novo božanstvo u nacionalnoj ideologiji nije bio niko drugi do čovek, kao autoritativni simbol svoje požudne duše“, podsetio je član Saveta osnivača Centra „Kom“.
On je istakao da je čovek u ovom najnovijem saznajnom stadijumu otkrio sva složena ograničenja racionalne i empirističke nauke i shvatio da moderna nauka zapravo nikada ne otkriva istinu. Onda je samouvereno zaključio da se istina ne može otkriti zato što istina i ne postoji. Istina je – ono što on želi. I tako, čovek je postao merilo istine.
Halilović je dodao da je u modernom dobu, nebesko lice društvenih zakona potpuno zanemareno i da su novi zakoni formulisani u skladu s društvenim dogovorima, a sve sa ciljem da čovek trajnije zaštiti svoje interese. Otuda, organizacija modernog društva temelji se na kredibilitetu saznanja i dogovora koje je stvorio sam čovek. Takav model društvene organizacije, s obeležjima obuhvatne političke ideologije, prema njegovim objašnjenjima, nije sistemski postojao nikada ranije u istoriji čovekovog mišljenja.
Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra „Kom“ primećuje da reč nacija ima dva različita značenja pre i nakon utemeljenja nacionalizma kao nove ideologije modernističkog Zapada.
- Ranije, ona je označavala krvne, rodbinske i narodne veze. To je bio osnovni element značenja ove reči, što znači da ona nikako nije mogla da bude povezana sa značenjem političkog suvereniteta.
- Danas pak nacija jeste čovekovo društveno ja.
Međutim, kako je Halilović napomenuo, ovo ja ni slučajno nije višnje i iskonsko čovekovo lice koje se u religijskim predanjima naziva manifestacijom i namesnikom božjeg bića. Ovo moderno društveno ja jeste sama realnost i to realnost koju ne stvara niko do čovek.
Halilović je zaključio da građanski identitet u metafizičkom saznajnom stadijumu treba analizirati u svetlu razuma i verovesničkih predanja, kao dva osnovna i kredibilna izvora tradicionalnog saznanja. On je na kraju upozorio da će imati dalekosežne kulturne posledice svaka naša ishitrena odluka da se u odsustvu adekvatne epistemološke spremnosti opredelimo za određeni saznajni stadijum i izvor definicije građanskog identiteta, a da pritom ne uzmemo u obzir osnovne ontološke i civilizacijske potrebe svog individualnog i društvenog bića.
Po završetku konferencije, predstavljen je zbornik radova „Religija, verovanje i građanski identitet“, u kome je objavljeno osam radova autora iz Srbije i regiona o različitim saznajnim aspektima osnovne teme konferencije.
U zborniku radova, u izdanju Balkanskog centra za Bliski istok, koji je priredio Ivan Ejub Kostić, objavljen je i rad dr Seida Halilovića pod nazivom Građanski identitet između metafizike i ideologije.