Reč urednika (4)

Izvor, broj 4, februar 2015.

Dr Tehran Halilović

Da li smo zadovoljni svojim životom? Teško je naći jednostavan odgovor na ovo pitanje. Očigledno je da svako od nas želi da postigne što više i da nikada nije, i ne treba da bude, zadovoljan sadašnjim stanjem. Napretka nikad nije dosta. Međutim, postoje neke osnovne potrebe za koje svi tvrdimo da značajno utiču na osećanje zadovoljstva u životu.

Hrana, odeća i smeštaj toliko se često spominju, kao čovekove osnovne potrebe. One to i jesu, iako ponekad zaboravljamo da osim njih imamo i neke društvene osnovne potrebe, poput bezbednosti, slobode ili pravde. No, ograničimo se na jedno konkretno pitanje, na ovo poslednje: pravda i jednakost prava, i to između žena i muškaraca.

Neosporno je da žene i muškarci imaju jednaka prava, ali postoji zebnja u vezi s tim na čiju štetu će se pogrešno tumačiti princip jednakosti. Pogrešno protumačen princip jednakosti prava može da naruši temelje pravde. Ako sve cveće zalivamo jednakom količinom vode, nećemo postupati pravedno.

Pored zajedničkih prava u kojima su žena i muškarac ravnopravni, poput prava na obrazovanje, prava na aktivno učešće u društvenom životu itd., postoje prava koja pripadaju isključivo ženama. S obzirom na ulogu žena u porodici i na njihov značaj u vaspitanju budućih generacija, princip ravnopravnosti polova treba da bude tumačen u skladu sa njenom vaspitnom ulogom u porodici.

Dakle, pogrešnim izjednačavanjem prava  žena i muškaraca ne smemo ugroziti jedinstven položaj žene u porodici, pa ni u društvu. Ne naziva se prvi jezik naučen u detinjstvu slučajno maternjim. Svi znamo da jezik nisu samo reči.