Predstavljanje Centra „Kom” na Institutu za evropske studije

Dr Muamer Halilović i dr Seid Halilović predstavili su na uticajnom Institutu za evropske studije (IES) u Beogradu svoje autorske knjige, u izdanju Centra za religijske nauke „Kom”. Na poziv direktora Instituta za evropske studije dr Miše Đurkovića, Halilovići su održali dva predavanja na tribini u svečanoj sali zdanja na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, 18. aprila 2024. godine.

Foto: Institut za evropske studije (IES)

U uvodnom delu tribine, dr Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije, i dr Dušan Ilić, naučni saradnik na Institutu, predstavili su članove Centra za religijske nauke „Kom”. Dr Muamer Halilović govorio je o temi „Osnovni elementi socijalne misli u islamu” i predstavio svoju knjigu Islam i sociologija religije. Naslov izlaganja dr Seida Halilovića bio je „Smernice islamskog reformizma” i tom prilikom on je predstavio svoju knjigu Tokovi islamske misli u XX veku.

U drugom delu tročasovne tribine održana je sadržajna diskusija i Halilovići su odgovarali na pitanja istaknutih saradnika Instituta za evropske studije o različitim aspektima islamske filozofske i socijalne misli u kontekstu teorijskih izazova nacionalnih identiteta, sekularizma, pragmatizma, reformističkog usmerenja južnoslovenskih muslimana i odnosa sunitskih i šiitskih muslimana u savremenom islamskom svetu.

Ovde možete pogledati video zapis tročasovnog predstavljanja Centra za religijske nauke „Kom” na Institutu za evropske studije, uključujući dva predavanja i diskusiju.

Video: Institut za evropske studije

https://www.youtube.com/watch?v=eiFO-KLEISo

Video zapis tribine objavljen je i na zvaničnom Jutjub kanalu Instituta za evropske studije pod naslovom „Dr Seid Halilović i dr Muamer Halilović – predstavljanje knjiga”, na sledećoj adresi:

https://www.youtube.com/watch?v=HRyXpMHPCNI

Dr Muamer Halilović, u svom izlaganju pod naslovom „Osnovni elementi socijalne misli u islamu”, najpre je govorio o mogućim inicijalnim problemima u istraživanju socijalne misli, kao što su: problem vremenskih okvira, problem prostornih okvira, problem gustine i teritorije, problem nejednakog pogleda na čoveka i na društvo. On je dodao da razvoj socijalne misli u islamu treba posmatrati u komparaciji s razvojem drugih naučnih disciplina i, u tom smislu, primetio je da je socijalna misao veoma kasno dobila jasne metodološke okvire. U nastavku svog govora, dr Muamer Halilović obrazložio je sledeće periode razvoja socijalne misli u islamu:

- period ranog islama u Meki i Medini;

- period filozofizacije islamske socijalne misli;

- socijalna misao kroz druge naučne discipline:

- pokušaji stvaranja jedinstvene socijalne nauke;

- savremena epoha.

Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” analizirao je u drugom delu svog izlaganja sledeće osnovne principe socijalne filozofije u islamu:

- jedinstvo i mnoštvo – ontološka hijerarhija Boga i stvorenja (dogmatička teologija – peripatetičko tumačenje – mističko tumačenje u školi transcendentne filozofije);

- čovek – od samostalnog bića do senke božjeg postojanja;

- razum i otkrovenje kao dva istovetna modela otkrivanja istine (religija na ovaj način dobija središnju kognitivnu ulogu ne samo u analizi već i u stvaranju društvenog sistema);

- život posle smrti kao garancija za socijalnu pravdu.

Dr Muamer Halilović zaključio je da je socijalna misao, o kojoj je govorio, zasnovana na filozofskom poimanju čoveka, Boga i društvenog života i da je duboko povezana s islamom, ali da se ona istovremeno ne odnosi samo na pristalice islama. On je dodao da islamska socijalna misao može poslužiti kao kognitivni model u drugim religijskim baštinama. Prema njegovim rečima, racionalna struktura filozofije i socijalne misli uvek je prevazilazila dogmatske razlike u religijama, pa tako i danas ona može poslužiti kao baza za zajedničke odgovore na mnogobrojne novovekovne metodološke i filozofske krize.

Video zapis izlaganja dr Muamera Halilovića, pod naslovom „Osnovni elementi socijalne misli u islamu”, na Institutu za evropske studije možete pogledati ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=JPx-y35Kx10

Foto: Institut za evropske studije (IES)

Dr Seid Halilović govorio je o temi „Smernice islamskog reformizma”. Svoje izlaganje započeo je konstatacijom da lideri ranog reformizma u savremenom islamskom svetu, kao što su Džemaludin Afgani i Muhamed Abduh, nisu poznavali unutrašnje kognitivne strukture moderne nauke. Oni su, prema Halilovićevim rečima, podržavali razvoj moderne zapadne nauke ne naslućujući skrivene kognitivne principe modernih humanističkih nauka i naivno su mislili da se nauka ceni na isti način i u islamu i na modernom Zapadu. Halilović primećuje da su prvi predstavnici islamskog reformizma bili primarno usredsređeni na destruktivnu ulogu ofanzivne zapadnjačke politike i da su gajili naivni optimizam u slučaju koristi moderne nauke i potrebe njenog promovisanja. Dr Seid Halilović dodao je su se u nekoliko poslednjih decenija pojavili novi muslimanski reformisti koje on naziva neomutazilitima. On objašnjava da oni ne podržavaju metodologiju klasičnog islamskog učenja i da su prihvatili epistemičke principe moderne zapadne nauke. Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom” obrazložio je da neomutazilizam predstavlja primarni predmet njegove analize, jer se u tom saznajnom toku modernistička kognitivna platforma prihvata kao polazište kritičkih procesa. Prema njegovim rečima, neomutazilitski mislioci stručno poznaju i koriste modernističku saznajnu platformu kako bi tradiciju ili negirali ili je reprodukovali u svojim kritičkim osvrtima.

Dr Seid Halilović objašnjava da su novi muslimanski reformisti najpre bili isključivi prema religijskoj baštini u uslovima dominacije zapadnih političkih struktura u islamskom svetu. On je dodao da modernističke struje u savremenom islamskom svetu u poslednjih nekoliko decenija menjaju svoje usmerenje zato što je religijska baština reafirmisala svoje unutrašnje kapacitete, u uslovima kada je saznajni stadijum islama dobio dominantniju ulogu. Halilović ističe: „U uslovima kada je pokrenut talas afirmacije religijske kulture, pionirski model modernističke revizije islama počinje da se nameće i modernističke struje menjaju svoje usmerenje.”

U zaključnom delu svog govora, dr Seid Halilović analizirao je mogućnosti dominantne uloge neomutazilizma u savremenom islamskom svetu u ukupnim kontekstima organizacije i plasiranja moći na globalnom nivou. On primećuje da je novi sistem opšteg obrazovanja u muslimanskim zemljama u poslednjih sto godina formiran na marginama autoriteta modernog sveta i to, prema njegovim rečima, znači da su bitni pojmovi i principi moderniteta već odomaćeni u kolektivnom mišljenju muslimanskih društava. Konačno određenje neomutazilizma on prepoznaje u formi produktivne destruktivne energije u civilizacijskom procesu diskreditovanja druge strane koja nije moderni Zapad.

Dr Seid Halilović zaključuje da je u savremenom islamskom svetu potrebno pratiti dve bitne kulturne sfere teorijskog uticaja: (1) neomutaizilizam – na marginama kredibiliteta modernog saznanja i (2) klasičnu filozofsku školu islama koja krize modernog sveta preispituje u svetlu autoritativnosti klasične islamske racionalnosti i kredibiliteta različitih stupnjeva teorijskog i praktičnog razuma.

Video zapis izlaganja dr Seida Halilovića, pod naslovom „Smernice islamskog reformizma”, na Institutu za evropske studije možete pogledati ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=JTS8qN0KMNQ&t=824s