Visoko obrazovanje u islamskom svetu

Izvor, broj 7, mart–april 2016.

Mr Ivan Ejub Kostić

Kada se u Evropi govori o visokom školstvu, najčešće se spominje Univerzitet u Bolonji kao jedna od prvih visokoškolskih institucija. Pored toga, veoma se retko, skoro nikada, navode viso­koškolske ustanove koje su nastale na teritoriji islam­skog halifata u srednjem veku.

U vreme nastanka visokoškolskih ustanova, za razliku od današnjeg razu­mevanja pojma i svrhe uni­verziteta, osnovni zadatak je bilo širenje obrazovanja pre nego istraživački po­duhvati. Osnovni cilj viso­kog školstva u vreme antičke Grčke i iz Platonove per­spektive bio je da se stvori „elita“ koja bi predstavljala „zaštitničku klasu“ iz koje bi ponikao „filozof“ koji bi bio sposoban da obavlja ulogu vladara. Pored toga, akcenat u prvobitnim vi­sokoškolskim ustanovama bio je na postizanju jedinstvenog univerzalnog zna­nja s pluralističkim epistemološkim konceptima koji su ujedno bili u harmoniji s božjim otkrovenjem. Ideja ovih institucija umnogome se razlikovala od današnjih visokoškolskih ustanova čiji je prvenstveni cilj da pruže znanje iz određene, veoma uske, strukovne oblasti, pri čemu odlučujuću ulogu u kreiranju obrazovne strate­gije igra globalno tržište i to koje se „specifično“ znanje najviše traži i najbolje pro­daje na njemu.

Razumevanje potrebe da se stvore institucije koje bi pružale jedinstveno univer­zalno znanje u skladu s bož­jim otkrovenjem u islam­skom svetu bilo je veoma prisutno još od 8. i 9. veka, značajno pre nego što su us­postavljeni prvi univerziteti u Evropi. Takav trend je bio upravo rezultat činjenice da su mnoge ideje i koncepti u islamskoj civilizaciji preuze­ti iz antičke Grčke. Dve in­stitucije koje pretenduju da budu najstarije obrazovne ustanove u islamskom svetu (postoje određene tvrdnje da su najstarije i na svetu), a čiji je cilj bila edukacija na nivou visokog obrazovanja, jesu Univerzitet u Keruanu u gradu Fes u Maroku i Uni­verzitet Zejtuna u Tunisu.

 

 
 

Uloga znanja u islamu

Znanje (ar. ilm) igra jednu od centralnih uloga u islamskom svetopogledu. Kuranski tekst oko 750 puta spominje reč ilm i druge reči koje su izvedene od nje. U jednom kuranskom stihu kaže se: „Bog će na visoke stepene uzdignuti one među vama koji veruju i kojima je dato znanje“, što implicitno dovodi u neposrednu vezu da bez znanja osoba ne može da spozna Boga, a bez spo­znaje Boga osoba ne može da poseduje istinsko zna­nje. Drugim rečima: znanje koje ne poznaje veru samo je delimično znanje jer takvo znanje predstavlja samo fragmentovano znanje koje nije u poziciji da u celokupnosti spozna i sagleda univerzum. Pored kuranskog teksta po­stoji i nekolicina predanja verovesnika Muhameda u kojima se govori o značaju sticanja znanja. Verovesni­ku se pripisuje da je rekao: „Sticanje znanja je obaveza svakog muslimana, kako muškarca tako i žene“, kao i čuveno predanje koje se najčešće spominje kada se govori o položaju i značaju znanja u islamskom učenju: „Tražite znanje, makar i u Kini.“

Prvobitni oblici eduka­tivnog sistema u musliman­skom svetu nastali su još u vreme verovesnika Muha­meda, koji je imao običaj da u džamijama nakon molitve vernicima daje instrukcije i da im približi i dodatno objasni kuransku objavu. Običaj je bio da se nakon za­vršene molitve ljudi okupe u krugovima oko verovesnika koji bi sedeo u centru. Ova­kav vid edukacije po uzoru na verovesnikovu praksu brzo se ustalio u svim delo­vima islamskog halifata. U svim gradovima nicale su „škole džamije“, u kojima su se predavanja održavala nakon molitvi. Doduše, ova­kav vid predavanja skoro po pravilu odvijao se u „manjim džamijama“, koje su među muslimanima poznatije pod terminom mesdžidi. Ove džamije su se prvenstveno razlikovale od većih džamija po tome što u njima nije održavana džuma, iliti ne­deljna zajednička molitva koja se klanja svakoga petka. Takođe, broj mesdžida je bio značajno veći od broja dža­mija jer je svaki kraj grada imao svoj mesdžid kako bi meštani mogli bez većih problema da klanjaju pet dnevnih molitvi. O popu­larnosti i rasprostranjenosti mesdžida najbolje svedoči podatak da je u Bagdadu u jednom momentu bilo čak 3000 mesdžida u kojima se vršila edukacija. Međutim, ubrzo je postalo jasno da iz funkcionalnih razloga mora doći do razdvajanja prostora gde se obavljala molitva od prostora za edukaciju. Tako su nastale zasebne jedinice koje su služile samo eduka­ciji i koje su do dana današnjeg poznate pod nazivom medresa.

Islamski vladar koji je verovatno najviše populari­zovao medrese u islamskom svetu i koji je poznat po izu­zetnom ulaganju u obrazo­vanje bio je Nizam el Mulk. Doduše, u njegovom perio­du veliki akcenat je stavljan na institucionalizaciju ša­fitske versko-pravne škole (mezheba) i na populariza­ciju sunitske verzije islama i značajnu indoktrinaciju na političkom nivou kroz stva­ranje određene doze animo­ziteta spram šiitskog učenja. Ipak, uprkos pomenutim ne­dostacima, el Mulkov proje­kat je doneo značajne dopri­nose i inovacije. Pre svega je uspeo da institucionalizuje i standardizuje medrese i ono što se u njima učilo, kao i da omogući stipendiranje studenata od strane države. Medrese su pod Mulkovom vladavinom nicale u celom islamskom halifatu, s izu­zetkom Andaluzije i Sicilije. Najčuvenija od novootvore­nih medresa bila je Nizamija koja je počela s radom 1066. godine u Bagdadu i koja je ime dobila po samom Niza­mu el Mulku.

Svakako, i pre el Mulka su postojale izuzetno značajne institucije obrazovanja, me­đutim njima je nedostajala institucionalna komponen­ta, to jest državna „kontro­la“. U najpoznatije škole pre perioda Nizama el Mulka svakako spada Dar el Ilm, koja se nalazila u Kairu i koja je bila naklonjena šiit­skom islamu. Nažalost, ovu školu je zatvorio čuveni Sa­lahu el Din, poznatiji na zapadu pod imenom Saladin. U Kairu su, takođe, daleke 970. godine, Fatimidi, isma­ilitski šiiti, otvorili i čuveni obrazovni centar el Azhar. Ova institucija i dan-danas postoji i smatra se jednim od bastiona islamske nauke i edukacije. Takođe, nikako ne sme da se zaboravi ni Bait el Hikma, u prevodu Kuća mudrosti, koju je ustanovio čuveni halifa Harun Rašid. Period kada je Kuća mudro­sti dosegla svoj vrhunac bio je u vreme halife el Mamuna. U to vreme Kuća mudrosti je bila mesto gde su mnogi hrišćani i Jevreji, rame uz rame s muslimanima, spro­vodili svoja istraživanja. Ono što je važno istaći, jeste da je ova institucija pružala mogućnost obrazovanja i istraživanja ne samo iz obla­sti islamskih nauka već i iz astronomije, matematike, medicine, geografije i mno­gih drugih naučnih oblasti. Takođe, Kuća mudrosti je u tom periodu posedovala apsolutno najveću zbirku knjiga, to jest biblioteku, u čitavom svetu. Na veliku ne­sreću, Kuća mudrosti je sru­šena i spaljena 1258. godine tokom prodora Mongola. Pored navedenih institucija, tu su i već pomenuti Univer­zitet u Keruanu i Univerzi­tet Zejtuna u Tunisu, koji i dan-danas postoje. Univer­zitet u Keruanu je ostao u velikoj meri tradicionalan, dok je Univerzitet Zejtuna pod vlašću Habiba Burgibe doživeo značajne promene u pravcu imitacije zapadnih univerziteta. Na kraju, edu­kativni centri od izuzetnog značaja jesu i gradovi koji su poznati po pružanju tradici­onalnog obrazovanja, poput Koma i Nedžefa u Iranu i Iraku.

Nažalost, o ovim obrazov­nim institucijama i o njiho­vom nesagledivom uticaju na razvoj školstva u Evropi se veoma malo zna. Zbog toga ćemo se od sledećeg broja posvetiti predstavljanju ovih institucija pojedinačno, kao i značajnim naučnim dostignućima islamske civilizaci­je iz perioda kada je visoko školstvo bilo tek u nastajanju u čitavom svetu.

Pratite nas na Facebook-u  Pratite nas na Twitter-u  Pratite nas na Youtube-u  Pratite nas na Scribd-u 

Anketa
Koje knjige u izdanju Centra za religijske nauke Kom imate?
Istorija kulture i civilizacije islama i Irana. Dr Ali Akbar Velajati
Kratka istorija islamske filozofije. Dr Tehran, dr Seid i dr Muamer Halilović
Moć društva: islam, filozofija, civilizacija. Dr Muamer Halilović
Nauka i filozofija. Dr Hamid Parsanija
Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu. Dr Seid Halilović
Svetovi u nama, svetovi iznad nas. Dr Tehran Halilović
Loading ... Loading ...