Društvene klase i merila vrednosti

Izvor, broj 6, januar–februar 2016.

Dr Seid Halilović

Ne mogu svi članovi jed­nog društva imati sasvim ista kulturna i saznajna usmerenja. Njihova intere­sovanja su jasno raznolika zbog toga što se razlikuju njihovi intelektualni, psihič­ki i fizički kapaciteti. Teško se može prihvatiti ideja da je poželjno ili čak mogu­će da u jednom društvu ne postoje klase i različiti društveni slojevi. Naravno, princip pravne jednakosti svih ljudi treba u potpunosti podržati, međutim, to ne znači da svi ljudi imaju iste društvene obaveze. Članovi jednog društva imaju nejed­nake mogućnosti i zasluge. Otuda, ne može se govoriti o društvu bez klasnih pode­la, već samo o tome da neke postojeće klase ne smeju biti povlašćenije i dominantnije, a druge potlačene i lišene svojih prava.

Različite klase i društve­ni slojevi očigledno moraju postojati, ali društvo će se suočiti s ozbiljnim opasno­stima onda kada niže klase ne budu u mogućnosti da ostvare svoja prava. Moćni­je klase će tada imati veća prava nego što im prirodno pripada i, samim tim, osta­le klase biće manje ili više obespravljene. U zdravom društvu, prava se određuju ne prema pripadnosti odre­đenoj klasi, nego prema za­slugama. Štaviše, pripadnici uticajnijih klasa, poput poli­tičkih vođa u društvu, imaće zahtevnije obaveze i teže će zaslužiti svoja prava.

Nenadoknadivo je štetna popularna politička definici­ja društvenih klasa u kojoj se u prvi plan stavlja razlika iz­među elitne i niže klase. Pri­padnost određenoj, ili prema toj definiciji elitnoj, klasi nipošto ne sme biti merilo vrednosti. Vredniji i bolji su samo oni koji su plemeniti­ji, iskreniji i skrušeniji. Oni koji su privrženi uzvišenim istinama u svojim životima i u dubinama svojih duša. Običan radnik, koji pripada najnižim klasama, a koji bri­žljivo čuva čistotu svoje duše – biće neopisivo vredniji i elitniji od ljudi iz najmoćni­je klase koji ne mare za to da žive plemenitim životom.

Zanimljivo je upravo iz te perspektive pristupiti kate­gorizaciji društvenih klasa prema različitim kriteri­jumima. U nastavku, kratko ćemo razmotriti kulturne, moralne, društvene, eko­nomske, političke i saznajne kriterijume.

 

 

Verski i kulturni kriteri­jumi

U okviru ove kategori­zacije, možemo govoriti o raznim klasnim podelama. Članovi društva se najpre dele na one koji veruju u uzvišene istine i one koji te istine odbacuju. Ova dva društvena sloja nipošto nisu jednaka i, zbog toga, prva grupa oseća permanentnu zabrinutost zbog mogućnosti da dominantnu moć u društvu dobiju ljudi kojima višnje vrednosti i metafizič­ke istine nisu svete i koje im samim tim ne mogu biti ni merilo.

Ništa manje nisu izraže­ne ni razlike između osoba iz prve od dve spomenute grupe i osoba koje su lice­merne i kolebljive u svojoj veri. Licemerni ljudi u društvu ne slede jedan model ponašanja, nego se menjaju u skladu sa svojim interesima. Jednom su potpuno privrže­ni principima izvornih isti­na, a drugi put iste te istine nemilosrdno ruše. Otuda, od njih se uvek može očekivati da će prevariti i izne­veriti druge članove društva. Možda je to najniža i najgora klasa u hijerarhiji društvenih slojeva.

 

Moralni kriterijumi

Svima nama je jasno ko­liko je značajno u društvu napraviti razliku između onih koji su dobri, milostivi i čestiti i onih koji su opaki, zli i koji će nas izdati. S lju­dima iz ova dva društvena sloja nipošto se ne smemo na isti način družiti i sara­đivati. Dok su prvi okupi­rani razmišljanjem o tome kako oplemeniti i unaprediti društvene strukture, drugi će konstantno urušavati izvorni identitet društva i ši­riti u njemu različite vidove moralne izopačenosti.

Nesumnjivo najbolji društveni sloj sačinjavaju upravo čestiti ljudi koji su poznati po svojim dobrim delima. Društvo u kom se jasno oseća prisustvo te klase neće poljuljati, a kamoli baciti na kolena, nikakva vrsta nasil­ničkog i nepravednog po­našanja. Jer, to su ljudi čija osnovna karakteristika u ponašanju jeste skromnost. Snagom čistote svoje duše oni iznalaze najadekvat­nija rešenja za nametnute izazove.

Bilo kako bilo, razlike i klase u društvu nastaju zato što se ljudi ne ponašaju uvek na isti način jedni prema drugima. Neki su izabrali put učtivosti i ljubaznosti, a drugi u raznim situaci­jama pokazuju da su lišeni svih oblika moralnih vrlina i lepog društvenog ponaša­nja. Ova dva pristupa nipo­što se neće jednako pokazati u društvu u kome živimo.

 

Društveni kriterijumi

Oholo i nasilničko pona­šanje predstavlja najznačaj­niji društveni faktor zbog koga se društvo izuzetnom brzinom deli na dva sloja, na vladajuću i potlačenu klasu. Stoga, možda jedna od osnovnih obaveza svih nas u današnjim zajednicama jeste to da se što snažnije protivi­mo oholosti u društvenom ponašanju i da tako poma­žemo svim ljudima koji pri­padaju potlačenoj klasi.

Oholost ne može biti plod razuma jer moć razuma u principu nije u skladu ni sa kakvim ružnim fenomeni­ma. Drugim rečima, kada neki članovi društva javno ilustruju svoju gordost i želju da budu najugledniji i najmoćniji, smatrajući da su svi drugi ljudi ništavni i bezvredni, oni tada zapravo pokazuju da razumnost nije dominantna karakteristi­ka tog društva. Sva njihova nepravedna i neprihvatljiva dela biće rezultat njihove umišljenosti i nestvarnih iluzija. A to znači da razum neće imati značajnu ulogu u sudbini tog naroda.

 

Ekonomski kriterijumi

Klasne razlike između siromašnih i imućnih čla­nova jedne zajednice tokom cele istorije predstavljale su najvažniji uzrok svestranog propadanja društva. To je možda zbog toga što imuć­nost lako može biti uvod u svirepu samovolju i u sklonost da se ukidaju tuđa prava. Kada vladar oseti da je sasvim imućan i da ne za­visi ni od koga, on tada po­misli da se slobodno može rasipati i uništavati narodna blaga.Takve vladare nipošto ne treba slediti.

Izrazito bogati ljudi pru­žaće, takođe, najsnažniji i najgori otpor svakoj istini koja na bilo koji način može ugroziti njihove interese. Oni se neće zaustaviti ni pred najuzvišenijim i svetim istinama.

Naravno, mi ovim ne že­limo da opovrgnemo to da u jednom društvu sasvim prirodno postoje klasne podele u pogledu finansij­skog položaja članova tog društva. Jednostavno, neki ljudi ceo život posvete na­pretku svog materijalnog stanja. Oni uglavnom ne razmišljaju mnogo o tome da će svi večno živeti, čak i nakon završetka njihovog života u svetu prirode. Njima ne pada na pamet da je potrebno po­moći slabijim i siromašnim slojevima društva, nešto im udeliti i podržati ih u njiho­vom životu. Otuda, klasne razlike, koje odražavaju eko­nomsko stanje članova jed­nog društva, mogu biti sma­njene samo uz pomoć ljudi koji veruju u uzvišene vrline i u koristi dobrih dela. U protivnom, ako privrženost materijalnim dobrima bude dominantna idejna platfor­ma jednog društva, onda moramo znati da će vlasnici kapitala prirodno biti spre­mni da na najsvirepije na­čine očuvaju i uvećaju svoju imovinu. Upravo oni snosiće i najveću odgovornost i kri­vicu ako se ljudi u njihovom društvu okrenu različitim vi­dovima razvrata jer će to na kraju porušiti glavne temelje njihovog društvenog identi­teta.

 

Politički kriterijumi

Politička vlast nesumnjivo može biti uzrok svestranog napretka i čak duhovnog blaženstva društva – onda kada predstavnici te vla­sti brižljivo štite iskrenost svojih namera i čistotu sopstvene duše. Takvi političari čvrsto veruju u to da politika nije cilj, već sredstvo da se pomogne narodu. Samim tim, oni neće moći da pri­hvate da pripadaju nekoj posebnoj i elitnoj klasi koja se nalazi iznad ostalih društvenih klasa.

Naravno, svi ljudi bi želeli da imaju takve predvodnike. A to znači da se svi moraju i truditi da njihovo društvo bude spremno da vaspita i da prihvati takve predvodni­ke koji će u političkoj vlasti videti najbolju zaštitu inte­resa naroda. Ako politička vlast ne bude imala moć da od nasilnika uzme ono što pripada potlačenim klasa­ma, onda ta vlast zasigurno neće voditi ka blaženstvu. Drugačije kazano, politič­ka vlast je odgovornost, a ne pravo. Ona ne sme biti izgovor da političari dobiju povlašćen položaj u društvu.

Kada politika postaje is­ključivi cilj, sama ona po­staje izvor najizrazitijih kla­snih podela. U modernim društvima, političari katkad pomišljaju da su oni vlasnici naroda i da im je dopušteno da se, kad god zažele, pona­šaju samovoljno i nasilno. A naravno, čim u političkom životu oholost postane do­minantna, tada ni tiranija nije mnogo daleko. Oholi politički predvodnici, ne­sumnjivo, mogu naneti naj­veću štetu suštinskom iden­titetu svog društva.

 

Saznajni kriterijumi

Ljude možemo deliti u različite klase i prema krite­rijumu njihovog posebnog pogleda na svet i na samog čoveka. Neki tako pripadaju klasi plemenitih ljudi koji će se međusobno takmičiti u činjenju dobrih dela. Neki drugi biće poznati po nasi­lju i po tome što su potpuno zapostavili istinske vrline čo­večnosti. U treću, najmno­gobrojniju, klasu spadaju prosečno dobre osobe. One su svakako obazrive prema drugim ljudima, ali i prema duhovnim vrednostima svoga bića. Vole da napredu­ju i da budu korisne u svom društvu.

Članovi druge spomenute klase, pak, isključivo se po­vode za svojim strastima i usmereni su ka ciljevima ani­malnog života. A u zenitu, u srcu društva, živeće ljudi čiji je pogled uvek uperen ka ne­besima. Zadovoljstvo božje za njih biće jedino merilo ispravnosti svih društvenih i individualnih aktivnosti. Njihova snaga i inspiracija zapravo je njihova želja da svetlost višnje istine obasja najdublju srž njihovog po­stojanja. Jer, oni su sa ma­terijalnim svetom povezani samo telima, a njihove duše nastanjuju višnje sfere.

Pratite nas na Facebook-u  Pratite nas na Twitter-u  Pratite nas na Youtube-u  Pratite nas na Scribd-u 

Anketa
Koje knjige u izdanju Centra za religijske nauke Kom imate?
Istorija kulture i civilizacije islama i Irana. Dr Ali Akbar Velajati
Kratka istorija islamske filozofije. Dr Tehran, dr Seid i dr Muamer Halilović
Moć društva: islam, filozofija, civilizacija. Dr Muamer Halilović
Nauka i filozofija. Dr Hamid Parsanija
Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu. Dr Seid Halilović
Svetovi u nama, svetovi iznad nas. Dr Tehran Halilović
Loading ... Loading ...