Reč urednika (7)

Izvor, broj 7, mart–april 2016.

Dr Tehran Halilović

Jednostavnim objašnjenjem ne menjamo prirodu ideje koju predstavljamo. Očigledno je da filozofske ili fizičke apstraktne ideje ni u najjednostavnijem obliku neće biti podjednako shvatljive kao i recimo biološke teorije koje nisu apstraktne u toj meri. Ono što govornik posti­že jednostavnim obrazlaganjem jeste to što će širi krug sagovornika moći da razume poruku koju on prenosi. Oni će razumeti isto ono što razume naučnik, ali, naravno, ne toliko detaljno i ne podjednako argumentovano kao što on ra­zume. Iako svi odlično znamo da svakodnevno održavanje higijene pozitivno utiče na čoveko­vo zdravlje, samo stručnjaci medicinskih nauka mogu detaljno i argumentovano tu činjenicu i da objasne. Dakle, oni mogu da objasne zašto je tako jer su prethodno dobro razumeli odnos higijene i zdravlja, a mi samo znamo da je tako.

Veoma je veliki izazov da očuvamo zlatnu sredinu između stručnosti i jednostavnosti kada iznosimo komplikovane ideje širem krugu za­interesovanih ljudi. Ova misija postaje mnogo­struko teža kada govorimo o pitanjima o kojima svako sebi daje pravo da iznese stručno mišlje­nje. Ljudi koji su svojim nestručnim mišljenjima stvorili odbojnost prema svim jednostavno izne­senim mišljenjima aktivni su u skoro svim popu­larnim oblastima, kao što su politika, ekonomija, kultura, sport, zdravstvo itd. Upravo zbog neod­govornog ponašanja nestručnih osoba, pojedno­stavljeno obrazlaganje činjenica poistovećuje se sa nepoznavanjem materije, čak i ako na jedno­stavan način svoju ideju iznosi vrhunski naučnik iz te oblasti.

Religijska pitanja koja se tiču duhovnih i on­toloških vrednosti na poseban način spadaju u grupu popularnih tema za nestručne ljude. Ra­zlog je to što za razliku od politike, profesional­nog sporta i ostalih primamljivih tema za tako­zvane „stručnjake“, religija po svojoj prirodi nije određena za ograničen broj ljudi. Samim time, stručnjacima koji se bave religijskim naukama mnogostruko je teže da naprave jasnu razliku između svojih pojednostavljenih obrazlaganja i nestručnih i neargumentovanih izjava drugih ljudi.

Iz perspektive zainteresovanog sagovorni­ka koji ne poznaje detaljno naučna pitanja, ek­spertska mišljenja i nestručne izjave ne razlikuju se u svojoj suštini. Da ne znaju čije su teorije, za­interesovanim srednjoškolcima izgledale bi sa­svim podjednako originalne i pojednostavljene Ajnštajnove ideje i nestručna mišljenja jer ni u jednom niti u drugom ne postoje teško razumlji­vi naučni argumenti. U Ajnštajnovim idejama oni su izostavljeni zarad jednostavnosti, dok u drugom, nestručnom mišljenju, naučni argumen­ti uopšte ne postoje.

Uprkos verovatnoj mogućnosti da pojedno­stavljeno naučno mišljenje bude poistovećeno sa nestručnim i neargumentovanim tvrdnjama, posebno od strane onih koji ne mogu da pojed­nostave svoja mišljenja, približavanje naučnih rezultata što širem krugu zainteresovanih ljudi osim što je naučni izazov, jeste i obaveza. U stva­ri, naučne ideje su nerazumljive za većinu ljudi zato što su generalne i uzvišene. Nije tačno da su naučni rezultati vredni zbog toga što su dostu­pni samo određenim stručnim ljudima. Pojednostavljanjem naučnih rezultata ne umanjujemo njihovu vrednost. Naprotiv, naučni rezultati koje možemo pojednostaviti zapravo jesu oni rezul­tati koji su najutemeljeniji i najgeneralniji. Samo čvrsto utemeljene naučne teorije možemo pred­staviti do najopipljivijih životnih primera jer tek kada dobro razumeš nešto, možeš to i da obja­sniš jednostavno i razumljivo.