Halilović za Radio Beograd 1 o persijskoj književnosti
Dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, u razgovoru za Radio Beograd 1 priča o mističkim porukama i filozofskim pozadinama persijske književnosti. Razgovor je emitovan 27. 9. 2016. povodom 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji se održava od 23. do 30. 10. 2016, a zemlja počasni gost je Iran.
OVDE MOŽETE POSLUŠATI CEO RAZGOVOR.
Halilović najpre objašnjava da suštinu mističke lepote persijske književnosti možemo uporediti sa strukturom tradicionalne iranske kuće. U središnjem delu dvorišta tradicionalnog doma Iranaca neizbežno se nalazila mala fontana. Svi članovi porodice u noćnim satima, u toj čistoj vodi u svom dvorištu mogli su da sagledaju sliku uzvišenog neba. Međutim, ako bi želeli da svojom telesnom rukom dodirnu zvezde i Mesec pred sobom, oni bi poništili njihovo postojanje u vodi i oskrnavili svetost njihove slike. Halilović zato smatra da osnovnu karakteristiku persijske književnosti treba prepoznati u poruci da do mnogih realnosti ne možemo dospeti svojim telesnim osetima, već čistotom i plemenitošću svoje duše. On persijsku književnost otuda naziva književnošću duhovne čistote.
Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ obrazložio je da persijska književnost takođe jeste književnost iskonske ljubavi. On se posebno osvrnuo na mističko bogatstvo ljubavnih pesama Hafiza Širazija (XIV vek). Hafiz u svom grandioznom Divanu peva o istinskoj i večnoj ljubavi, a to je čovekova ljubav prema nebesima i višnjim realnostima. Halilović objašnjava da upravo ta ljubav danas ponajviše nedostaje savremenom čoveku, jer u modernim društvima ljubav postaje uzrok mržnje, a svetost ljubavi temeljno je porušena. Cilj Hafizove pesme jeste da se čovek priključi „bezbrižnima na obalama“, koji su prevazišli sve teškoće na putu istinske ljubavi i pročistili najdublje sfere svoje duše. Hafiz peva:
Noć rastanka puna straha, svud su vali i vrtlozi,
otkud znaju kako nam je bezbrižni na obalama.
U nastavku svojih objašnjenja Halilović je istakao da persijsku književnost takođe treba smatrati kulturnom baštinom svetlosti. On je objasnio da je zbog toga izrazito značajna misao slavnog persijskog filozofa Suhravardija iz XII veka, koji je utemeljio novu filozofsku školu u islamu s nazivom iluminativna filozofija. Suhravardi je insistirao na tome da čovekova duša ima svetlosni identitet, kao što svetlost predstavlja suštinu ukupnog univerzuma i našeg saznanja. Suhravardi nam obznanjuje da u svojoj inovativnoj filozofiji zapravo oživljava mudrost staropersijskih husrevanskih filozofa, poput Džamaspa i Bozorgmehra, koji su takođe bili filozofi svetlosti. Međutim, kako osnivač iluminativne filozofije objašnjava, čovekova svetlosna duša zarobljena je u tamnici materijalnog sveta i trajno stremi svojoj iskonskoj domovini. Halilović zato dodaje da priča o otuđenju i o ljubavi prema istinskoj domovini na Istoku svete geografije, obeležava najprefinjeniju poruku persijske književnosti u delima Suhravardija, Hafiza Širazija, Mevlane i mnogih drugih markantnih predstavnika književne i ukupne civilizacije persijske baštine. Suhravardi je, primera radi, pisao: „Ako ne budemo uživali u intelektualnom svetu i ako ne budemo osećali bol zbog nemoralnosti i neznanja, to će biti zbog toga što je opijenost svetom prirode dominantna u nama i što smo zaokupljeni nečim drugim, a ne svojim svetom. No, kada nestanu te zaokupljenosti, osoba koja poseduje savršenstvo osetiće beskonačni užitak neposrednim sagledanjem najuzvišenijeg sveta i čuda sveta svetlosti.“
Na kraju razgovora za Radio Beograd 1, dr Seid Halilović objašnjava da je tradicionalna persijska književnost i danas živa i vitalna. Ona je predmet inspirativnih meditacija svih današnjih Iranaca u njihovim domovima i u društvenom životu. Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ zaključio je da značaj duhovnosti i tradicije u našim savremenim društvima mora biti jedna od ključnih poruka persijske književnosti za sve one koji žele da prodube svoja saznanja o kulturi i civilizaciji Irana i islama u toku 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i nakon Sajma.