Zašto svi nemamo jednake talente

Izvor, broj 7, mart–april 2016.

Dr Tehran Halilović

Talenat je posebno razvijena sposobnost pomoću koje brže i lakše stičemo veštine i uspeh na različi­tim poljima. Pitanje nejednakih talenata verovatno je jedno od prvih pitanja koje će ateista nametnuti kada dokazuje da je nemoguće da postoji mudro, sveznajuće i svemoguće biće koje je ure­dilo svet na najbolji mogući način. Problem nejednakih talenata kod ljudi povezuje se sa pitanjem božje pravde i Njegove svemoći. Da li je postojeći svet ono najbolje što je svemoguće, sveznajuće i pritom dobronamerno biće moglo da stvori? Ako jeste, zašto nisu svi ljudi obdareni jednakim i maksimalnim ta­lentima? Zašto nije svim lju­dima pružena jednaka šansa da uspeju u životu? Zar nismo svi mogli da imamo jednake telesne i psihičke sposobnosti koje i te kako utiču na sreću ili tugu u ži­votu? Navodeći ova pitanja, ateisti poručuju da je sasvim neprihvatljiva ideja da je ovaj svet najbolji mogući i time osporavaju verovanje u božje postojanje.

Osim ateistima, ovo pita­nje je zanimljivo i vernicima koji nisu sigurni na koji način treba da reše ovo pita­nje. U nastavku ćemo pita­nje nejednakih talenata više razmatrati sa ovog drugog aspekta, znači iz perspekti­ve osobe koja veruje u božje postojanje ali nije u stanju da objasni zašto svi ljudi ne­maju jednake maksimalne talente.

Zašto je neko pametan, jak i hrabar a neko drugi nije? Ako već mora da po­stoji razlika u talentima, zašto ja nisam prvi, najjači, najpametniji i najhrabriji? Zašto su neki ljudi toliko ne­talentovani i nesposobni da ne mogu sebi da obezbede ni najosnovnije životne potre­be? Zašto su neki ljudi fizič­ki nesposobni? Zašto su neki od njih rođeni u tom stanju? Ako ostanu bez adekvatnog odgovora koji je pre svega utemeljen na naučnim činje­nicama, ova pitanja mogu poslužiti ateistima kao dokaz za njihove tvrdnje. Ova pita­nja takođe mogu poljuljati vernikova ubeđenja u neka božja svojstva i imena kao što je Njegova pravda.

 

 
 

Oduvek mi se činilo da su neka objašnjenja u vezi sa životnim teškoćama i ogra­ničenjima koje čovek ima na putu sreće neprihvatlji­va. U stvari, mnoge analize u kojima obrazlažemo kako opterećujući uslovi života nisu u suprotnosti s bož­jom milošću i Njegovom svemoći samo brišu pitanje umesto da ga reše. Naravno da životne teškoće i ograni­čenja ne dokazuju da Bog ne postoji, ali odgovori koje da­jemo zašto one postoje nisu uvek dovoljno ubedljivi niti tačni. U daljem tekstu ćemo ponuditi drugačije rešenje za postavljena pitanja. Dakle, na kraju ostaje još uvek otvoreno pitanje: Zašto nisu svima jednake sposobnosti i da li je bilo moguće da svet bude drugačiji, izjednačen? Zbog nejednakih talenata i sposobnosti ne možemo svi da postignemo maksimalnu sreću, i to je ono što želimo da rešimo u nastavku – zašto nam nije pružena maksimalna prilika za postizanje sreće.

Da su po rođenju ostvare­ni svi naši snovi i da su po­stignuti svi ciljevi, ne bismo u njima uživali koliko smo zadovoljni kada ih ostvari­mo ili postignemo sopstve­nim trudom. Ovo je u stvari i smisao reda i redosleda u materijalnim radnjama: da svako postigne svoj cilj vo­deći se svojim trudom i spo­sobnostima. Osim toga, ni najidealniji uslovi života čo­veku ne bi mogli da osigura­ju najvažniji aspekt njegovog bića, a to je mentalni i psi­hički razvoj. Stoga nećemo ulaziti u detalje zašto talenti inače postoje. Oni postoje da bi ostvarenje čovekovih snova bilo što spektakularni­je. Talenti postoje da bi po­stignuta sreća bila blistavija i vrednija. Prihvatimo li da talenti postoje zato što uve­ćavaju vrednost postignute sreće i ostvarenih ciljeva, postavlja se pitanje zašto su talenti različiti. Ako već mo­ramo da se borimo za po­stizanje ciljeva kako bi nam oni bili vredniji i značajniji u životu, zašto nemamo svi jednake talente na tom putu?

Razlika u talentima, kako tvrde religijski filozofi, poti­če iz razlike u uzrocima koji formiraju ljudska bića i utiču na njihove živote. Razni fak­tori utiču na to da neko od rođenja bude hrabar, lep i inteligentan, a da neko drugi ne bude. Na mnoge od tih faktora sami ljudi nemaju ni najmanji uticaj. Naravno, čovek može da poboljša kva­litet svog života sopstvenim trudom. On donosi sve od­luke u svom životu svojom dobrom voljom. Talenti ne ugrožavaju slobodu čoveko­ve volje, niti usmeravaju dalji razvoj njegovog života ka određenim ciljevima. Jedini uticaj talenata jeste to što olakšavaju i ubrzavaju poslo­ve za koje je osoba nadarena.

 

Kako seješ, tako ćeš i da žanješ

Prema zakonu prirode, svi događaji, pa čak i oni „slučajni“, imaju uzrok. Šta će biti posledica nekog do­gađaja, u potpunosti zavisi od uzroka. Nemoguće je raz­dvojiti uzrok od posledice. Svaki uzrok ima određenu posledicu koja iz njega pro­izlazi. Uzrok daje posledici suštinu i čini je posebnom. Sve stvari i događaji u priro­di podređeni su ovom zako­nu, tj. zakonu uzročnosti, što znači da svaka posledica pre sebe ima konkretne uzroke koji su je načinili takvom kakva jeste. Kad bismo pože­leli da neke stvari ili neki do­gađaji budu drugačiji nego što jesu, trebalo bi da potiču od drugačijih uzroka. Jedan isti uzrok uvek izaziva istu posledicu.

S obzirom na izneto objašnjenje o odnosu između uzroka i posledice, postavlja se pitanje na koji način je određeno da nama pripadnu uzroci za ovaj talenat a ne za onaj. Prihvatićemo činjenicu da sva dešavanja slede opšte zakone prirode. Nisu svi mogli da imaju iste talente i jednake fizičke i psihičke sposobnosti zato što nisu svi ljudi imali iste uzroke. Rodi­telji koji nas rađaju, društvo u kojem živimo i rastemo, prirodni uslovi kojima smo podređeni i mnogi drugi faktori svakog pojedinca čine različitim od drugih ljudi. Svaka osoba ima za­sebnu priču za sebe. Svaki život je nova i jedinstvena prilika da se dođe do sreće.

Prema datom objašnje­nju, preostaje nam još jedno pitanje: zašto uzroci mog postojanja i uzroci mojih talenata nisu oni koji su ostvarili najbolje posledice? Zašto neko od rođenja ima probleme čak u telesnom razvoju, dok je neko drugi toliko talentovan da bez teškoće postiže većinu svojih zacrtanih ciljeva? Religijski filozofi dokazuju da je ovo pitanje zasnovano na pogrešnoj pretpostavci. Naime, red koji slede prirodna bića nije kao red na autobuskoj stanici ili red u prodavni­ci da možemo da menjamo mesta i da možemo na različite načine da odredimo ko će biti ispred ostalih. Da je red i redosled u prirodi takav proizvoljan red, bilo bi veoma teško objasniti zašto neko ima urođenu sposob­nost da obavlja poslove koje želi a neko drugi nema ni osnovne fizičke uslove za lagodan život. Objašnjenje da će nam nedostaci biti na­doknađeni u večnom životu bilo bi samo jedna uteha za teškoće s kojima se suočava­mo. U stvari, to bi bilo samo psihičko i utešno rešenje za nejednake talente.

Konačno i potpuno reše­nje ovog pitanja jeste u tome što je redosled između pri­rodnih bića, pa samim tim i uzroka i posledice, poput redosleda brojeva. Ono što jedan broj stavlja na određe­nu poziciju naspram drugih brojeva jeste sama njegova suština. Možemo menjati redosled ljudi koji stoje u redu za autobus, ali ne mo­žemo promeniti redosled samih brojeva. Ako broj 4 premestimo na nov polo­žaj između brojeva 5 i 7, on više neće ostati ono što je bio nego će postati nešto novo, postaće nov broj, biće broj 6. Kao između brojeva, tako i u odnosu između uzroka i posledice ne postoji moguć­nost menjanja posledice zato što svaka posledica potiče od jednog određenog uzro­ka. Ono što posledicu čini stvarnom i postojećom jeste jedinstveni uzrok koji ju je izazvao.

Talenti koje ljudi pose­duju nisu jednaki zato što nisu jednaki njihovi uzroci. Svakom čoveku je s obzirom na njegov položaj u univer­zumu i njegov odnos prema uzrocima pružena jedinstve­na prilika za sreću. Na kraju krajeva, ni pojam sreće nije svima isti. Svako od nas vidi svoju sreću u nekim poseb­nim ciljevima. Svako od nas polazi sa svoje specifične tačke u potragu za srećom. Ne može oprema za osvaja­nje vrha planine biti ista za dve osobe koje sa dve ekstre­mno različite strane prilaze vrhu. Svaki čovek ima svoj poseban put ka sreći zato što je početna tačka kod svako­ga stanje njegove jedinstvene duše. Kako možemo očeki­vati da svi imamo jednake talente a toliko je različitih staza uspeha?

 

Pratite nas na Facebook-u  Pratite nas na Twitter-u  Pratite nas na Youtube-u  Pratite nas na Scribd-u 

Anketa
Koje knjige u izdanju Centra za religijske nauke Kom imate?
Istorija kulture i civilizacije islama i Irana. Dr Ali Akbar Velajati
Kratka istorija islamske filozofije. Dr Tehran, dr Seid i dr Muamer Halilović
Moć društva: islam, filozofija, civilizacija. Dr Muamer Halilović
Nauka i filozofija. Dr Hamid Parsanija
Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu. Dr Seid Halilović
Svetovi u nama, svetovi iznad nas. Dr Tehran Halilović
Loading ... Loading ...