Uzori i idoli i njihov uticaj na kvalitet života

Izvor, broj 7, mart–april 2016.

Dr Tehran Halilović

Sportisti, političari i osta­le javne ličnosti pojavljuju se toliko često u raznim me­dijima da veliki broj ljudi zna najdetaljnije podatke o njima i o njihovom životu. Živimo u svetu u kojem je toliko olakšan pristup in­formacijama da je nekada nemoguće da ih ignorišemo. Nismo svesni količine infor­macija koje dobijemo dnev­no niti koliko njih usvojimo i primenimo. Mnoge od tih izvora informacija i ne pri­mećujemo. Toliko puta smo ih videli da njihove poruke uzimamo zdravo za gotovo. Zabrinjavajuća je činjenica da potpuno nesvesno menja­mo život u skladu sa nekim od tih neprimetnih informa­cija o kojima ne dolazimo u priliku ni da razmislimo.

Naravno, javne ličnosti su zaslužile da budu u centru pažnje zato što su značaj­nim odricanjima ceo svoj život posvetile konkretnom profesionalnom cilju. Neza­hvalno je da očekujemo da se u društvu na isti način predstavljaju ljudi koji su uložili veliki trud da bi sti­gli do željenog cilja i oni koji su izabrali lagodan život bez odricanja. Upravo zbog takvog načina života i zbog stremljenja ka uspehu, fud­balske ili filmske zvezde su poštovane od strane velikog broja njihovih ljubitelja. Da se priča završava na poštova­nju i podršci, odnos između zvezda i njihovih fanova ne bi bio predmet daljih kul­turoloških i saznajnih analiza. Međutim, kada vidimo da sve više mladih članova društva imitira i sledi naj­sitnije modne detalje svojih omiljenih junaka, postavlja se pitanje da li je takvo po­našanje prihvatljivo i oprav­dano. Da li je ono opravdano kada klinci počnu i da oponašaju svoje zvezde, da veru­ju u iste ideje i imaju sličan životni stil?

Ovim tekstom ne bih ponavljao zastarelu priču i ne bih zauzimao izbledeli stav da sve što mladi rade mora biti pogrešno. Nasuprot tome, naučno je doka­zano da je izuzetno korisno da svako pronađe uspešne ličnosti koje će mu služiti kao inspiracija u životu, kao dokaz da je uspeh moguć. Što je odabrana ličnost bliža našem psihičkom i men­talnom stanju, izvesniji je uspeh koji ćemo postići sle­đenjem te ličnosti. U stva­ri, uticaj slavnih ličnosti na svoje ljubitelje ne možemo analizirati samo iz perspek­tive koristi. Korisno ili be­skorisno, činjenica je da slavne ličnosti utiču na jav­nost. Njihov uticaj više nije pitanje koristi za njihove lju­bitelje već pitanje nužnosti. Suvišno je govoriti o tome da sleđenje uspešnih ljudi ima pozitivan uticaj na kvalitet života kada je u njihovom slučaju reč o definitivnom uticaju koji nekada može da se otme kontroli. Da nije tog opšteprihvaćenog utica­ja, zašto bi svetske brendove najobičnijih prehrambenih ili konfekcijskih proizvoda reklamirale popularne javne ličnosti? Zato što je njihov uticaj neprikosnoven.

Iz ovog ugla, postavlja se ozbiljno pitanje koliko je mudro prepustiti se ovom prirodnom uticaju koji iz različitih razloga postaje sve češći. Naravno da ne postoji nikakav problem u tome da ljubitelji fudbala kupuju iste „grickalice” koje kupuje njiho­va omiljena zvezda. Prirod­no je takođe to da biznisme­ni koriste društveni uticaj javnih ličnosti, na obostranu finansijsku i društvenu korist, kako bi stekli što veću materijalnu dobit. Ono što nije prirodno i nikada neće postati, ma koliko bilo popularno, jeste to da jedna ličnost postane idol drugim ljudima, svojim ljubiteljima i fanovima, u svim segmen­tima njihovog života. To je apsolutno neprihvatljivo. Ja kao ljubitelj jednog sport­skog kluba mogu da volim jedan određen proizvod zato što se s njim slikala moja omiljena zvezda, ali to ne dokazuje da proizvod koji je on držao u svojim rukama jeste najbolji i najvredniji proizvod.

U slučaju „grickalica” možda niko i ne pomisli da je najbolje ono što je moj omiljeni fudbaler reklami­rao, ali u drugim slučajevi­ma vrlo je verovatno da tako nešto postane ozbiljno uve­renje. Na kraju krajeva, nije toliko značajno da razmatramo kakvu predstavu ljubite­lji jedne zvezde stiču o ovoj ili onoj hrani. Postoje mnogo važnije i značajnije teme koje, kao „grickalice” ili ručne satove, ovaj put potpuno ne­primetno, reklamiraju naše zvezde a mi ih usvajamo. O tim stvarima i temama i te kako treba da razmišljamo da li one mogu biti prihvat­ljive samo zato što ih rekla­mira jedna sportska, filmska ili muzička zvezda. Koje su to važne teme? To su pitanja smisla života, životnog stila, kao i pitanja životnih i mo­ralnih vrednosti.

Kada sledimo svoju omi­ljenu zvezdu, treba da obra­timo pažnju na to da slavne ličnosti nisu savršene u svim aspektima. Ako nije važno hoćemo li kupiti prehram­beni proizvod s kojim se slikala naša zvezda držeći ga u rukama, jeste od izuzet­nog značaja da li ćemo tako olako primenjivati sve vred­nosti koje eventualno ista ta ličnost promoviše u svojim govorima. Možda, odnosno vrlo verovatno, naš heroj ne može da proceni vrednost životnih pitanja podjednako dobro kao što šutira fudbal­sku loptu.

Važno je da napomene­mo da ne poričemo činje­nicu da neki fudbaleri vrlo dobro poznaju moralne i životne vrednosti. U stva­ri, želimo da istaknemo da postoji mnogo pozitivnog u ponašanju i govoru slavnih ličnosti iz čega bismo mogli mnogo da naučimo. Pozitiv­na energija koju šalju svojim ljubiteljima, poštovanje koje izražavaju prema njima i mnogi drugi poučni gestovi poznatih ličnosti mogu biti uzor. Ali, pored toga, postoji i druga strana njihovog ponašanja koja nije uvek pozi­tivna i poučna. Neke slavne ličnosti mogu nekim svo­jim gestovima negativno da utiču na ljude koji ne analizi­raju ono što vide. Arogantni sportisti, narcisoidni glum­ci i ostali poznati koji stiču slavu izbezumljenim ponašanjem samo da bi je stekli, podjednako utiču na svoje ljubitelje kao i sve druge slavne ličnosti.

Do koje granice sme da ide sleđenje slavnih ličnosti? Nije zamišljeno da u ovom tekstu ponudimo odgovor na postavljeno pitanje. Ovo pitanje, samo po sebi, zna­čajan je odgovor. U sleđenju slavnih ličnosti postoji gra­nica. Granica koja sprečava ljubitelje sportskih i drugih poznatih ličnosti da slepo slede sve postupke i misli jedne osobe a da ne razmisle o njihovom značenju. Grani­ca koja pravi razliku između idola i uzora. Sleđenje slav­nih ličnosti pozitivno je i korisno sve dok ta ličnost ne postane naš idol. Najzanimljivije je to što mladi ljudi koji imaju svoje idole i slepo ih slede obično i ne razmišljaju o onom pozitivnom što potiče od njihovih he­roja. Nije teško prepoznati mlade ljude koji su izgubili sebe i svoj život u prona­laženju i oponašanju tuđih života. To nije korisno i poučno sleđenje. Slavne ličnosti sledimo uz razmišljanje da bismo ubrzali put kojim su oni prošli i da bismo posti­gli sličan ili veći uspeh, a ne da bismo ostali običan i neuspešan sledbenik koji pravi iste greške i besmislice i misli da je uspeo u životu zato što liči na nekog poznatog.