Predstavljanje knjige Islam: dogma i život
Dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, govorio je na promociji trećeg, dopunjenog izdanja knjige Islam: dogma i život prof. dr Darka Tanaskovića, u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, 21. marta 2019. godine. Knjiga Islam – dogma i život istaknutog islamologa i diplomate prof. dr Tanaskovića objavljena je prvi put 2008. godine u jubilarnom 100. plavom kolu Srpske književne zadruge, a treće izdanje knjige (2018) dopunjeno je novim poglavljima. Na promociji u Narodnoj biblioteci Srbije učestvovali su i autor knjige, glavni urednik Srpske književne zadruge Dragan Lakićević, pravoslavni bogoslov prof. dr Srđan Simić i prof. dr Nenad Kecmanović.
Dr Halilović je u svom izlaganju istakao da islam obuhvata različite sfere ukupne realnosti „dogme i života“, odnosno teorijskog i praktičnog razuma. On je obrazložio da su sjajni predstavnici muslimanskog racionalnog mišljenja, po ugledu na popularnu starogrčku klasifikaciju naučnih disciplina, delili filozofiju u dve opšte kategorije a to su teorijska i praktična filozofija. Oni su u teorijskoj filozofiji diskutovali o prirodnim bićima, matematičkim bićima i stanjima bića kao bića, i na taj način razvili su sledeće tri naučne discipline: prirodnu filozofiju, matematičku filozofiju i prvu filozofiju. U praktičnoj filozofiji, raspravljalo se o etici, porodičnim pitanjima i političkoj filozofiji. Halilović je dodao da je praktična filozofija u islamu dobila svoj kredibilitet iz saznajne autoritativnosti viših stepena teorijske filozofije i teorijskog razuma. Prema njegovim rečima, dve spomenute opšte kategorije razuma u formi teorijskog i praktičnog razuma oslanjale su se na kognitivnu vrednost kuranskog teksta, kao ploda verovesničkog otkrovenja.
Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ objasnio je da sadržaj o kome raspravljamo u prvoj filozofiji ne može biti rezultat indukcije ili analogije, već se mora dobiti isključivo iz validnih dedukcija. A dedukcije će u pogledu sadržaja biti validne ukoliko u njima koristimo samo demonstrativne silogizme, jer tada će nam cilj biti da se isključivo otkrije istina. Naime, ukoliko budemo koristili dijalektičke silogizme, u tom slučaju naš cilj neće biti otkrivanje istine već želja da ubedimo sagovornika da su naša stanovišta ispravna. Prema Halilovićevim objašnjenjima, islamska jurisprudencija i socijalna filozofija, kao dve značajne grane praktične filozofije, imaće u okrilju demonstrativne utemeljenosti teorijskog razuma sve kognitivne instrumente za izgradnju kreativnog i umerenog modela razumevanja islama u različitim vremenskim kontekstima.
Halilović je upozorio da se racionalna baština u islamu može razvijati i bez demonstrativnog utemeljenja i u tom slučaju ona će biti redukovana u okvire dogmatičkog razmišljanja na temeljima dijalektičke dedukcije. Član Centra za religijske nauke „Kom“ dodao je da predstavnici dogmatičkih škola mišljenja u islamu u novijim vremenima nisu raspolagali adekvatnim saznajnim instrumentima kojima bi prepoznali mnogostruka kognitivna i kulturna ograničenja moderne nauke i da su zbog toga prihvatili da rekonstruišu svoju religijsku misao u svetlu ekskluzivne autoritativnosti moderne nauke. Složenost fenomena islamskog reformizma Halilović prepoznaje u nameri savremenih muslimanskih mislilaca da istorijsku i civilizacijsku bit islamskog saznanja reorganizuju na marginama kredibiliteta moderne nauke. On je primetio da će u tom saznajnom procesu tradicionalno lice islamskih učenja biti u potpunosti diskreditovano, a ključni pojmovi islamske kulture dobiće nova značenja u skladu s kognitivnim usmerenjima modernog razuma. Halilović je naveo primer popularnog termina „milet“, koji je odlično analiziran i u knjizi Islam: dogma i život, i objasnio da ovaj termin u kuranskom tekstu znači religija, a da u nekim savremenim muslimanskim društvima počinje da znači – nacija. Prema Halilovićevoj analizi, ovaj primer jasno pokazuje da su određeni izvorni kuranski termini izgubili originalno značenje i postali instrument u složenom procesu islamskog reformizma, s ciljem učvršćenja kredibiliteta modernog razuma u muslimanskim društvima.
Halilović je zaključio da islamsku racionalnu baštinu u formi demonstrativne utemeljenosti muslimanskih filozofskih škola možemo prepoznati po sledećim bitnim karakteristikama:
- Otkrivanje istine je primarni cilj muslimanskog filozofa.
- Spremnost da se čuju drugačija mišljenja predstavlja za muslimanskog filozofa istinsku saznajnu vrednost.
- Muslimanski filozof ne prihvata ekskluzivističku saznajnu autoritativnost moderne nauke i veruje da reorganizacijom saznanja u svetlu kredibiliteta viših sfera sakralnog, metafizičkog, teorijskog i praktičnog razuma možemo doći do trajnih rešenja za mnogostruke ontološke, epistemološke i kulturne krize modernog čoveka.