Predstavljanje knjige Islam: dogma i život

Dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, govorio je na promociji trećeg, dopunjenog izdanja knjige Islam: dogma i život prof. dr Darka Tanaskovića, u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, 21. marta 2019. godine. Knjiga Islam – dogma i život istaknutog islamologa i diplomate prof. dr Tanaskovića objavljena je prvi put 2008. godine u jubilarnom 100. plavom kolu Srpske književne zadruge, a treće izdanje knjige (2018) dopunjeno je novim poglavljima. Na promociji u Narodnoj biblioteci Srbije učestvovali su i autor knjige, glavni urednik Srpske književne zadruge Dragan Lakićević, pravoslavni bogoslov prof. dr Srđan Simić i prof. dr Nenad Kecmanović.

Dr Halilović je u svom izlaganju istakao da islam obuhvata različite sfere ukupne realnosti „dogme i života“, odnosno teorijskog i praktičnog razuma. On je obrazložio da su sjajni predstavnici muslimanskog racionalnog mišljenja, po ugledu na popularnu starogrčku klasifikaciju naučnih disciplina, delili filozofiju u dve opšte kategorije a to su teorijska i praktična filozofija. Oni su u teorijskoj filozofiji diskutovali o prirodnim bićima, matematičkim bićima i stanjima bića kao bića, i na taj način razvili su sledeće tri naučne discipline: prirodnu filozofiju, matematičku filozofiju i prvu filozofiju. U praktičnoj filozofiji, raspravljalo se o etici, porodičnim pitanjima i političkoj filozofiji. Halilović je dodao da je praktična filozofija u islamu dobila svoj kredibilitet iz saznajne autoritativnosti viših stepena teorijske filozofije i teorijskog razuma. Prema njegovim rečima, dve spomenute opšte kategorije razuma u formi teorijskog i praktičnog razuma oslanjale su se na kognitivnu vrednost kuranskog teksta, kao ploda verovesničkog otkrovenja.

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ objasnio je da sadržaj o kome raspravljamo u prvoj filozofiji ne može biti rezultat indukcije ili analogije, već se mora dobiti isključivo iz validnih dedukcija. A dedukcije će u pogledu sadržaja biti validne ukoliko u njima koristimo samo demonstrativne silogizme, jer tada će nam cilj biti da se isključivo otkrije istina. Naime, ukoliko budemo koristili dijalektičke silogizme, u tom slučaju naš cilj neće biti otkrivanje istine već želja da ubedimo sagovornika da su naša stanovišta ispravna. Prema Halilovićevim objašnjenjima, islamska jurisprudencija i socijalna filozofija, kao dve značajne grane praktične filozofije, imaće u okrilju demonstrativne utemeljenosti teorijskog razuma sve kognitivne instrumente za izgradnju kreativnog i umerenog modela razumevanja islama u različitim vremenskim kontekstima.

Halilović je upozorio da se racionalna baština u islamu može razvijati i bez demonstrativnog utemeljenja i u tom slučaju ona će biti redukovana u okvire dogmatičkog razmišljanja na temeljima dijalektičke dedukcije. Član Centra za religijske nauke „Kom“ dodao je da predstavnici dogmatičkih škola mišljenja u islamu u novijim vremenima nisu raspolagali adekvatnim saznajnim instrumentima kojima bi prepoznali mnogostruka kognitivna i kulturna ograničenja moderne nauke i da su zbog toga prihvatili da rekonstruišu svoju religijsku misao u svetlu ekskluzivne autoritativnosti moderne nauke. Složenost fenomena islamskog reformizma Halilović prepoznaje u nameri savremenih muslimanskih mislilaca da istorijsku i civilizacijsku bit islamskog saznanja reorganizuju na marginama kredibiliteta moderne nauke. On je primetio da će u tom saznajnom procesu tradicionalno lice islamskih učenja biti u potpunosti diskreditovano, a ključni pojmovi islamske kulture dobiće nova značenja u skladu s kognitivnim usmerenjima modernog razuma. Halilović je naveo primer popularnog termina „milet“, koji je odlično analiziran i u knjizi Islam: dogma i život, i objasnio da ovaj termin u kuranskom tekstu znači religija, a da u nekim savremenim muslimanskim društvima počinje da znači – nacija. Prema Halilovićevoj analizi, ovaj primer jasno pokazuje da su određeni izvorni kuranski termini izgubili originalno značenje i postali instrument u složenom procesu islamskog reformizma, s ciljem učvršćenja kredibiliteta modernog razuma u muslimanskim društvima.

Halilović je zaključio da islamsku racionalnu baštinu u formi demonstrativne utemeljenosti muslimanskih filozofskih škola možemo prepoznati po sledećim bitnim karakteristikama:

  1. Otkrivanje istine je primarni cilj muslimanskog filozofa.
  2. Spremnost da se čuju drugačija mišljenja predstavlja za muslimanskog filozofa istinsku saznajnu vrednost.
  3. Muslimanski filozof ne prihvata ekskluzivističku saznajnu autoritativnost moderne nauke i veruje da reorganizacijom saznanja u svetlu kredibiliteta viših sfera sakralnog, metafizičkog, teorijskog i praktičnog razuma možemo doći do trajnih rešenja za mnogostruke ontološke, epistemološke i kulturne krize modernog čoveka.