Promocija u Domu omladine Beograda
Promocija dve nove knjige u izdanju Centra za religijske nauke „Kom“ održana je 12. oktobra 2021, u Domu omladine Beograda. O „Istoriji socijalne misli u islamu“ autora dr Muamera Halilovića i „Tokovima islamske misli u XX veku“ autora dr Seida Halilovića, govorili su profesor emeritus dr Rade Božović, prof. dr Mašan Bogdanovski, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sergej Beuk, programski urednik Doma omladine Beograda i autori dr Muamer Halilović i dr Seid Halilović, članovi Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“.
Galeriju fotografija sa promocije u Domu omladine Beograda pogledajte OVDE.
Knjiga „Istorija socijalne misli u islamu“, autora dr Muamera Halilovića, upoznaje nas s pet perioda raskošne istorije islamske socijalne misli. U njoj se, nakon objašnjenja o saznajnoj platformi i osnovnim principima te misli, analiziraju: filozofija i društveni život, demografska literatura i putopisi, socijalna misao kroz književnost, politika i kolektivna svest, period formiranja samostalne socijalne nauke i savremena socijalna misao u islamu. Ova knjiga zajedno s prethodnom knjigom istog autora „Islam i sociologija religije“, takođe u izdanju Centra za religijske nauke „Kom“, predstavlja celinu u kojoj se obrađuju istorijske i teorijske osnove islamske socijalne misli. Prof. dr Husnija Kamberović ističe da će knjiga Muamera Halilovića „Istorija socijalne misli u XX veku“ sigurno imati odjeka i u zemljama izvan balkanskih granica.
Delo dr Seida Halilovića „Tokovi islamske misli u XX veku“, prema rečima prof. dr Darka Tanaskovića, jedinstveno je na našem jeziku. Autor posebnu pažnju posvećuje novijem studijskom programu s nazivom Savremena muslimanska misao koji se izvodi u prestižnim visokoškolskim ustanovama u islamskom svetu i na Zapadu. U okviru multidisciplinarnih akademskih studija pod ovim sve popularnijim nazivom sprovode se stručne i kritičke analize saznajnog i društvenog angažmana muslimanskih učenjaka i poznavalaca različitih islamskih naučnih disciplina u sferi njihovog suočavanja s izazovima savremenog sveta i modernih saznajnih stadijuma. Sadržaj ove knjige određen je u skladu s takvim analitičkim smernicama, a kritička platforma za koju se opredelio autor temelji se na kognitivnom kredibilitetu klasičnog islamskog saznanja.
Pogledajte video snimke izlaganja sa promocije u nastavku!
https://www.youtube.com/watch?v=c8O9xmWBhFQ&list=PLMkshMa55ZPSeq_2UpuclqqD7eN46gSFv
Profesor emeritus dr Rade Božović o knjigama „Istorija socijalne misli u islamu“ i „Tokovi islamske misli u XX veku“
https://www.youtube.com/watch?v=JnylHOPhE_c
Profesor emeritus dr Rade Božović: „Autori su po vokaciji filozofi, mada su slušali i predavanja iz islamske teologije i đaci su čuvenog Koma. Kom, Mešhed i Nedžef za šiite i za njihove bogoslovske nauke znače ono što je u klasičnom svetu značila Aleksandrija, Atina i Rim […]. Mada, uspeli su da isplove iz tog šiitskog okeana teološke literature, zaista okeana […] i u njihovim knjigama našli su se i značajni sunitski mislioci i filozofi […]. Islamska filozofija je postala pomalo čežnjiva, mistična i nedokučiva za evropski duh […], oni još uvek traže Boga.“
Prof. dr Mašan Bogdanovski o knjigama „Istorija socijalne misli u islamu“ i „Tokovi islamske misli u XX veku“
https://www.youtube.com/watch?v=wTuILKCkJk8
Prof. dr Mašan Bogdanovski: „Ono što treba posebno istaći jeste, po mom mišljenju, zdrava opsesija metodologijom. Ovi autori su očigledno sjajni prikazivači i ovo su monumentalne istorije, bilo da je u pitanju savremena islamska misao ili socijalnopolitička misao kroz celu intelektualnu istoriju. Ali, možete se zapitati šta je to što je ovde originalno. Meni kao zapadnom filozofu i nekome ko se bavi epistemologijom ovde je najupadljivije zapravo centralno mesto epistemoloških i metodoloških pitanja i u jednoj i u drugoj knjizi; pitanje o tome kako mi znamo sve što se ovde tvrdi ili kako smo došli do tih istina. Ono što je karakteristično jeste pokušaj da se na originalan način u stvari osmisli šta je to racionalnost, pa da se na taj način odbrani koncepcija racionalnosti koja bi bila različita od nečega što je predstavljeno kao naučna racionalnost na Zapadu.“
Dr Seid Halilović o knjizi „Tokovi islamske misli u XX veku“, u Domu omladine Beograda
https://www.youtube.com/watch?v=c8O9xmWBhFQ
Dr Seid Halilović: „Osnovno pitanje koje je dominantno i prisutno u samoj srži knjige Tokovi islamske misli u XX veku jeste pitanje odnosa između dve različite kategorije saznajnih stadijuma koji se međusobno isključuju u savremenom islamskom svetu. To su stadijum modernog saznanja i stadijum religijskog saznanja. Ova dva saznajna stadijuma u savremenom islamskom svetu nisu mogla biti kredibilna u istom istorijskom periodu. Dominantni saznajni stadijum je nužno diskreditovao i isključio prisustvo i dominaciju drugog saznajnog stadijuma. Razume se, kada koristim sintagmu moderno znanje ona ima veoma precizno filozofsko značenje i nipošto je ne treba poistovetiti s uobičajenim značenjem nečega što je moderno, novo i prosperitetno. Svi nužno prihvatamo nešto je novo, savremeno i razvojno, međutim ovde govorimo o veoma preciznim kognitivnim i filozofskim strukturama […]. U knjizi svestrano insistiram na tome da reorganizacija ili reafirmacija tradicionalnog stadijuma religijskog saznanja nije moguća u okvirima dominacije pozitivističkog saznajnog stadijuma niti postmodernističkih definicija naučnog saznanja. Moramo razmišljati o uzvišenijim kognitivnim sferama […]. Islamska religijska kultura danas, u savremenom islamskom svetu, zahvaljujući izvanrednom trudu muslimanskih reformističkih mislilaca, jeste religijska kultura koja je reorganizovana pod uticajem pozitivističkih i postmodernističkih definicija naučnog saznanja i religijsko biće koje je izgubilo svoje srce i svoju metafizičku i vrednosnu suštinu […]. Danas, u školama u kojima je dominantno reformističko mišljenje u modernom islamskom svetu, religijska kultura više ne može da iskoristi sve svoje bogate kognitivne potencijale i da oplemeni društvo verujućih ljudi, već se stavlja u službu promenljivih ciljeva primarnosti čovekove volje. U ovoj knjizi insistiram na značaju pokušaja da iskoristimo kognitivne kapacitete unutrašnjih struktura religijskog i islamskog racionalnog i filozofskog bogatstva i da u svetlu kredibiliteta tih unutrašnjih struktura pokušamo da kritički proverimo novije definicije naučnog saznanja. Drugim rečima, da se suprotstavimo neopravdanom ekskluzivističkom modelu definicija naučnog saznanja koje prihvatamo u svojim zvaničnim obrazovnim institucijama bez ikakve rasprave. A spomenuo sam da će posledica toga za nekoliko narednih decenija biti suštinske promene na nivou naše opšte kulture. No, to će verovatno biti period kada ćemo morati da zaključimo da više ne možemo da sudelujemo u menadžmentu svoje kulture, zato što nismo na vreme primetili najskrivenije promene u sferi filozofskih razmišljanja.“