Naslovna » Aktuelne vesti » Vesti o Centru » Promocija u biblioteci „Petar Kočić“

Promocija u biblioteci „Petar Kočić“

Prevod knjige „Nauka i filozofija“ objavljen od strane Centra za religijske nauke „Kom“ promovisan je u Beogradu, 13. februara 2013, u biblioteci „Petar Kočić“.

Na temu „Odnos nauke i filozofije u zapadnoevropskom i islamskom mišljenju“ govorili su dr Vera Janićijević, dr Seid Halilović i dr Miodrag Vuković.

Dr Vera Janićijević je istakla: „Razlike u određivanju odnosa između filosofije i nauke u evropskoj i islamskoj misli umnogome se razlikuju i zahtevaju poseban tretman. U evropskoj filosofiji racionalni posutpak je osnova istraživanja sve do pojave Šopenhauera, Ničea, Kjerkegora i Bergsona, a sa njima se u filosofiju uključuju volja, osećanja i intuicija. Međutim, odnos se između ove dve oblasti misaonosti menja sa XIX vekom, kada se u potpunosti nauka odvojila od filosofije. Sa nastankom postmoderne taj odnos je sasvim poremećen. Postavlja se pitanje da li filosofija treba da se odrekne opštih pitanja svrhe naučnog istraživanja i odgovornosti nauke u odnosu na pitanja humanosti, jer je očigledno da su sva naučna istraživanja prevashodno upravljena rušilačkim ciljevima. Možda se treba okrenuti i istraživanjima u islamskoj i indijskoj filosofiji u kojima je pitanje smisla postavljeno na drukčiji način.“

Dr Miodrag Vuković se najpre osvrnuo na karakteristike prevoda knjige i ustanovio da je knjiga prevedena uspešno, stručno i čitljivo. On je u nastavku opširno objasnio na koji način je autor, poznati iranski teozof dr Hamid Parsanija, podelio knjigu na dvanaest poglavlja. Dr Vuković je obrazložio razlike između nejednakih definicija filozofije prema kojima je ona univerzalna nauka, besmislica, naučna filozofija, odnosno prema kojima filozofija predstavlja kritiku uma ili sadrži dvostruki relativizam.

Dr Seid Halilović je objasnio kako su muslimanski mislioci produbili i obogatili raskošnu baštinu različitih kategorija učenosti iz helenističkog perioda. On je kazao: Starogrčka naučna baština je obuhvatala pesme, mitove, didaktične propovedi ali isto tako i demonstrativnu mudrost. Demonstrativna filozofija, sa svoje dve kategorije teoretske i praktične filozofije, predstavljala je nauku. U islamu, izabrani su samo demonstrativni aspekti te baštine. Muslimanski predstavnici religijskih nauka proširili su sve discipline helenističke filozofije snagom novih spoznajnih izvora. Tako je metafizika produbljena u okrilju različitih škola islamske teologije (kalama) i doktrinarne gnoze. Usled toga, pojavile su se snažne škole filozofske misli, kao što su peripatetička škola, Iluminativna teozofija i najzad Transcendentna teozofija Mula Sadre Širazija. Na isti način, praktična filozofija i njene različite grane, poput etike i političke filozofije, obogaćene su u okviru novih horizonata religijske jurisprudencije. Zapravo, nauka je u islamu uvek obuhvatala dve kategorije: prisutnu nauku, odnosno prenesene (nakli) naučne discipline i pojmovnu nauku. U prisutnoj nauci, znanje je poistovećeno sa egzistencijalnim imanjem. S druge strane, pojmovna nauka sadrži sve discipline racionalnih i osetnih nauka.

Halilović je istakao da je najdominantniji spoznajni tok u islamskoj civilizaciji bio tok koji se temeljio na povezanosti objave i razuma i zato su se u samoj filozofiji iznosile demonstracije u korist postojanja uzvišenije naučne discipline, odnosno gnoze. Na kraju svog izlaganja, Halilović je pročitao i prokomentarisao, u vezi sa tim, nekoliko redova iz knjige Tamhid al-Kavaid markantnog predstavnika islamske doktrinarne gnoze, Sainudina ibn Turkea (umro 1431).

U sadržajnoj diskusiji, o značaju, spoznajnim aspektima, kao i zloupotrebama intuitivno-mističkog znanja govorili su akademik Vladeta Jerotić i ostali prisutni.