Prof. dr Tanasković i dr Halilović u Prijepolju
Prof. dr Darko Tanasković i dr Seid Halilović, direktor Centra za religijske nauke „Kom“ govorili su, u Muzeju u Prijepolju, na promociji drugog, dopunjenog izdanja knjige „Sufizam“. Promocija je održana u četvrtak, 30. maja 2013, u prisustvu velikog broja prosvetnih radnika i građana Prijepolja, Priboja i Bijeloga Polja.
G. Slavoljub Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju istakao je na početku promocije da vrednost sufizma jeste to da on okuplja i ne deli. On je dodao da to prikazuje neslućenu moć sufizma i njegovu dragocenu misiju.
U novom izdanju knjige „Sufizam“ objavljen je i rad Vilijama Čitika o školi Ibn Arabija, u prevodu dr Seida Halilovića. Tim povodom, dr Halilović je na ovoj promociji govorio o odnosu između gnostičke duhovne tradicije u islamu (irfan) i verozakonodavnih normi islama 
(šerijat). Napomenuvši da objavljivanje oba izdanja knjige „Sufizam“ predstavlja istinsko duhovno-intelektualno osveženje u celom našem regionu, on je objasnio podelu islama na šerijat, tarikat i hakikat, odnosno na verozakonske obaveze, stupnjeve duhovnog putovanja i neposredno, intuitivno sagledanje božjeg zadovoljstva i višnjeg sveta božjih Imena. Halilović je ukazao na utemeljeni stav najznačajnijih predstavnika doktrinarne gnoze i škole Ibn Arabija o tome da duhovni uspesi u sferama spiritualnog putovanja i otkrovenja ne mogu biti realizovani izvan okvira šerijata. Prema Halilovićevim objašnjenjima, ljuska religije se ne može odbaciti nakon dostizanja do jezgra, jer ona štiti jezgro. On je pročitao i komentarisao nekoliko rečenica Sejeda Hejdara Amolija (umro oko 1385) u kojima ovaj slavni gnostik ističe da šerijat, u obuhvatnom značenju, jeste poput badema koji sadrži jezgro, ulje i ljusku. Direktor Centra za religijske nauke „Kom“ na kraju svog izlaganja citirao je 31. stavak kur’anskog poglavlja Ali Imran: „Kaži (o Verovesniče): ‘Ako volite Boga, sledite mene, pa će Bog vas zavoleti’“. On je zaključio da verozakonodavne norme pomažu duhovnim putnicima da prevaziđu granice „onih koji vole“ (muhib) i dospeju u grupu „onih koji su voljeni“ (mahbub).
Prof. dr Darko Tanasković, priređivač knjige, čije prvo izdanje je objavljeno još 1981. godine, a drugo krajem 2011, u Beogradu, objasnio je da knjiga „Sufizam“ prezentuje rezultate naučnog rada poznatih zapadnih autora o sufizmu. On je izrazio nadu da će se na našem jeziku pojaviti i hrestomatija odabranih i prevednih tekstova najznačajnijih predstavnika sufizma u istoriji ove duhovno-naučne baštine. Ugledni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu povezao je tu ideju sa ranijom željom jednog od najzaslužnijih proučavalaca islamske mistike u Jugoslaviji, Džemala Ćehajića (1930–1989).
„Prva i osnovna vrednost koja nas može pomeriti ka spoznaji istine jeste da budemo svesni sopstvene vrednosti koju smo skloni da precenjujemo“, istakao je prof. dr Tanasković. Prema njegovim rečima, jedna od vrlina koja karakteriše mistike, monahe, podvižnike, šejhove, derviše i ostale koji istinski to jesu u svim religijama jeste, pre svega, smernost, odnosno shvatanje sopstvene mere. On je istakao da se mera izgubila u ljudskim stvarima, te da mnoge naše nesreće danas jesu posledica gubljenja mere, a ne uvek sukoba istine i neistine. Priređivač knjige „Sufizam“ zaključio je da tekstovi i autori u ovoj knjizi nas uče da čovek mora biti svestan svoje mere i da onda može krenuti velikim putem koji na kraju vodi ka Istini, ka Onome što se zove „hakikat“, puna celovita Istina, ili celina Logosa. „Vrata i kapija ka nebesima otvara se upravo kroz spoznaju ovakvih ljudskih podviga“, kazao je prof. dr Tanasković.
Nakon završenih izlaganja, usledila je diskusija u okviru koje se govorilo o odnosu između sufizma i romantizma, kao i o značaju ekspertskog tumačenja šerijata u skladu sa izazovima savremenog sveta i na temeljima spoznajnog stadijuma islamske tradicije.
Slike sa promocije možete pogledati u Galeriji.
Prilog lokalne TV Forum o tribini, u vestima te televizije, možete pogledati na sledećem linku (od 8. minuta i 45. sekunde):
Loading ...
