Halilovićev tekst u Politici: Ispod sfere dnevne politike

U „Politici” od 3. decembra 2025. objavljen je tekst dr Seida Halilovića, člana Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”, pod naslovom „Ispod sfere dnevne politike”. Tekst koji je objavljen u rubrici „Pogledi” možete pročitati na veb stranici „Politike”, najstarijeg dnevnog lista u ovom delu Evrope OVDE.

https://www.politika.rs/sr/clanak/715413/ispod-sfere-dnevne-politike

U nastavku prenosimo celi tekst.

ISPOD SFERE DNEVNE POLITIKE

Dr Seid Halilović

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” u Beogradu

Kada smo svedoci kontinuiteta socijalne i političke krize u zemlji i regionu, moramo imati na umu da u tim uslovima društvo postaje ranjivo i na marginama dnevne politike – u bitnim sferama koje se uglavnom ne primećuju. U najdubljim sferama kognitivnog identiteta oslabljenih društava jednostavnije se realizuju procesi prenošenja složenih teorijskih i filozofskih mreža pojmova iz zemalja koje imaju političku i ekonomsku dominaciju na globalnom nivou.

Ranjivo društvo uglavnom neće moći da iskoristi svoje kulturne i teorijske kapacitete kako bi spomenute nove mreže pojmova vrednovalo i reorganizovalo u skladu sa svojim potrebama. Naprotiv, u uslovima kada je društvo oslabljeno, nove teorijske mreže pojmova lakše će aktuelizovati sve logičke i skrivene implikacije svojih teorija i neometano ih nametnuti kulturnim i životnim okvirima društva u koje se prenose.

Ukoliko najstručniji autoriteti ne budu uočili identitetske izazove i krize s kojima se suočavaju u društvenom kontekstu, u skrivenim stadijumima duboko ispod nivoa dnevne politike, onda će njihovo društvo nesumnjivo biti uključeno u bolne procese koji konačno vode do kulturnog poništenja. Kognitivno upozorenje koje sadrži ovaj tekst ne bi trebalo razumeti kao poruku da se ne posvetimo iznalaženju rešenja krize u sferi dnevne politike, već da je nužno da osim toga ostanemo usredsređeni i na bitnije i skrivenije procese destrukcije u dubinama svog kulturnog i metafizičkog identiteta.

U središtu spomenutih mreža pojmova koji su čvrsto logički povezani i u paketu se prenose u oslabljena društva, uočavamo najnovije društvene i humanističke teorije dominirajućih zemalja. Njih primarno ističemo zato što su ustanovljene kao rezultat slojevitih promena u najbitnijim saznanjima o postojanju, univerzumu i čoveku. Ove promene, koje se manifestuju u različitim sferama naučnog znanja, verovanja, kolektivnih navika i društvenog života, najpre dobiju svoju teorijsku formu u filozofskim krugovima i, nakon toga, široko se primenjuju u sledećim kolektivnim sferama: (1) u svakodnevnim interesovanjima i željama u životu svih članova društva, (2) u stadijumu umetnosti i moći kolektivne imaginacije, (3) u organizacionim i praktičnim normama društvenog upravljanja i političkih struktura u društvu.

Važno je da napomenemo da će svaki sloj ovog paketa međusobno povezanih pojmovnih elemenata biti funkcionalan ukoliko svi drugi delovi paketa budu aktivni, što znači da svaki deo ima ključnu ulogu, kako u formiranju, tako i u kontinuitetu uticaja celog pojmovnog paketa. Drugim rečima, ako bilo koji deo ovog paketa bude diskreditovan, postaće upitno da li će i svi drugi delovi moći da opstanu i uopšte da budu prisutni u kontekstu društvenog uticaja.

Poslednjim objašnjenjem nipošto ne želimo da zaključimo da svi slojevi spomenutog pojmovnog paketa imaju istu vrednost i istu dubinu uticaja. Naprotiv, neki slojevi su od principijelnog značaja, a neki drugi imaju samo formalnu vidljivost.

Dakle, sve novije humanističke i društvene teorije, koje ne budu primećene u uslovima kontinuirane krize na nivou dnevne politike, povući će sa sobom celokupnu mrežu pojmova, bilo svojih principa ili implikacija, s kojima su neraskidivo logički povezane. Onaj deo iz pojmovne mreže koji ne primeti stručna i naučna zajednica oslabljenog društva, biće svakako prisutan, ali kao skriveno i marginalno saznanje. Suštinski je važno da primetimo da ovakva saznanja na marginama imaju kognitivni kapacitet da se premeste u centralni deo nove kulture i da postanu uočljiva i aktivna – u svakom trenutku kada nosioci njihove pojmovne mreže, a to su spomenute nove teorije, steknu dovoljnu dominaciju u oslabljenom društvu.

Ponovićemo da govorimo o novijim društvenim i humanističkim teorijama koje su formirane u svojoj kulturnoj domovini nakon što su im filozofski principi tamo već bili ustanovljeni. Spomenute teorije utemeljene su upravo na takvim filozofskim principima i očekivano su dobile prostor da se aktivno uključe u sferu kolektivne kulture, to jest u književnost, umetnost i životnu svakodnevicu. One u stvari pripadaju kategoriji saznanjâ koja su prihvaćena u centralnom stadijumu kulture i istorije zemalja savremenog Zapada zato što su se pojavila kao odgovor na njihova pitanja i potrebe, a već su bila utemeljena na prihvaćenim filozofskim principima.

Ozbiljan problem nastaje onda kada se ove teorije, u kontekstu neupitne autoritativnosti savremenog Zapada, premeštaju u drugačije i oslabljene kulture. One u novoj kulturi neće biti odgovor na domaće potrebe niti će biti domaći kognitivni proizvod. Štaviše, pojaviće se u kulturi u kojoj njihovi filozofski principi nisu prihvaćeni na način na koji su potvrđeni na savremenom Zapadu. Šta će se onda desiti s mnogobrojnim slojevima filozofskih principa novijih humanističkih i društvenih teorija? Ponovićemo da su ti principi bili ustanovljeni kao uočljivi deo kulture savremenog Zapada. Ovde, u različitom kulturnom stadijumu, ti principi, u formi neodvojivih logičkih priključaka novijih teorija, nužno će biti prisutni, ali će biti skriveni kao saznanje na marginama.

Obratimo pažnju na to da se skrivena filozofska saznanja ovde nalaze na marginama nove kulture, koja jeste oslabljena, ali nije iznutra prazna. Ona u sebi već sadrži određena filozofska saznanja o postojanju, univerzumu i čoveku koja mogu biti u suprotnosti s nepozvanim, sakrivenim, gostom. Već sada bismo mogli da formulišemo početni predlog zaključka. Novije humanističke i društvene teorije nužno će proizvesti u oslabljenim kulturama suštinske i istorijske krize, ne prvenstveno zbog svog sadržaja, već zbog svojih filozofskih principa koji u formi skrivenog saznanja uglavnom ostaju na marginama stručnog interesovanja i pažnje.

Složene pojmovne mreže, koje smo ovde predstavili na najkraći i najprostiji način, u svakom slučaju uzrokuju ozbiljne kulturne izazove. Međutim, ako najstručniji autoriteti u oslabljenim kulturama prepoznaju ove izazove i konstruktivno se suoče s njima, izazovi će postati njihova svojevrsna istorijska prilika da aktiviraju sve kognitivne kapacitete, uključujući i one koje su sami zanemarili, u svom kulturnom stadijumu kako bi rekonstruisali nova, gostujuća, saznanja u skladu sa svojim društvenim i metafizičkim potrebama. Ako to bude naša metodološka pozicija, onda ćemo teorijske izazove savremenog života s posebnim interesovanjem pratiti i priželjkivati čak i u uslovima kontinuirane društvene krize. U protivnom, ako gostujuće teorije i njihove skrivene saznajne principe ne budemo dočekali u kreativnom raspoloženju, nećemo imati pravo da se žalimo kada marginalni teorijski izazovi prerastu u narednim godinama i decenijama u obuhvatnu krizu identitetskih promena i, konačno, kulturnog i istorijskog iščeznuća našeg društvenog bića.