Religija u javnom i društvenom sektoru

U novom zborniku Fondacije Konrad Adenauer objavljen je tekst dva izlaganja dr Seida Halilovića iz Centra za religijske nauke „Kom“. Zbornik sa nazivom „Religija u javnom, političkom i društvenom sektoru“ izašao je iz štampe u Beogradu krajem meseca novembra 2013. u izdanju Fondacije Konrad Adenauer i Hrišćanskog kulturnog centra „dr Radovan Bigović“. Zbornik predstavlja rezultat projekta Religija u javnom, političkom i društvenom sektoru koji je realizovan 2012. godine kao tri odvojene konferencije sa nazivima: Religija – sekularizam – laicizam, Verska prava i slobode u Evropi i Religija i izazovi pluralističkog društva. „Nazivi konferencija“, kako se ističe u Predgovoru zbornika, „upućuju na aktuelne i veoma važne teme koje su u žiži interesovanja brojnih krugova kako u Srbiji, tako i u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. One su, usled spleta različitih okolnosti, izazivale mnogo kontroverzi u društvu“.

Dr Seid Halilović šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ učestvovao je u radu prve dve spomenute konferencije.

 

Ovde možete preuzeti pun tekst njegovih izlaganja, zajedno sa obuhvatnim diskusijama koje su usledile nakon sesija:

 

Halilović, Seid (2013), „Spoznajni principi sekularizma iz ugla islama“ u J. Jablanov Maksimović (prir.), Religija u javnom, političkom i društvenom sektoru, Beograd: Fondacija Konrad Adenauer.

 

Halilović, Seid (2013), „Spoznajna načela verskih prava i modernih sloboda iz ugla islamske teozofske tradicije“ u J. Jablanov Maksimović (prir.), Religija u javnom, političkom i društvenom sektoru, Beograd: Fondacija Konrad Adenauer.

 

Takođe, ceo zbornik možete pročitati na veb prezentaciji Fondacije Konrad Adenauer.

 

Na drugoj sesiji konferencije Religija – sekularizam – laicizam govorili su prof. dr Janez Juhant sa Teološkog fakulteta u Ljubljani, dr Seid Halilović iz Centra za religijske nauke „Kom“ i prof. dr Zoran Krstić sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Halilović je na početku prezentovao osnovne karakteristike posebnog načina religijskog sagledanja sveta, univerzuma, realnosti i istine, a to su: racionalnost, nužna produhovljenost i konstruktivan pristup savremenim pitanjima, odnosno izazovima savremenosti. On je istakao da odnos između religije i sekularizma možemo promatrati u okviru različitih društvenih, političkih, individualnih i ontoloških stadijuma. Prema Haliloviću, ontološko-spoznajni stadijum će proizvesti jasnu definiciju odnosa religije i sekularizma – i u društvenom i individualnom stadijumu. U nastavku svojih objašnjenja, šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ detaljno je objasnio tri različita kognitivna stadijuma u okviru kojih možemo razgovarati o odnosu između religije i sekularizma, a to su: tradicionalno-religijski, racionalistički i empiristički.

U prvom stadijumu, kako je Halilović objasnio, ne susrećemo se ni sa jednim obeležjem modernog, poslerenesansnog sekularizma. „Religiozan čovek“, dodao je on, „u celokupnom svom individualnom i društvenom životu mora da razmišlja o svim metafizičkim dimenzijama svog ophođenja koje će tačno orijentisati i osmisliti budući tok njegovih društvenih aktivnosti, kao i njegov ontološki položaj“.

Halilović je potom govorio o pojavi prve faze sekularizma, odnosno ideološkog sekularizma u okviru racionalističkog spoznajnog stadijuma. Druga faza sekularizma, prema njegovim objašnjenjima, jeste faza pojave liberalističkog sekularizma krajem osamnaestog veka, kada racionalni razum manifestuje svoje spoznajne nedostatke. On je istakao da politika u ovoj drugoj fazi sekularizma, ne samo da u spoznajnom smislu ne dozvoljava to da je religija orijentiše ili da religija razgovara s njom, nego štaviše ona to ne dozvoljava ni nauci.

U diskusiji koja je usledila nakon druge sesije konferencije Halilović je govorio o odnosu između nauke i politike, o nedostacima u mišljenju i delovanju onih ljudi koji su privrženi tradicionalnoj religiji, o iscrpljenosti modernizma, kao i o značenju tradicionalnog i sekularnog šerijata. Svoje poglede o tim temama, u ovoj diskusiji, izneli su i dr Aleksandra Pavićević iz Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka, prof. dr Zoran Pusić predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba i prof. dr Darko Tanasković sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

Na drugoj sesiji konferencije Verska prava i slobode u Evropi govorili su prof. dr Niko Ikić sa KBF-a Univerziteta u Sarajevu, rabin Isak Asiel ispred Jevrejske zajednice Srbije, dr Seid Halilović iz Centra za religijske nauke „Kom“ i mr Zoran Devrnja sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Halilović je istakao značaj fundamentalnih spoznajno-filozofskih principa termina prava i termina slobode u okviru religijskog spoznajnog stadijuma, s osvrtom na islamsku teozofsku tradiciju. On je kazao: „Najpre, moramo definisati termin slobode i prava, u okviru tradicionalnog religijskog spoznajnog stadijuma, te u okviru današnjih modernističkih poslerenesansnih škola, kako bismo uočili da li govorimo o istim realnostima.“ Halilović je objasnio da slobodan čovek u tradicionalnom religijskom sistemu jeste čovek koji je oslobođen materijalnih ograničenja svog senzibilnog sveta i koji je usmeren ka višnjim svetovima ontološke hijerarhije.

Šef Grupe za savremeno religijsko mišljenje Centra za religijske nauke „Kom“ objasnio je da slobodan razum, nakon renesanse, ima sasvim drugo značenje. Prema njegovim rečima, pojmovni poslerenesansni razum biva oslobođen ili se oslobađa pritisaka mitoloških, religijskih i metafizičkih vrednosti. Halilović je dodao da u sledećoj fazi čovek postaje merilo istine, što znači da on više nije namesnik metafizičkih svetova, već svoju slobodu realizuje u okviru materijalnog sveta, na taj način što će slobodu izjednačiti sa predmetom svoje promenljive volje.

U nastavku svojih objašnjenja Halilović je istakao da postoje dve vrste demokratije: religijsko-tradicionalna i moderna. „U okviru tradiconalno-religijske demokratije“, kazao je on, „većina koja je sigurno nužna – razotkriva istinu, međutim, u modernoj demokratiji većina stvara istinu“.

U diskusiji nakon ove sesije, Halilović je govorio o tome da se mi, u okviru modernističkih kognitivnih škola i pravaca poslerenesansne Evrope, suočavamo sa nametnutom dominacijom jedne posebne definicije nauke. On je dodao: „Slobodna Evropa koja insistira, ispravno, na principima slobode, mora ipak biti usmerena i na slobodan ambijent analitičkih i naučnih razmatranja same definicije nauke“.