Pod svetlom istine
Izvor, broj 3, januar 2015.
Dr Tehran Halilović
Mnogo je primera blagodati čiju vrednost osetimo tek kada nestanu. S obzirom na značaj nekih od tih blagodati na putu ka blaženstvu, čoveku je nekada korisno samo to da ih se priseti
Po svojoj urođenoj prirodi čovek neprestano i neumorno traga za blaženstvom, za svojom srećom. Uspeh u toj potrazi zavisi od mnogobrojnih faktora. Recimo, ograničenja u svetu u kojem se nalazimo predstavljaju otežavajući faktor u pomenutoj potrazi. Jer, praktično je nemoguće, zbog sukoba ljudskih interesa i prirodnih zakona, da svi ljudi postignu sve ono što su poželeli.
Ali, nezavisno od toga, teškoće koje nam u nekim trenucima zagorčavaju život ne potiču izvan nas i nemaju veze sa ograničenjima materijalnog sveta; one potiču od nas samih. Više nego inspirativan jeste stih koji je sročio iranski pesnik Hafiz iz Širaza:
„Godinama je srce kuglu Džamovu od nas tražilo.
Ono što u sebi ima, od stranca je zahtevalo.”
Sreća je nekada toliko blizu i toliko sveprisutna da je uopšte ne primećujemo. Primetimo je tek kada je izgubimo. I ne samo sreću – mnoge druge blagodati u životu cenimo onda kada ih izgubimo: zdravlje, mladost, bezbednost, dragocene prijatelje, voljene članove porodice i čitav niz primera kojih se verovatno svi prisećate. Zašto je to tako? Upravo zato što su te blagodati sveprisutne, mi ih ne primećujemo onda kada ih posedujemo.
Svestan sam toga da bi svako od vas dao isti odgovor na ovo pitanje. Ako se nekada i oseća nedostatak primene ovog odgovora u našim životima, pre će biti da je zbog toga što smo taj odgovor zaboravili nego zbog toga što ga uopšte ne znamo. Otuda, neću obrazlagati ovaj odgovor – jasno je da je tako. Umesto toga, podsetiću na još jednu činjenicu, odnosno na još jedan primer nečega što skoro nikad „ne vidimo“ zato što ga uvek vidimo. Mislim na svetlost.
Svakodnevno oko sebe vidimo mnoge stvari različitih boja i dimenzija. Sve te stvari vidimo zahvaljujući svetlosti. Koliko puta se prisetimo da zapravo vidimo samo svetlost i ono što svetlost obasja? Sve ovo sam napisao da bih podelio sa vama utisak koji sam stekao čitanjem jedne fraze iz islamske molitve „Kumeil”:
„Bože, tako ti svetlosti Tvog lica koje je obasjalo svako biće…“