Predstavljanje novih knjiga u Sarajevu
U Sarajevu su predstavljene dve nove knjige u izdanju Centra za religijske nauke „Kom“, 5. novembra 2021. godine. O „Tokovima islamske misli u XX veku“ autora dr Seida Halilovića i „Istoriji socijalne misli u islamu“ autora dr Muamera Halilovića, govorili su u prostorijama Fondacije „Mulla Sadra“ autori knjiga i članovi Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“.
Pogledajte video snimke u nastavku!
Dr Seid Halilović o knjizi „Tokovi islamske misli u XX veku“, u Sarajevu
https://www.youtube.com/watch?v=_PFF35H6sIo
Dr Seid Halilović:
Pokušaću da predstavim osnovne metodološke i sadržinske smernice knjige „Tokovi islamske misli u XX veku“ iz posebne perspektive analize tri različita stadijuma odnosa između kulture i naučnog znanja… Postoje različite definicije naučnog saznanja i kulture. Nemoguće je govoriti o jedinstvenom odgovoru u okviru koga bismo mogli analizirati precizan odnos između kulture i naučnog saznanja… Ono što će ključno uticati na osnovni tok naše analize i od čega naša analiza svestrano zavisi biće posebna definicija naučnog saznanja za koju ćemo se opredeliti. Govoriću o tri različita stadijuma definicije naučnog saznanja, odnosno o tri moguća modela tumačenja islama u savremenom islamskom svetu i na modernom Zapadu.
(1) Stadijum empirističke definicije naučnog saznanja i empirističkog tumačenja savremenog islama, koji je dominantan od druge polovine XIX veka do polovine XX veka
- SPOLJAŠNJI UTICAJ NAUKE I KULTURE
- Ako prihvatimo empirističku definiciju naučnog saznanja, reći ćemo da naučno saznanje obuhvata isključivo proverljive sudove – empirijskim iskustvom. Nauka će u tom stadijumu biti odvojena od svih drugih saznajnih stadijuma, na primer od svog kulturnog okruženja i biće samostalna struktura. Svi drugi stadijumi i strukture, uključujući i kulturu, obuhvataće nenaučne sudove, samim tim što ti sudovi nisu proverljivi empirijskim iskustvom…
- Prema tome, svi islamski vrednosni i idejni sudovi koji ne budu proverljivi empirijskim iskustvom biće označeni kao nenaučni sudovi i biće odbačeni. Prihvaćeno će iz religije i islama biti samo ono što bude formulisano u okvirima empirističke nauke.
(2) Stadijum postempirističke definicije naučnog saznanja, koji počinje od polovine XX veka do danas
- STADIJUM DOMINACIJE KULTURE U ODNOSU NA NAUČNO SAZNANJE
- Kada su briljantni zapadni mislioci u drugoj polovini XX veka uočili fundamentalne nedostatke empirističke nauke, došli su do zaključka da naučno saznanje zapravo ne može imati nikakvu samostalnost izvan kulture. Štaviše, isticali su da je naučno saznanje deo kulture i da zavisi od kulture. Šta ovo precizno znači? Rekli smo da kultura obuhvata nenaučne sudove i upravo ti nenaučni sudovi formiraju nauku. Nauka zavisi od nekakvih nenaučnih sudova. To znači da ti nenaučni sudovi u formi kulture – stvaraju nauku. Drugim rečima, nauka služi potrebama tih nenaučnih sudova, samim tim što se nauka formira u skladu s potrebama članova dominantne kulture.
- Islamska kultura u savremenom islamskom svetu od polovine XX veka do danas, prvo, obuhvata nenaučne sudove samim tim što ti sudovi nisu proverljivi empirističkim instrumentima, i drugo, opstaće ukoliko je spremna da služi nenaučnim kulturnim elementima i potrebama dominantne kulture i moći.
(3) Stadijum pre dominacije empirizma
- STADIJUM OBUHVATNOSTI NAUKE U ODNOSU NA KULTURU
- To je stadijum klasičnog islamskog i religijskog saznanja. Ovde prihvatamo kredibilitet različitih izvora saznanja, ne samo empirijskog iskustva. Prihvatamo kredibilitet razuma, mističke intuicije, verovesničkog otkrovenja.
- Naučnim saznanjem možemo prosuđivati čak i o neproverljivim elementima u svakoj kulturi. Nauku ne redukujemo u okvire proverljivih sudova. To znači da ćemo naučnim sudovima moći da prosuđujemo o tome da li su određeni elementi kulture istiniti ili neistiniti… Naučno vrednujemo sve segmente kulture i govorimo koja je kultura istinita i vredna, a koja kultura nije vredna…
Dr Muamer Halilović o knjizi „Istorija socijalne misli u islamu“, u Sarajevu
https://www.youtube.com/watch?v=DLbdHVoDfqw
O knjizi „Istorija socijalne misli u islamu“ govorio je autor dr Muamer Halilović. On je najpre podsetio da tragove te misli treba potražiti u filozofiji, klasičnim islamskim naukama, književnosti, putopisima, političkim poslanicama i mnogim drugim naučnim i kulturnim baštinama u islamu, što poduhvat pisanja istorije socijalne misli, bez sumnje, čini veoma složenim i zahtevnim. Takođe, napomenuo je da je svaka misao zasnovana na određenim principima, koji će se sasvim verovatno, kroz istoriju, tumačiti na različite načine, ali će svakako njihova srž ostati jedinstvena. Ideja o božjem jedinstvu, te odnos između Boga i mnoštva stvorenja, posebno shvatanje čoveka o njegovog jedinstvenog položaja u ontološkoj hijerarhiji u islamu, verovanje u život posle smrti kao specifična garancija za socijalnu pravdu, samo su neki od glavnih i osnovnih principa na kojima je ta misao zasnovana. Halilović se prisetio stiha čuvenog pesnika Hafiza Širazija u kojem se ističe da nebesa nisu mogla da ponesu teret „emaneta“, pa su izvukli čovekovo „ludo“ ime. Taj stih, koji je zapravo zasnovan na sličnom ajetu iz Kurana, tvrdi autor, možemo protumačiti i u socijalnom duhu. Autor je na kraju ukratko predstavio i pet perioda kroz koje je socijalna misao u islamu prošla i prolazi.