Reč urednika (6)
Izvor, broj 6, januar–februar 2016.
Dr Tehran Halilović
Svakodnevno čitanje i slušanje o moralnom nazadovanju društva, u raznim njegovim oblicima, osim što budi brigu za sudbinu morala u društvu, isto tako povećava i osećanje odgovornosti u svima nama. Bez namere da generalizujemo problem, u medijima i u društvu uglavnom dolazi do izražaja određen kvazivrednosni sadržaj za koji se teško može utvrditi da li se nudi zato što je to jedino što publika želi ili je, naprotiv, publika primorana da prati tu vrstu sadržaja jer je jedina koja se nudi.
Moralno nazadovanje društva toliko je očigledno i bolno da uopšte nije potrebno navoditi konkretnije društvene probleme da bismo to i potvrdili. Nezavisno od toga u kolikom stepenu svako od nas trpi posledice tegobnog društvenog i moralnog stanja, odgovornost nije samo na onima koji su doprineli takvom stanju. Jer, ako se oseća nedostatak moralnih vrednosti u društvenom životu, odgovorni su najpre oni koji su svesni tog nedostatka a mogu da ga iskorene.
Konstatacijom da za trenutno stanje nisu odgovorni samo oni koji su simbol moralnog pada društva, ne umanjujemo ničiju odgovornost. U uspostavljanju izvornih moralnih i religijskih vrednosti trebalo bi da učestvuju svi članovi jednog društva. Drugim rečima, želimo da istaknemo činjenicu da bi najaktivniji na tom polju trebalo da budu oni koji više od drugih osećaju krizu duhovnosti u društvu. Niko nije posebno zadužen za unapređenje kulture, niti postoji glavni krivac za teško stanje u kojem se nalazimo – odgovorni smo svi.
Ne treba da čekamo da nas neko drugi spase iz ovog stanja, kao što ne bi trebalo da nas odvrati od aktivnosti ni saznanje da drugi rade na utemeljenju duhovnosti i morala. Zalaganje drugih članova društva za unapređenje duhovnog života ne oslobađa nas odgovornosti prema samima sebi i prema svom društvenom prosperitetu. Našu savest jedino sopstveni trud može održati čistom. Kulturno i moralno stanje u društvu neće se promeniti sve dok ne promenimo stav prema njemu. Dotad, ono može postati samo tegobnije.
Takođe, jasno je da isticanjem odgovornosti prema društvenom moralnom i kulturnom životu ne možemo ostati ravnodušni prema rečima i delima drugih članova društva. Međutim, to nipošto ne znači da nam društvena odgovornost nalaže ili odobrava da zadiremo u privatne živote svojih sugrađana. S druge strane, ne treba biti ni potpuno indiferentan prema ponašanju drugih. Mišljenje da život naših sugrađana ne bi trebalo da nas zanima neprihvatljivo je čak i u društvima koja veoma uspešno zagovaraju individualna prava. Članove svakog uređenog društva svakako zanima da li komšija odlaže otpad na predviđeno mesto, i da li se roditelji u parku, pa i u svojim domovima, ponašaju odgovorno prema svojoj deci. Brojni su primeri koji ukazuju na to da je nemoguće zanemariti društvenu odgovornost.
Vodeći se ovom idejom, u prethodnim mesecima objavili smo prvih pet brojeva magazina Izvor. Na osnovu povratnih informacija koje smo primili od dragih čitalaca prethodnih brojeva, došli smo do zaključka da Izvor treba da se proširi, kako tehnički i formalno, tako i sadržinski. Odlučili smo, na tragu vaše podrške, da od ovog prvog proširenog broja tekstove magazina Izvor, osim u PDF formatu, možete čitati i u vidu odvojenih članaka koje ćemo objavljivati na portalu izdavača Izvora, tj. na sajtu Centra za religijske nauke Kom u rubrici „Izvorske poruke“. Veći broj stranica i tekstova svakako predstavlja još jednu dimenziju osveženja Izvora.
Svesni smo činjenice da, prkoseći proizvoljnom i obesmišljenom načinu života, plivamo uzvodno, ali, ako je to jedini način da stignemo do izvora, zašto da ne zaplivamo? Što kasnije uskočimo u reku, talasi koji nam dolaze u susret biće jači.
Nemamo drugog rešenja, i nemamo vremena za čekanje.