Panel diskusija o religiji, politici i moralu

Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ dr Seid Halilović učestvovao je na panel diskusiji „Religija, politika, odgovornost i moral“ u organizaciji Centra za istraživanje religije, politike i društva (CIRPD) i Doma omladine Beograd. Ova panel diskusija održana je u Domu omladine Beograd 27. marta 2015, a na njoj su govorili i prof. dr Čedomir Čupić redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, g. Marko Veković asistent na Fakultetu političkih nauka, g. Nemanja Starović istoričar i dr Nikola Knežević predsednik CIRPD-a.

Halilović je govorio na temu „Politika i moral u islamskoj političkoj filozofiji“. Na početku svog izlaganja, on je naglasio da je moguće razmatrati različite aspekte odnosa između politike i morala, ali da je najbitnije otkriti skrivene filozofske pozadine odnosa između etike kao naučne discipline i političke nauke. On je dodao da su pre i posle renesanse ponuđeni sasvim oprečni odgovori na pitanja o tome da li etika predstavlja naučnu disciplinu i da li politička nauka obuhvata vrednosne sudove.

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ objasnio je da iz perspektive tradicionalne političke filozofije obostrane usluge politike i etike bivaju vrednovane kao logičke usluge dve naučne discipline. Međutim, kako je on napomenuo, u periodu dominacije empirizma dešavaju se ogromne promene, jer se naučni sudovi poistovećuju sa proverljivim sudovima, a svi metafizički i vrednosni sudovi bivaju proglašeni nenaučnim iskazima. On je naglasio da se tada znanje odvaja od vrednosti, što znači da se politička nauka i nauka uopšte odvajaju od etike.

Halilović je u nastavku podsetio da je u doba postmodernizma odbačena definicija nauke kao proverljivog saznanja. No, kako je on dodao, ni u postmodernističkim tokovima mišljenja odnos između politike i etike nije naučne, odnosno logičke prirode, jer postmodernistički filozofi smatraju da empirijska nauka uopšte ne dospeva do realnosti. Oni, prema Halilovićevim objašnjenjima, dilemu o tome da li je realnost merilo čovekove volje, ili je čovekova volja merilo realnosti, rešavaju u korist čovekove moći, a to znači da oni prihvataju primarnost moći u odnosu na relanost, saznanje i vrednost. Halilović je zaključio da u takvom filozofskom ambijentu našeg savremenog sveta etika biva predmetom dominacije političke moći. „Danas, politička moć stvara moralne vrednosti“, ukazao je šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“.

U drugom delu svog izlaganja, dr Halilović je govorio o tome šta je svrha političke filozofije prema učenjima slavnog muslimanskog filozofa Farabija (umro 950). Halilović je naveo da Farabi svrhu političke filozofije vidi u metafizičkom blaženstvu, a blaženstvo u tome da čovekova duša dostigne egzistencijalno savršenstvo. Prema Farabijevom mišljenju, dodao je Halilović, potrebno je da vrla dela predstavljaju zajedničku karakteristiku različitih zajednica, a to neće biti realizovano sem u okrilju vlasti koja će ulagati napor da očuva vrline. Halilović je poručio da muslimanski politički filozofi smatraju da ezoterijski aspekti političkih pojava utemeljuju i usmeravaju naš politički život, te da će politika bez metafizičkih principa biti dezorijentisana, neutemeljena i najzad besmislena.

Na kraju svog izlaganja, Halilović je pročitao i komentarisao nekoliko islamskih predanja u kojima se analizira odnos između politike i morala. On je naveo da je potrebno pre svega biti političar u sebi i imati vlast nad sobom, jer se u predanju kaže: „Najcenjeniji vladar je onaj kome njegova strast nije vladar.“ Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ naglasio je da je moral, prema sledećem predanju, merilo stabilnosti političkog sistema: „Četiri merila dokazuju da će vlade doživeti poraz: zapuštanje principa, pribegavanje obmanama, zapostavljanje najdostojnijih i pretpostavljanje prezrenih.“ Halilović je poručio da su moralne vrednosti merilo i u dobijanju poverenja naroda. On je naveo da, na osnovu islamskih predanja, moral mora biti zaštićen od političkih strasti i dodao: „Ako osetimo, u političkom životu, da se menjaju naše moralne vrednosti i da počinjemo da delujemo oholo, onda moramo zaključiti da smo se približili zamkama strasti u politici.“

Svoje izlaganje Halilović je završio citiranjem sledećeg predanja koje se prenosi od Alija ibn Abi Taliba: „Dužnost je vladara da zavlada nad sobom pre nego što počne da vlada nad svojim podanicima.“

Vest o ovoj panel diskusiji objavile su i dve najuticajnije iranske novinske agencije IRNA i Fars.

Podsećamo uvažene čitaoce da je dr Seid Halilović ranije objavio naučni rad sa nazivom „Politika i etika od tradicije do moderniteta s osvrtom na Farabijevu političku filozofiju“, u časopisu za religijske nauke „Kom“, u drugom broju drugog volumena (2013). Sadržinski okviri gornjeg Halilovićevog izlaganja na panel diskusiji „Religija, politika, odgovornost i moral“ zasnovani su na tom radu, čiji pun tekst možete pročitati ovde.