Reč urednika (2)

Izvor, broj 2, septembar 2014.

Dr Tehran Halilović

Međuljudski odnosi nesumnjivo imaju veliki uticaj na stvaranje kvalitetnog života. Napor koji ulažemo da bismo doprineli prefinjenijem i pristojnijem odnosu s drugim ljudima od vitalnog je društvenog značaja za poboljšanje generalnog osećanja smirenosti. Naravno, kada govorimo o odnosima s drugim ljudima, treba imati na umu da najveći udeo u tim odnosima prirodno imaju ljudi s kojima provodimo najviše vremena ili najvažnije trenutke svog života.

S tim u vezi, sledeće islamsko predanje može biti zaista inspirativno: „Govori lepo i pristojno da bi čuo lep i pristojan odgovor!“ Ophođenje svakog čoveka zavisi od reči i ponašanja njegovih bližnjih, kako u negativnom, tako i u pozitivnom smislu. Biranje reči kojima se obraćamo drugim ljudima direktno utiče na kvalitet poruke koju dobijamo. Stoga, nazivanje lepim imenima, pozdravljanje, razgovaranje umerenim tonom i slične osobine uveliko mogu da poboljšaju društveni položaj svakog pojedinca.

Veza između ponašanja i reakcija drugih ljudi predstavlja vrlo značajno pitanje, u toj meri da se u Kur’anu, kao i u ostalim religijskim tekstovima, lepo ponašanje smatra najboljim rešenjem čak i kad imamo nedovoljno pristojne sagovornike: „Oni koji po Zemlji mirno hodaju, kada ih neznalice oslove, odgovaraju pozdravom“ (Kur’an 25: 63).

Bez toga da se obesmisli potreba za strogim ponašanjem u posebnim situacijama, ono što religijska kultura zahteva jeste to da se maksimalno trudimo da uvek poboljšamo reakcije ljudi s kojima živimo, koliko god da je to ponekad težak izbor.