O religiji i etici kod Mula Sadre u časopisu Arhe
U novom broju uglednog naučnog časopisa za filozofiju Arhe objavljen je rad dr Muamera Halilovića pod nazivom „Odnos između religije i etike u transcendentnoj filozofiji Mula Sadre Širazija“. Naučni časopis Arhe izdaje Odsek za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Na listi kategorizacije naučnih časopisa koju objavljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije, ovom časopisu dodeljena je kategorija M51 (vodeći časopis nacionalnog značaja). Halilovićev rad ocenjen je kao „originalan naučni rad“.
Ovde možete pročitati rad u punom tekstu:
Dr Muamer Halilović u svom radu piše da je pitanje odnosa između etike i religije uvek bilo među najvažnijim pitanjima filozofije etike. On nudi tri okvirna stava u odgovoru na to pitanje i piše da jedna grupa tvrdi da su religija i etika dva potpuno nepovezana sistema, da druga grupa ističe da je reč o istovetnim sistemima, a da treća grupa zagovara ideju da su religija i etika zapravo dva potpuno samostalna sistema koja su međusobno povezana. Nakon analize svakog od pomenutih stavova, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke Kom i šef grupe za religijsku civilizaciju analizira stav koji podržava Mula Sadra Širazi, utemeljivač škole transcendentne filozofije u islamu.
Ranije, u nekoliko naučnih časopisa u Srbiji, objavljeni su originalni naučni radovi Muamera Halilovića o drugim aspektima Mula Sadrine transcendentne filozofije, kao što su epistemologija, pojmovna evidentnost i suštinska nedokučivost bitka, kao i odnos između čoveka i društva u toj briljantnoj filozofskoj školi. Napomenimo da je transcendentnu filozofiju utemeljio Mula Sadra Širazi početkom XVII veka i da ona predstavlja filozofski sistem u kom se u skladu s logičkim principima racionalne metode koristi religijsko otkrovenje s uzvišenom epistemičkom vrednosti, odnosno ontologija koja proističe iz tog otkrovenja. U toj školi takođe se koriste i kognitivni razultati čovekove intuicije kao jednog od izvesnih izvora saznanja, a pritom se strogo insistira na privrženosti unapređenoj racionalno-demonstrativnoj filozofskoj metodi.