Moć društva

Koliko društvo u kojem živimo može da utiče na život svakoga od nas? U kojoj meri su naše misli, naše ideje, naša uverenja, naša dela i naš identitet pod uticajem društvenih okolnosti? Da li očigledan uticaj društva u kojem se rađamo i živimo ostavlja bilo kakvu mogućnost da drugačije razmišljamo i da imamo drugačiji stil života, ili smo pak osuđeni na život po merama svog društva?

U knjizi koja je pred nama pokušali smo da odgovorimo na ova i slična pitanja u skladu sa stavovima istaknutih predstavnika islamske socijalne misli.

Moć društva nam nudi originalnu naučnu sliku socijalne misli u ranom i u kasnom razdoblju islama, kao i utemeljene odgovore na neke poslerenesansne izazove s kojima se ta misao suočava.

O izdanju

Moć društva: islam, filozofija, civilizacija

Autor: dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska civilizacija)

Godina izdanja: 2016.

ISBN: 978-86-89437-05-8

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 265

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 550 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 440 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

Recenzenti

Prof. dr Željko Kaluđerović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Doc. dr Mašan Bogdanovski, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Željko Kaluđerović: Knjige koje istražuju specifični senzibilitet odnosa društva, islama, filozofije i civilizacije kroz perspektivu i prizmu stanovišta reprezentativnih mislilaca islamske socijalne misli, ne pojavljuju se na području Srbije i šireg okruženja u meri u kojoj su potrebne. Mnogi autori zaziru od upuštanja u priređivanje knjiga koji se bave ovom tematikom, svesni kompleksnosti i složenosti samog zadatka. Oni znaju da rad na ovoj, za istraživača, zahtevnoj materiji traži iznimnu posvećenost, pisca koji će suptilnim odabirom autora i tema, kao i odgovarajućom sintezom odabrane građe, vodeći računa o jedinstvenoj podlozi, realizovati koherentnu celinu. Kada se ovome dodaju i neke objektivne poteškoće, recimo one u izdavaštvu, eto samo nekih od razloga zašto bi pojavljivanje svake nove knjige koja se bavi različitim aspektima moći društva, islama, filozofije i civilizacije, u srpskoj i regionalnoj kulturi trebalo da izazove intelektualnu uzbuđenost i zadovoljstvo najvećeg dela naučne i stručne javnosti. Ako se pri tom pripremi kvalitetna i temeljna knjiga, koja verovatno predstavlja jedno od najpotpunijih dela o ovoj temi na srpskom i srodnim jezicima, radost te javnosti trebala bi biti tim veća. Baš takvu knjigu Moć društva: islam, filozofija, civilizacija priredio je dr Muamer Halilović, čiji predloženi rukopis u potpunosti odgovara sadržaju predmeta koji se u njemu razmatra a izabrani pristup je adekvatan i metodički prilagođen predmetu.

Literatura u ovom rukopisu je pažljivo probrana i dobro izbalansirana, a brojne reference na najrelevantnije spise iz ranog, kasnog i modernog diskursa islamske socijalne misli, ali i savremena kvalifikovana dela iz srodnih oblasti i filozofije i sociologije objavljena, osim na našim jezicima i engleskom jeziku, i na arapskom i persijskom jeziku (aproksimativno 190 spisa), koja su kako uže naučno stručnog tako i paideutičkog karaktera, potvrđuju da je autor upoznat i da se služio referentnom literaturom prilikom pripreme knjige.

Iako je autor ovu knjigu, uslovno rečeno, neutralno naslovio kao Moć društva: islam, filozofija, civilizacija, i premda na njenom početku skromno piše da će pokušati da se odgovori na složena pitanja i izazove koje gotovo svako društvo sa sobom nosi, čak i na osnovu letimičnog uvida u njen sadržaj evidentno je da se na ukupno 265 stranica dobija znatno više. Knjiga dr Halilovića inspirativno, slojevito i dosledno vlastitom istorijsko-analitičkom pristupu prikazuje nastanak i razvoj socijalne misli u ranom i kasnom razdoblju islama, ali i argumentovanu reakciju na neke od fundamentalnih postrenesansnih izazova sa kojima se ta misao ukrštala i posredovala, uvek vodeći računa o onim temama i misliocima koji su predstavljali supstancijalne tačke njenog razvoja. I kada odmerivši razloge drugačijih stanovišta nudi svoje rešenje pojedinih problema, dr Halilović to ne čini dogmatski već strogo racionalno, ostavljajući dovoljno prostora i za mogući kritički odnos prema njegovom vlastitom stavu. Rukopis Moć društva: islam, filozofija, civilizacija je, drugačije rečeno, izvorno i reprezentativno delo u punom smislu reči.

Knjiga dr Muamera Halilovića Moć društva: islam, filozofija, civilizacija na kraju je skrupulozno i akribično delo koje suštastveno komunicira sa najsavremenijim pitanjima društva, islama, filozofije i civilizacije. Ova knjiga je jezgrovito, vredno i podsticajno štivo, pristupačna po načinu izlaganja izvornih sadržaja i njihove primerene interpretacije, istovremeno sa dubokim razumevanjem „same stvari“ i njene korespodencije sa savremenom zbiljom i njenim aporijama. Uveren sam da će kao monografsko delo koje nesumnjivo predstavlja značajan doprinos društvenim i humanističkim naukama u našoj zemlji i regionu biti prihvaćena od stručne i šire čitalačke publike, te je toplo i iskreno preporučujem za objavljivanje.

Doc. dr Mašan Bogdanovski: Monografsko delo Muamera Halilovića Moć društva: islam, religija, civilizacija nesumnjivo predstavlja veliki doprinos filozofiji i nizu društvenih i humanističkih nauka. Ono odgovara na temeljna pitanja o uticaju društva na živote pojedinaca iz sveže i neistražene perspektive najistaknutijih islamskih mislilaca. U njemu se, istorijskom i analitičkom metodom, prvo navode originalni odgovori na problematiku formiranja društvene zajednice iz perspektive peripatetičke škole i Ibn Halduna. Delo se, zatim, usredsređuje na poznija razdoblja islamske misli. Istraživanje njenog istorijskog konteksta otkriva suštinu te misli u transcendentnoj filozofiji Mule Sadre Širazija. Povrh značajnih uvida iz te epohe o moći društva, vredi istaći izuzetno suptilne epistemološke rasprave, kojima dr Halilović suvereno vlada, izlaže ih na jedan veoma zanimljiv i ubedljiv način i kritički evaluira sa izuzetnim smislom za njihovu relevantnost u kontekstu savremene filozofske teorije saznanja. Na kraju, ova knjiga ne ostaje dužna ni modernoj islamskoj društvenoj misli i njenim pažnje i hvale vrednim specifičnostima u odnosu na Zapad. Naročito treba istaći originalnu i ubedljivu kritiku koju je autor izložio protiv stanovišta u sociologiji da religija nema kapacitet da pruži nove i obuhvatne modele društvene misli. Povrh toga što autor poseduje nespornu kompetenciju u sferi islamske filozofije, ovo obrazloženje bi mu nanelo nepravdu ukoliko ne bi sadržalo najveću pohvalu za duboko razumevanje zapadne filozofske tradicije, što je autoru omogućilo da iznese izvanrednu kritiku hjumovske perspektive u odnosu na religiozna verovanja, kao i da podvrgne jednog od utemeljivača sociološke nauke, Emila Dirkema, obuhvatnoj i razornoj kritici.