Halilović za Radio Beograd 2 o Mevlani

Dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke Kom, govorio je u emisiji „Čitač“ na Radio Beogradu 2 o mističkim značenjima početnih stihova Mesnevije, remek-dela persijske i svetske književnosti slavnog Dželaludina Mevlane Rumija (1207–1273). Posebno izdanje emisije „Čitač“ za 18. oktobar 2016. bilo je posvećeno književnosti Irana, zemlje počasnog gosta 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Gosti emisije bili su prof. dr Rade Božović, bivši šef Katedre za orijentalistiku i dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, i dr Seid Halilović ispred Centra za religijske nauke Kom.

 

OVDE MOŽETE POSLUŠATI HALILOVIĆEVO GOSTOVANJE U EMISIJI „ČITAČ“.

 

Halilović je u početku objasnio da je naj stari bliskoistočni muzički instrument, nalik fruli, koji se pravi od trske i proizvodi izrazito tužan zvuk. Da bi se dobio taj zvuk, najpre je potrebno iščupati jedno stablo trske i odvojiti ga od ostalih sličnih stabala, to jest iz njegove domovine koja obiluje trskom. Tada naj počinje da se žali i da tuguje. Isto kao i čovek koji tuguje zbog toga što je udaljen od svog prvog doma, od metafizičkih svetova, gde sija iskonska svetlost božja. Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke Kom dodao je da je čovek u domovini naja bio u društvu uzvišenih i nadmaterijalnih bića, svojih srodnika na koje najviše liči. Tom svetu on primarno pripada, svetu iskrenosti, duhovne čistote i jedinstva. Međutim, čim dođe u ovaj svet prirode i u najniži stupanj postojanja, on počne da čezne, da plače.

U nastavku, Halilović govori o tome ko može čuti plač čovekove tužne duše. Kome se čovek može požaliti? Ko će ga ispravno razumeti, kada priča da gori u svom otuđenju? On odgovara, tumačeći Mevlanine stihove, da to sigurno nije neko ko nema saznanja o tome šta je čovekovo prvotno načelo. Čoveka ispunjenog najčistijom čežnjom razumeće neko ko sâm zna šta je rastanak i od čega se čovek u stvari rastao. Prema Halilovićevim objašnjenjima, uzalud je o tome pričati nekom ko nije zaljubljen u višnji izvor. Njemu se ne smemo žaliti. O istinskoj ljubavi pričajmo samo s onima koji svim svojim bićem osećaju gorčinu rastanka i vatru otuđenja. Oni dobro znaju šta znači želeti da se stigne do voljenog bića i šta znači ne stići do njega.

Na kraju, Halilović ističe da tuga ipak, u Mevlaninoj pesmi, nipošto nije čovekova zapečaćena sudbina. Mevlana peva o čovekovom povratku. O tome da se sve na kraju vraća svom izvoru i svojoj domovini. Mevlanin čovek zato razmišlja o povratku, o prispeću, o večnom blaženstvu i o tome da na neki način zaokruži sudbinu svog životnog toka. Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra Kom obrazložio je da se krug formira onda kada se završe silazni i uzlazni polukrug, te onda kada se završna tačka sjedini s tačkom iz koje je sve počelo. Čovek je na ovaj fizički svet došao iz nadmaterijalnih sfera postojanja, u silaznom luku. Odatle je počelo njegovo kretanje. Došao je ovde i upravo u svom fizičkom životu duhovno će se razviti i obogatiti. I spremiti se za uzlazni luk i za to da se vrati svom domu, svetlosti uzvišenih svetova.

Halilović je takođe govorio o novim izdanjima Centra za religijske nauke Kom koji će prvi put biti izloženi na štandu Centra Kom u hali 4 Beogradskog međunarodnog sajma knjiga, koji se održava od 23. do 30. oktobra 2016.

Pratite nas na Facebook-u  Pratite nas na Twitter-u  Pratite nas na Youtube-u  Pratite nas na Scribd-u 

Anketa
Koje knjige u izdanju Centra za religijske nauke Kom imate?
Istorija kulture i civilizacije islama i Irana. Dr Ali Akbar Velajati
Kratka istorija islamske filozofije. Dr Tehran, dr Seid i dr Muamer Halilović
Moć društva: islam, filozofija, civilizacija. Dr Muamer Halilović
Nauka i filozofija. Dr Hamid Parsanija
Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu. Dr Seid Halilović
Svetovi u nama, svetovi iznad nas. Dr Tehran Halilović
Loading ... Loading ...