Religija, racionalnost i savremeno društvo
Na međunarodnoj naučnoj konferenciji „Religija i društvo u 21. stoljeću“ u Tuzli, dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, govorio je o temi Religija, racionalnost i savremeno društvo. Konferencija je održana 22. i 23. aprila 2019. u organizaciji Centra za kulturu i edukaciju „Logos“, Instituta za društvena i religijska istraživanja i Odseka filozofija-sociologija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Tuzli. Rezultate svojih studija o različitim aspektima osnovne teme konferencije predstavilo je devetnaest univerzitetskih profesora i istraživača iz Tuzle, Sarajeva, Zenice, Beograda, Novog Sada, Zagreba, Rijeke i Istanbula.
Stupnjevi razuma u filozofskoj baštini islama
Dr Seid Halilović istakao je u početku svog izlaganja značaj analize različitih stupnjeva razuma i nauke u filozofskoj baštini islama i saznajnom ambijentu Kurana. On je dodao da najviši stupanj pripada sakralnom razumu, čiji je vlasnik neposredno povezan s najuzvišenijim intelektima u ukupnom postojanju, a da se u nižim stupnjevima susrećemo s pojmovnim razumom. Halilović je objasnio da sakralni i pojmovni razum, prema verovesničkim predanjima u islamu, predstavljaju dva čvrsta temelja saznanja i dva dokaza od Boga. S druge strane, prema njegovim rečima, u modernom svetu primaran značaj pridaje se pojmovnom razumu. On je napomenuo da okretanjem leđa sakralnom i intuitivnom razumu u stvari kidamo egzistencijalne korene svog pojmovnog razuma.
Ovde možete poslušati izlaganje dr Halilovića s pratećom PowerPoint prezentacijom.
Halilović je u nastavku kratko obrazložio jedanaest različitih značenja razuma u filozofskoj baštini islama sledećim redosledom:
1. Pojmovni razum
Ovim razumom upoznajemo sve predmete uz posredstvo naših misaonih pojmova. On obuhvata teorijski i praktični razum i razvija se i proširuje uz pomoć jasnih logičkih metoda.
2. Teorijski razum
Njime razmatramo bića koja postoje nezavisno od čovekove volje. Ovaj razum obuhvata fizički i metafizički razum.
3. Praktični razum
Uz pomoć ovog razuma prosuđujemo o realnostima koje nastaju snagom čovekove volje i dogovora. Takvi su, primera radi, moralni i pravni propisi.
4. Metafizički razum
Njime upoznajemo univerzalne osobine samog postojanja, a te univerzalne osobine nipošto nisu ograničene isključivo na metafizičke svetove, već uglavnom obuhvataju i sve realnosti u fizičkom svetu.
5. Kolektivni razum
Kolektivni razum predstavlja opštu svest o određenim racionalnim saznanjima i može pridobiti sledeća tri usmerenja:
- Njime se obznanjuje nešto što je razjašnjeno u svetlu sakralnog razuma. U toj zajednici slede se učenja sakralnog razuma.
- Podudara se s rezultatima pojmovnog razuma. Tada društvo sledi svoju racionalnu svest i predstavlja zapravo racionalnu zajednicu.
- Zajednica se povodi za najprofanijim pogledima, koji će formirati kolektivni razum njenih članova.
6. Univerzalni razum
Snagom ovog razuma postaju nam jasni univerzalni i obuhvatni pojmovi i značenja. Naravno, univerzalni pojmovi važe za sve pojedinačne predmete. Univerzalni i pojmovni razum imaju potpuno isto značenje.
Ovde univerzalno označava nešto što je pojmovno univerzalno. Suprotno tome, neke realnosti su egzistencijalno univerzalne, što znači da njihovo biće obuhvata u sebi različite ontološke stupnjeve.
7. Pojedinačni razum
Ovaj razum ima suprotno značenje od univerzalnog razuma. Često se naziva i fantazija. Njime samo reprodukujemo upamćene pojedinačne i osetne sadržaje.
8. Empirijski razum
Ovaj razum je jedna grana teorijskog razuma i njime posmatramo fizičke predmete i formiramo empirijske silogizme. Svaki empirijski silogizam nužno se oslanja na određene opšte zakone koji nisu empirijski. Na modernom Zapadu odbacuju se svi principi empirijskog znanja koji nisu osetni i tada indukcija zamenjuje sve oblike silogizma, uključujući i empirijske silogizme.
9. Instrumentalni razum
Osnovno usmerenje instrumentalne racionalnosti možemo shvatiti u senci čovekove želje da stekne potpunu vlast nad prirodom.
10. Intuitivni razum
Uz pomoć ovog razuma direktno sagledavamo univerzalne i obuhvatne realnosti – bez posredstva svojih misaonih pojmova. Postoje tri nivoa intuicije:
- osetna intuicija, kao rezultat našeg neposrednog suočavanja s pojedinačnim i materijalnim stvarima;
- racionalna intuicija, kada neposredno sagledavamo univerzalne i obuhvatne realnosti;
- mistička intuicija, odnosno prefinjeno sagledavanje višnjih božjih imena i atributa.
Intuitivni razum predstavlja egzistencijalni koren pojmovnog razuma.
11. Sakralni razum
Najviši stepen intuitivnog razuma naziva se sakralni razum. Muslimanski filozofi i mistici sakralni razum sistemski povezuju s božjim otkrovenjem. Neko ko je obdaren sakralnim razumom direktno je povezan s višnjim inteligibilnim realnostima.
O vlasniku sakralnog razuma
Dr Halilović je u nastavku istakao da o vlasniku sakralnog razuma slavni Ibn Sina (umro 1037) kaže: „Kod njega su prisutne razumske forme i on ih aktuelno čita. […] Na tom stupnju razuma […] čovekova moć počinje da liči na prva načela ukupnog postojanja.“ Halilović je dodao da markantni muslimanski filozof Mula Sadra Širazi (umro 1636) ističe da je sakralni razum zapravo forma koja je odvojena od materije i iznad nje je, iako je ranije ovaj razum bio isprepleten s materijom, za razliku od aktivnog intelekta koji nikada nije bio u materiji. S tim u vezi, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ preneo je i da je Hadž Mula Hadi Sabzevari (umro 1873) o tome govorio: „Nisu svi saglasni o tome da li vlasnik sakralnog razuma može doći do svega što je moguće razumeti u periodu dok njegova duša upravlja telom. Istina je da može. Jer telo za neke božje ljude postaje poput košulje koju nekada obuku, a nekada svuku.“
Vladavina instrumentalnog razuma u modernom svetu
U drugom delu svog izlaganja, dr Seid Halilović govorio je o vladavini instrumentalnog razuma u modernom svetu. On je podsetio da su svi istaknuti filozofi na Istoku i na Zapadu, pre renesanse, pridavali u svojim studijama veliki značaj racionalnim intuicijama i sakralnom razumu. Tako, prema njegovim rečima, moderni svet počinje onda kada su brojni mislioci doneli konačnu odluku da okrenu leđa upravo sakralnom i intuitivnom razumu. „Prosvetiteljstvo označava želju da se nauka poistoveti sa saznajnim horizontom pojmovnog razuma“, istakao je Halilović.
Dekart
On je s tim u vezi napomenuo da Dekart pokušava da čak i postojanje sebe pronađe i dokaže u svetlu pojmovnog znanja, to jest razmišljanja. Govoreći o takvom Dekartovom intuitivnom saznanju o sebi, član Centra za religijske nauke „Kom“ podsetio je da intuicija kod Dekarta znači da je nešto pojmovno jasno i evidentno, a ne znači to da se neposredno sagledava sama realnost.
Kant
Halilović je dodao da Kant eksplicitno odbacuje racionalnu intuiciju, obznanjujući da racionalni pojmovi nikada ne mogu doći u dodir sa spoljašnjim svetom. Prema Halilovićevim obrazloženjima, racionalni pojmovi kod Kanta jesu naša prepreka na putu upoznavanja sveta, a kod baštinika religijskih filozofskih škola oni su svetlost koja obasjava svet. Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ zaključio je da Dekartova zamišljena sumnja tada prerasta u strukturni skepticizam, a to znači da je zakrčen put do spoljašnjeg sveta i da filozof više ne treba da govori o ontološkim pitanjima, već samo o epistemologiji.
Vek naučnih ideologija
Dr Halilović se zatim osvrnuo na vek naučnih ideologija, odnosno na XIX vek kada racionalizam sve više slabi na modernom Zapadu. On je objasnio da tada empiristi preuzimaju dominantnu ulogu u naučnom otkrivanju objektivnog sveta i dodao da o svim realnostima o kojima se ranije govorilo u svetlu sakralnog, metafizičkog i praktičnog razuma, tada s puno samopouzdanja govore Ogist Kont i Marks.
Suštinsko ograničenje empirijskog razuma
Član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“ istakao je da je postajalo jasno da je empirijski razum suštinski ograničen i nepouzdan izvor saznanja. On je dodao da su Hobs i Hjum još ranije shvatili da empirijskim saznanjem nipošto ne možemo prosuđivati o vrednostima i to je značilo da se nauka mora odvojiti od vrednosti. S druge strane, kako je objasnio Halilović, logički pozitivisti bečkog kruga zaključili su da je instrumentalnim razumom nemoguće govoriti o metafizičkim pitanjima, pošto su smatrali da su svi metafizički sudovi jednostavno – besmisleni pseudostavovi.
Novi oslonac instrumentalnog razuma
U poslednjem delu svog izlaganja, Halilović je podsetio da su slabosti i ograničenja instrumentalnog razuma izašli na svetlo dana u periodu kada su sakralni, metafizički i praktični razum izgubili svoj pun kulturni i društveni kredibilitet i da je zato bilo potrebno odmah pronaći drugačiji saznajni izvor kao novi oslonac instrumentalnog razuma. Prema njegovim objašnjenjima, novi izvor bio je – kolektivni razum, a to znači da instrumentalna nauka od sada sledi paradigmu naučne zajednice.
Instrumentalna uloga moderne empirijske nauke
Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ obrazložio je da paradigmu i sudove naučne zajednice tada određuju oni faktori koji imaju moć da utiču na društvenu svest, a to su isključivo društveni, politički i medijski faktori, odnosno strukture društvene moći. On je dodao da instrumentalna racionalnost i nauka nisu samo oruđe volje za moći, nego plod i proizvod moći.
Simbol slepe moći
Halilović je istakao da kolektivni razum danas određuje i načela i usmerenja moderne instrumentalne nauke ne prema logičkim ili intuitivnim modelima, nego u skladu s računicama društvene moći i interesima onih koji pod svojom kontrolom drže mas-medije i propagandna sredstva.
On je napomenuo da instrumentalni razum postaje simbol slepe moći onda kada ga otuđimo od višnjih stupnjeva razuma. Takođe, upozorio je da će nas proces rekonstrukcije religijskog mišljenja na temeljima instrumentalne racionalnosti voditi ka neizbežnom zaključku da istorijska i religijska forma takvog mišljenja mora biti odbačena.
Potraga za istinom
Dr Seid Halilović zaključio je da uslov za iskrenu potragu za istinom u savremenom svetu mora biti to da najpre prihvatimo kredibilitet teorijskog i praktičnog razuma. Podsetio je da je o tome primarno poučavao Ali ibn Abi Talib koji kaže: „Onda im je Bog uputio verovesnike svoje […] da bi im pobudili zatrpane riznice razuma njihovih.“ Prema Halilovićevom mišljenju, samo u tom slučaju možemo očekivati da ćemo pronaći rešenje za mnogostruke krize koje opterećuju modernog čoveka.
Podsećamo da je dr Seid Halilović 2016. godine objavio u drugom broju petog volumena naučnog časopisa za religijske nauke Kom originalni naučni rad u kom opširno piše o stupnjevima razuma u filozofskoj baštini islama, kao i o vladavini instrumentalnog razuma u modernom svetu. Njegov naučni rad, u formi punog teksta, dostupan je ovde: