Istine i tajne pokajanja

Izvor, broj 4, februar 2015.

Dr Seid Halilović

Pokajati se znači prisetiti se toga da smo počinili ogroman greh. A možda znači da ne smemo misliti o svom grehu jer bismo time narušili čistotu duše

Istinsko pokajanje ima svoje spoljašnje i tajnovi­te aspekte. Hadže Abdulah Ansari ističe da ono ima najmanje tri osnove i tri taj­ne.

Tri osnove na kojima na­staje pokajanje možemo obrazložiti na sledeći način:

1. U svom srcu moramo osetiti da smo mnogo gre­šili. Moramo se prisetiti ogromnog duhovnog nasilja koje smo počinili, a koje sada jasno uočavamo u svetlu čistote svoje duše. U protivnom, nećemo moći da ose­timo postiđenost, a ona je, kako rekosmo, uslov pokajanja.

2. Potrebno je da svoje pokajanje smatra­mo nedovoljnim i ništavnim i da verujemo da se nismo pokajali onako kako treba. U tom slučaju, trudićemo se da ispravimo i održimo svoje pokajanje.

3. Kada budemo želeli da oprostimo dru­gima koji su se ogrešili o nas, uvidećemo da možemo oprostiti svima, ali ne i sebi. Sami ćemo biti najgori. Tada ćemo odlučiti da se trajno otrgnemo od greha.

Pokajanje karakterišu najmanje sledeće tri tajne:

1. Moramo jasno napraviti razliku između dva moguća cilja pokajanja, a to su bogobojaznost i sticanje ugleda u društvu. Mno­gi ljudi pokazuju da su se pokajali da bi ih drugi cenili. Takođe, moguće je da se neko iskreno pokajao, ali da kasnije bude privilegovan upravo zbog tog svog pokajanja.

2. Ne smemo se više prisećati greha koji smo počinili jer ćemo na taj način ponovo zaprljati svoju sada već očišćenu dušu. Ako se prisetimo greha sada kada osećamo prisustvo božje, narušićemo svoju duhovnu smirenost, a to će biti kao da smo ponovo počinili greh.

3. Moramo se stalno kajati zbog nedo­stataka u svom pokajanju. Jer, na svakom višem stepenu svog duhovnog putovanja, shvatićemo da su naša pređašnja pokajanja bila manjkava. Kako se i u Kur’anu ističe, svi se moraju kajati (XXIV: 31), a to obuhvata čak i one koji su se već pokajali.