Božja milost

Izvor, broj 2, septembar 2014.

Dr Tehran Halilović

Bože, tražim od Tebe, zbog milosti Tvoje koja je obuhvatila sve i zbog moći Tvoje kojom si nadjačao sve

S obzirom na to da božja dela ne zavise od materijalnih sredstava, pozivanje božjeg bića u molitvama treba zapravo da se razume na taj način da čovek poziva samoga sebe. Tim činom, odnosno pozivanjem božjih imena, čovek se više posvećuje razgovoru sa uzvišenim bićem. Stoga se u molitvama preporučuje da taj razgovor počne dozivanjem božjih imena i prisećanjem Njegovih blagodati.

Navedeni citat na početku ovog teksta uvodni je deo vrlo poznate islamske molitve „Kumeil“ koju je Ali ibn Abi Talib preneo Kumeilu ibn Zijadu. Ova molitva, kao i mnoge druge, počinje opisom božje milosti. Izbor ovog božjeg svojstva za početak molitve ukazuje na to da čovek najpre očekuje i priželjkuje božju milost onda kada iskazuje svoje zahteve. Ova božja osobina predstavlja najprivlačniju duhovnu osnovu za čoveka koji iznosi svoje zahteve u okviru molitve.

U kur’anskom tekstu se u nekoliko navrata božja milost pominje kao Njegovo besprekorno svojstvo: „Milost moja obuhvata sve“ (Kur’an 7: 156); „Ti sve obuhvataš milošću i znanjem“ (Kur’an 40: 7); „Gospodar vaš je Sebi propisao milostivost“ (Kur’an 6: 54).

Pošto je božja milost toliko obuhvatna i poznata u religijskim tekstovima, u sledećem delu ove molitve pominje se božja moć. Ovim rasporedom se ukazuje na činjenicu da božja milost ne proizlazi iz slabosti, nego iz Njegove moći. Neograničenost božje moći u odnosu na sva bića upravo zbog toga postaje jasnija jer je milost božjeg bića sveobuhvatna, kao što sva ostala bića zavise od Njegovih blagodati. O tome je u kur’anskom tekstu rečeno: „O ljudi, vi ste zavisni od Boga, a Bog je nezavisan“ (Kur’an 35: 15).