Naučna konferencija u Narodnom muzeju

U Narodnom muzeju u Beogradu održana je redovna međunarodna naučna konferencija „Muzeja u Prijepolju“ na kojoj su učestvovali i govorili članovi Centra za religijske nauke „Kom“ dr Seid Halilović i dr Muamer Halilović. Na ovoj dvodnevnoj konferenciji učešće je uzelo oko trideset istraživača iz Beograda, Novog Sada, Prijepolja, Sjenice, Novog Pazara, kao i iz Italije i Engleske.

Na trećoj sesiji, u subotu, 14. decembra 2013, dr Seid Halilović je govorio na temu „Lokalizacija nauke i značaj pisane baštine naših muslimana na orijentalnim jezicima“, a dr Muamer Halilović na temu „Sistem visokog obrazovanja u doba safavidske dinastije u Iranu (1501–1722)“.

 

Seid Halilović je na početku svog izlaganja istakao da su u našim krajevima aktivno radili brojni mektebi, džamije i mesdžidi, darul-hadisi, darul-kurai, buk’a medrese, hanikasi, tekije i više od stotinu medresa. On je kazao da su naši mnogobrojni učenjaci i vrsni profesori u medresama na Balkanu i u drugim muslimanskim predelima bili eksperti za kur’anske nauke i egzegezu, predanja, teologiju, jurisprudenciju, metodologiju jurisprudencije, gnozu i sufizam, logiku, arapsku, persijsku i tursku književnost, te za matematičke i prirodne nauke.

Halilović je naveo nekoliko primera:

Muhamed Arši Novopazarac (umro 1570), bio je grandiozan književnik koji je odlično poznavao brojne naučne discipline i umetnost iz svog vremena. On je produbio gnostički pogled na svet u našim krajevima i ostavio je za sobom gazele i istorijske spise na turskom i persijskom jeziku. Muhamed Arši je napisao divan pesama, a dve njegove opširne kaside (sadrže 109 i 85 distihona) izložene su u muzeju Topkapi u Istanbulu.

Sabit Alaudin Užičanin (umro 1712) je bio pesnik sufijske orijentacije i školovao se u rodnom Užicu i potom u Carigradu, gde je obavljao različite državne i verske funkcije. Dugo godina je bio kadija i muftija u Sarajevu. Napisao je divan sa više od 600 pesama, epsku pesmu Zefernamu od 426 stihova. Njegovo najprefinjenije delo Miradžija prezentuje izvanredne sufijske sadržaje, a istovremeno originalno je u stilu i jeziku.

Fazlulah Bosnavi sin Ise (umro 1629) odlično je poznavao književnost, predanja i jurisprudenciju (fikh) i sam je dao doprinos razvoju nekih grana fikha. U Beogradu je obavljao dužnost muftije. U povratku sa hodočašća iz Meke, nastanio se u Damasku 1611. i u tom gradu je dugo bio muftija. Prišao je halvetijskom derviškom redu i tako u praksi pokazao neotuđivu usklađenost fikha i sufizma. Bio je posebno poštovan od strane državih vođa.

Nurulah ef. Bosnavi, zvani Muniri (umro 1617) odlično je poznavao geografiju. Nakon završenih nauka, dugo godina je bio u Beogradu vaiz, muderis i muftija. Njegovo delo o geografiji je Seb’ijat, u kome prema starim geografima deli zemlju u sedam pojaseva.

Ahmed Hatem ef. Akovalić sin Osmana Šehdija (umro 1754) bio je Bjelopoljac i umro je u Rumeliji. Odlično je poznavao matematiku i napisao komentar na poznato delo al-Lum’a o matematici.

Nakon spomenutih primera, Halilović je objasnio da spoznajne osnove studije o lokalizaciji nauke mogu biti sledeće:

- Empiristički pristup na osnovu kojeg su naučna saznanja proverljiva saznanja.

- Racionalistički pristup prema kojem racionalna saznanja takođe imaju kosmološku vrednost.

- Tradicionalni pristup u okviru kojeg intuitivna saznanja takođe pripadaju nauci i predstavljaju najuzvišeniju kategoriju naučnih saznanja.

Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ naveo je, u nastavku, dve osnovne dimenzije studije o lokalizaciji nauke:

- Lokalizacija predmeta nauka i saznanja.

- Lokalizacija unutrašnje strukture (spoznajnog sistema) nauke.

On je objasnio da lokalizacija predmeta nauke znači to da se naučnik usmerava na predmete koji pripadaju njegovoj sredini i istorijsko-geografskim kontekstima njegovog bića. Tada, predmeti koji su povezani sa pitanjima i potrebama prirodne sredine naučnika imaju prioritet. U protivnom, nauka neće biti korisna. U tom slučaju, dodao je Halilović, ako nauka ima instrumentalan značaj, onda će biti izabrani predmeti koji rešavaju individualne i društvene potrebe naučnika. Naučnikove fizičke potrebe biće tada merilo. S druge strane, prema Halilovićevim objašnjenjima, ako nauka ne bude poistovećena sa proverljivim sudovima nego sadrži i vrednosne sudove, onda će važiti sledeće pravilo: „Najbolja nauka je ona kojom urediš svoju razboritost, a najgora je ona kojom izopačiš svoj povratak Bogu.“

On je objasnio da prema pozitivističkom pogledu Ogista Konta i Emila Dirkema, humanistički i društveni predmeti jesu poput fizičkih predmeta statični i zaleđeni. Na njih ne utiču mesto i vreme. Zbot toga, promene u jednom društvu pripadaju onoj kategoriji promena koje se dešavaju i u drugim društvima. Halilović je zaključio da u pozitivističkoj školi sve stupnjeve društvenih promena na Zapadu možemo lako sprovesti u drugim društvima. Na osnovu drugačijeg pogleda, istakao je Halilović, društvene i humanističke realnosti pripadaju kategoriji apstraktnih realnosti koje uvek mogu biti promenjene u različitim intelektualnim i kulturološkim kontekstima.

Dr Halilović je potom objasnio dva različita pristupa procesu lokalizacije unutrašnje strukture nauke, tačnije: pogled koji prihvata kosmološku vrednost nauke i to da saznanje razotkriva objektivnu realnost i, s druge strane, pogled koji prihvata relativizam u saznanju i relativizam u realnosti, te odbacuje kosmološku vrednost nauke. Prema prvom pogledu, objasnio je član Saveta osnivača Centra „Kom“, ne postoji evropska, francuska, nemačka ili balkanska nauka, jer bit nauke nije povezana sa pojedinačnim i kulturološkim karakteristikama u društvu. To znači da unutrašnja struktura nauke nije lokalna i ne može biti lokalizovana.

Halilović je objasnio i novokantovski pogled, odnosno stav postmodernističkih škola prema kojima unutrašnje strukture nauke moraju biti lokalizovane. Ove škole prihvataju relativizam u saznanju, odnosno realnosti i, samim tim, suočavaju se sa problemom skepticizma.

Na kraju svog izlaganja, dr Seid Halilović je umesto zaključka izneo svoj predlog o fundamentalnom značaju prikupljanja pisane lokalne baštine naših muslimana, sadržinskoj analizi, restauraciji dela, te definisanju strateških usmerenja projekta i institucionalnom očuvanju ove briljantne pisane baštine naših tradicionalnih muslimanskih učenjaka.

Pover point prezentaciju izlaganja dr Seida Halilovića na ovoj konferenciji možete preuzeti ovde.

 

Dr Muamer Halilović je bio sledeći izlagač na spomenutoj međunarodnoj naučnoj konferenciji. U početku svojih objašnjenja o sistemu visokog obrazovanja u doba safavidske dinastije u Iranu, on je istakao da nijedna duštvena promena u istoriji čovečanstva nije realizovana a da prethodno nije utemeljena u okviru nekog od sistema visokog obrazovanja. Prema tome, dodao je Halilović, da bismo imali jasnu viziju za uspešnu budućnost našeg društva, potrebno je najpre obratiti pažnju na neke od takvih uspešnih sistema. Na tragu toga, Halilović je izdvojio sistem visokog obrazovanja u doba safavidske dinastije u Iranu koja je vladala u periodu izemđu 1501. i 1722. godine.

Halilović je najpre ukazao na poseban značaj safavidske dinastije, zbog toga što je ona uspostavila snažnu centralnu vlast i jedinstven sistem visokog obrazovanja, kao i zbog toga što je uspostavila uticajne međunarodne odnose, posebno sa zapadnim vladavinama.

Šef Grupe za religijsku civilizaciju Centra za religijske nauke „Kom“ predstavio je grandioznu školu u Širazu i njene slavne predstavnike: Kutbudina Širazija, Mir Sejida Šerifa Đurđanija, Hafiza Širazija, porodicu Daštaki i alame Davanija. On je istakao sledeće karakteristike te škole:

- Značajna uloga racionalnih nauka u sistemu visokog obrazovanja.

- Paralelno tumačenje islamske peripatetičke filozofije i Iluminativne teozofije.

- Polet racionalne teologije (pod uticajem Nasirudina Tusija i alame Hilija).

- Značajan uticaj šiitskog racionalnog svetonazora na sistem visokog obrazovanja.

U nastavku svog izlaganja, dr Muamer Halilović je objasnio društvene i naučne uslove pod kojima je nastala slavna isfahanska škola. On je precizirao da su sukobi Safavida i Osmanlija zahtevali naučno obogaćenje i utemeljenje sistem visokog obrazovanja. On je naveo i značaj eksplicitnog šiitskog usmerenja dinastije, te dolazak šiitskih mislilaca, što je imalo za rezultat osnivanje sistema visokog obrazovanja. S druge strane, prema Halilovićevim objašnjenjima, sama vladavina nalaže potrebu za sistematizovanim empirijskim naukama. On je u nastavku govorio o slavnim predstavnicima ove škole: Šejhu Bahaiju, Mir Damadu, Mir Fendereskiju, Mula Sadri i Fejzu Kašaniju.

Glavni i odgovorni urednik časopisa za religijske nauke „Kom“ objasnio je glavne karakteristike ove uticajne škole:

- Otklanjanje površnih nesuglasica između filozofije i jurisprudencije i egzegeze.

- Komparativno sagledavanje filozofije i gnoze i teologije.

- Uticajna uloga empirijskih nauka.

- Umetnost kao sastavni elemenat obrazovanja.

- Strateško državno usmerenje utemeljivača ove škole.

U sledećem delu svojih objašnjenja, dr Muamer Halilović je predstavio skicu edukacione klasifikacije nauka, u sledećim fazama:

- Preliminarne nauke – od 3 do 5 godina: gramatika arapskog jezika (morfologija i sintaksa), logika, metodologija jurisprudencije.

- Tradicionalne nauke – od 5 do 8 godina: jurisprudencija, egzegeza, istorija i geografija, specijalizacija metodologije jurisprudencije.

- Empirijske nauke – od 5 do 8 godina: astronomija, fizika i mašinstvo, medicina, arhitektura, hemija i alhemija.

- Racionalne nauke – od 5 do 10 godina: filozofija, racionalna teologija, specijalizacija logike, doktrinarna gnoza, drušvene nauke.

Na kraju svog izlaganja, Halilović je istakao ulogu vaspitanja u obrazovanju i objasnio da sistem visokog obrazovanja u doba safavidske dinastije nije podrazumevao isključivo edukaciju, već se obraćala posebna pažnja i na vaspitanje. Halilović je, u vezi sa tim, ilustrovao stratešku organizaciju naučnog dnevnog plana tradicionalnog studenta u ono doba:

- Jutarnji period: obavezno učenje, takozvani „diskusioni krugovi“, obavezna nastava.

- Popodnevni period: istraživački projekti, izobrna nastava, slobodno čitanje.

Halilović je dodao da su projekti koji su bili u vezi sa vaspitanjem duše, bili organizovani kako u jutarnjem i popodnevnom periodu, tako i u ponoćnim satima duhovne smirenosti.

 

Pover point prezentaciju izlaganja dr Muamera Halilovića na ovoj konferenciji možete preuzeti ovde.

 

Slike sa konferencije možete pogledati u Galeriji.

 

Niže možete pogledati video zapise sa ove konferencije.

 

Dr Seid Halilović: Lokalizaija nauke i značaj pisane baštine naših muslimana na orijentalnim jezicima

 

Dr Muamer Halilović: Sistem visokog obrazovanja u doba safavidske dinastije u Iranu (1501–1722)